Izvor: Politika, 17.Nov.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Južni tok u Srbiju ulazi kod Zaječara
Ruska strana razume potrebe Evropske unije za ukidanjem svake vrste monopola, ali traži garancije za sebe da će gas biti prodat. – Hoće li ovaj gasovod biti monopol ili korist za sve. - Medvedev: Ne bojimo se Nabuka
Od našeg specijalnog izveštača
Moskva – Magistralni gasovod Južni tok ući će u Srbiju kod Zaječara. S tim predlogom saglasili su se i Srbija i Bugarska a juče je to >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u susretu sa novinarima potvrdio Aleksandar Medvedev, generalni direktor „Gasprom Eksporta”.
Upitan kada se očekuje ulazak „Gasproma” u drugu fazu gradnje podzemnog skladišta Banatski Dvor, Medvedev je rekao da je pre dva dana s Dušanom Bajatovićem, generalnim direktorom „Srbijagasa” dogovorio detalje oko ovog projekta ističući da bi Dvor naredne godine trebalo da postane operativan. Razlozi za dosadašnje odlaganje ulaska ruske strane u zajedničku firmu za završetak izgradnje podzemnog skladišta nisu birokratske, već pitanje vlasništva nad zemljištem.
Kada je reč o Evropskoj komisiji koja je pre dva dana zatražila revidiranje sporazuma o gradnji južnog toka između Bugarske i Rusije zbog pristupa treće strane Medvedev je rekao da postoji mnogo kontradiktornosti oko „trećeg energetskog paketa” kao i da je bilo više konsultacija sa EU po ovom pitanju, te da su se složili s formiranjem radne grupe koja bi nadgledala eventualni pristup treće strane celom projektu.
Još jednom će se zatražiti da EU objasni šta zapravo stoji iza pristupa treće strane, rekao je Medvedev. On je dodao da će Južni tok sigurno biti realizovan ističući da se „Gasprom” ne boji gasovoda Nabuko jer on nije konkurentan Južnom toku jer imaju različite pravce snabdevanja i zbog različitog izbora gasa i krajnjih potrošača.
Uprkos problemima sa Evropskom komisije oko pristupa treće strane „Gasprom” neće odustati od gradnje Južnog toka, rekao je Medvedev dodajući da nije tačno da gradnja ovog gasovoda nije prioritet za Rusiju. On je upitao ko u budućem Južnom toku može da se pojavi sa gasom ako to nije „Gasprom”.
U Moskovskim političkim i poslovnim krugovima tvrde da je odnos Rusije prema trećem energetskom paketu (pristup treće strane gasovodu „Južni tok”) negativan, jer bi to značilo da bi se ustupanjem dela kapaciteta plinovoda Rusija praktično odrekla značajnog dela novca koji bi inače iskoristila za istraživanje novih gasnih polja. To pitanje došlo je u centar pažnje pošto je premijer Rusije Vladimir Putin potpisao sporazum o gradnji „Južnog toka” sa Bugarskom, posle čega je Evropska komisija zatražila revidiranje ovog sporazuma insistirajući upravo na pristupu treće strane, odnosno praktično sprečavanju monopola koji bi Rusija imala pošto ceo projekat bude gotov. Zato što bi osim gasa i gasovod bio ruski.
Jurij Lipatov, predsednik Odbora za energetiku Ruske dume, potvrdio je u razgovoru s novinarima zemalja članica koje učestvuju u projektu „Južni tok” da je zakon o trećem energetskom paketu već usvojen i da bi od 1. marta 2011. godine i zvanično trebalo da počne da se primenjuje, pa da ovakve najave Evropske komisije ne bi komentarisao.
– Ako kažu da smo izgradili gasovod, a potom insistiraju da dve trećine tog kapaciteta ustupimo nekom trećem, to možda može biti dobro za evropskog potrošača, ali ne i za Rusiju – potvrdio je Lipatov.
On razume poziciju Evropske unije koja teži liberalizaciji tržišta, ali sa druge strane i Rusija insistira na garancijama da će ruski gas koji gasovodom „Južni tok” bude prolazio naći krajnjeg kupca i biti prodat. Kapaciteti gasovoda su limitirani, što praktično znači da mesta za potencijalne treće igrače u transportu gasa „Južnim tokom” nema.
Upitan šta će biti ukoliko se Turska, ispod čijih teritorijalnih voda treba da prođe deo gasovoda „Južni tok”, odrekne ovog projekta u korist „Nabuka”, za čiju se gradnju zalažu Sjedinjene Američke Države, Lipatov ne veruje da će Turska to uraditi, dodajući da ne vidi konkurenciju između „Nabuka” i „Južnog toka”. To je objasnio pre svega kapacitetima ova dva gasovoda, ističući da će „Južnim tokom” proticati oko 63 milijardi kubika gasa, dok je za „Nabuko” taj kapacitet upola manji. On je istakao da se 2013. godine očekuju prvi konkretni radovi na izgradnji prvog cevovoda za gasovod „Južni tok”.
Na konstataciju da je gradnja „Severnog toka”, koji treba gasom da snabdeva Nemačku, Dansku, Englesku, Holandiju, išla brže od „Južnog toka”, Lipatov je to negirao napominjući da je bilo dosta komplikacija i prilikom gradnje ovog gasovoda. Na pitanje kako da se u okviru projekta „Južni tok” izbegne potencijalni rizik od gasne krize kakva je Evropu zadesila zbog već poznatih problema na relaciji Rusija–Ukrajina, prouzrokovanih političkim okolnostima, Lipatov je rekao da Evropsku uniju vidi kao jednu veliku državu, a članstvo u ovoj integraciji podrazumeva potčinjavanje pravilima Brisela, odnosno ukoliko neko pravi probleme to je onda stvar Brisela.
On je ukazao na činjenicu da će potražnja za gasom 2020. biti tolika da ni pod pretpostavkom da sva tri gasovoda („Južni tok”, „Severni tok” i „Nabuko”) budu izgrađena ne bi mogle da se podmire sve potrebe.
Jurij Safranik, predsednik Odbora za energetsku strategiju pri ruskoj trgovačkoj komori, tvrdi da od svakog kubnog metra gasa više koristi ima krajnji potrošač nego proizvođač, što znači što više gasovoda više profita za potrošače.
A Leonid Čugunov, šef odeljenja za projekte „Gasprom Eksporta”, izjavio je da se sada očekuje da srpska strana studiju izvodljivosti za trasu Južni tok preko Srbije dostavi do kraja novembra.
J. Petrović
objavljeno: 18.11.2010.
Pogledaj vesti o: Dvor, Zaječar
.jpg)
