Izvor: Večernje novosti, 26.Sep.2014, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
“Južni tok“ od novembra!
ŠVERINOD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA UPRKOS protivljenju Evropske unije i obustave gradnje deonice gasovoda „Južni tok“ u Bugarskoj, prve cevi za ovaj kapitalni projekat biće postavljene u novembru. Ovo je grupi srpskih novinara, koji su posetili postrojenja „Severnog toka“ na baltičkoj obali Nemačke, saopštio Jasper Jansen, direktor komunikacija preduzeća „Saut strim transport“. Kako se približava zima, stavovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Brisela prema kapitalnom gasovodu, koji od Rusije, preko Crnog mora ide kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku do Austrije sve su mekši. Čak je i evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, kao jedan od najvećih kritičara „Južnog toka“, počeo da šalje signale da je obustavljanje ovog projekta loša opcija. Međutim, zvaničnog odobrenja još nema. To nije smetalo „Saut strim transportu“ da već nabavi cevi, koje će biti porinute u Crno more u pretposlednjem mesecu ove godine. - Verujem u „Južni tok“ - kaže Martin Sase, direktor korporativnih poslova nemačkog „Vinteršela“, koji u ovom projektu ima 15 odsto vlasništva. - Kada smo zajedno sa „Gaspromom“ gradili „Severni tok“ cevi smo poručili pre nego što smo dobili sve papire. Isto je i sa „Južnim tokom“. Gas je Evropi potreban i bilo bi nerealno da neko zaustavi taj projekat. Na novinarsko pitanje da li je politika prepreka ovom projektu, Sase kaže „da gde god ima ekonomije ima i politike, a kada je energetika u pitanju pola je politika, pola energetika“. Njegov kolega, viši menadžer u „Vinteršelu“ Frank Rau nema dilemu: - Siguran sam da će EU doneti ispravnu i mudru odluku i dozvoliti realizaciju gasovoda koji će prolaziti kroz Srbiju.OBAMA I PUTIN ZAJEDNO sa grupom srpskih novinara, koje je „Saut strim transport“ poveo u baltički deo Nemačke na obilazak postrojenja „Severnog toka“ u gradovima Lubmin i Šverin bila su i kolege iz Bugarske i Mađarske. Severni susedi su nam preneli da mnjenje u njihovoj državi nepodeljeno veruje da politika, konkretnije Brisel, koči „Južni tok“. Isti stav imaju i bugarski novinari, koji otkrivaju da se kod njih i kod gasovoda, ali i na predstojećim izborima postavlja pitanje ko je za Obamu, a ko za Putina. Rau kaže da će na ruskoj obali Crnog mora biti izgrađena najveća kompresorska stanica za gas na svetu. Prema njegovim rečima, izgradnja „Južnog toka“ po dnu Crnog mora biće koplikovanija od „Severnog toka“ čije cevi su porinute na dno Baltičkog mora. Kako objašnjava, u Baltiku gasovod je na 200 metara dubine, a u Crnom moru na deset puta većoj dubini, odnosno na 2.200 metara. Prva deonica „Južnog toka“, kako su nam potvrdili u „Vinteršelu“ i „Saut strim transportu“ biće završena do kraja 2015, a kompletan gasovod koncem 2017. godine. POLjACI I SEVERNI TOK MARTIN Sase kaže da su se protiv gasovoda „Severni tok“ bunile i baltičke i skandinavske zemlje. Najglasniji su bili Poljaci. Tvrdili su da i njima treba taj ruski gas i da gasovod treba da ide kroz njihovu zemlju. - Uvažavajući njihov stav predložili smo im da naprave deonicu od šest kilometara do čvorišta „Severnog toka“ u Češkoj i na taj način imaju pristup ovom energentu. Međutim nisu je napravili dok ih Evropa nije naterala. Ni danas je ne koriste. Logika većine zemalja je da je mnogo sigurnije kad kroz njihovu teritoriju prolaze cevi. Tada njihova politička pozicija postaje jača.
Nastavak na Večernje novosti...
