Izvor: Kurir, 22.Dec.2014, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Junkerova „jabuka greha“
Poreske olakšice kojima je kao premijer Velikog Vojvodstva napravio istorijski privredni preokret vraćaju se kao bumerang sa potpisom poreskih inspektora Evropske unije
Žan-Klod Junker je imao vragolast pogled. To je bilo uoči izbora 2004. godine i tadašnji premijer Luksemburga jednostavno nije mogao da sakrije da je njegovo majušno Veliko Vojvodstvo imalo na udici još jedan veliki korporativni ulov.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
AOL i „Amazon“ su uveliko selili deo svojih kapaciteta u Luksemburg usled naleta interesovanja američkih internet kompanija za ovu destinaciju. Žano Kreke (Jeannot Krecké), njegov politički rival, priseća se da je Junker tada aludirao da još toga tek predstoji.
- Ja volim jabuke - uskliknuo je Junker razbivši tišinu.
Za kratko vreme, „Eplovo ajtjuns“ (Apple‘s iTunes) odeljenje je osnovalo evropsko sedište u Luksemburgu, a uskoro su mu se pridružili „Majkrosoft“ (Microsoft), „Sisko“ (Cisco) i „Ibej“ (eBay), dakle pravi tehnološki talas. Ipak, deceniju kasnije, zbog ove strategije, njen tvorac Junker, sada predsednik Evropske komisije, našao se na udaru upravo u zenitu političke karijere.
Evropska unija sada istražuje da li su poreske olakšice, koje je Luksemburg odobrio dvema stranim kompanijama - „Amazonu“ i „Fijatu“ (Fiat), bile previše izdašne. Hiljade stranica obelodanjenih luksemburških poreskih rešenja razotkrile su kako su i stotine drugih kompanija koje su se preselile u Veliko Vojvodstvo takođe plaćale neznatne poreze. Čak i njegovi bliski saradnici strahuju da bi Junkerova uloga u neverovatnom napretku zemlje do prvog mesta na listi zemalja sa najvišim BDP po glavi stanovnika, naime četrdesetogodišnjoj transformaciji od istrošenog proizvođača čelika do finansijskog centra u usponu, pionira u upotrebi satelitskih sistema i sedišta elektronske trgovine, mogla uzrokovati njegovu propast.
Za vreme procvata, Junker se nikada nije libio da istakne svoje zasluge.
- Lično sam lobirao da ove kompanije izaberu Luksemburg kao svoju evropsku bazu i ne bi trebalo da se osećam posramljeno ili da se od mene očekuje da to obrazlažem - rekao je u intervjuu za luksemburški nedeljnik Revju 2004. godine. U izjavi za luksemburški dnevni list Kotidijen iste godine hvalio se:
- Privukli smo AOL, „Amazon“ i „Majkrosoft“. Neki misle da nam je to palo s neba. Sa AOL smo imali 200 sati pregovora. Morate imati nos za velike poslove i pristupiti im sa mnogo entuzijazma.
Oni koji su se susretali sa njim sećaju ga se kao predusretljivog, duhovitog i pristupačnog lidera.
- Sreli smo se sa Junkerom jednom ili dvaput - priseća se Robert Kamfort (Robert Comfort), šef Poreskog odeljenja „Amazona“, u otvorenom intervjuu za luksemburški nedeljnik Lecerburger lend navodeći detalje pregovora iz 2003. godine, koji su rezultirali dolaskom ove onlajn maloprodaje u Luksemburg.
- Junkerova poruka je bila: „Ako naiđete na problem, koji mislite da ne možete da rešite, obratite mi se. Probaću da vam pomognem“. Godinu dana pre nego što je napustio „Amazon“ i otišao u penziju 2012. godine, Kamfort je imenovan za počasnog konzula Luksemburga u američkoj državi Vašington. Na zahtev Fajnenšel tajmsa da to prokomentariše, on se nije odazvao.
Što se Junkera tiče, on je i dalje prkosan i nema nameru da se izvinjava. Prošlog meseca, izjavio je da su optužbe za mahinacije „odvratna pitanja“. Do sada, nikakve neregularnosti nisu dokazane. Daleko od toga da je Luksemburg bio jedina zemlja koja se dodvoravala multinacionalnim kompanijama posredstvom privlačnog poreskog režima, a nikada joj nije manjkalo ni zavidnih rivala, uključujući Irsku, Holandiju, Belgiju, Britaniju, Švajcarsku, pa čak i Delaver u Sjedinjenim Državama.
- Svi su oni kriminalci ukoliko smo mi kriminalci - rekao je Junker jednom prilikom.
Ali na pojedinim frontovima, Luksemburg se ističe. Američke kompanije, izuzev banki, prijavile su 2000. godine da su njihove firme u Luksemburgu ostvarile dobit od 3,4 milijarde dolara, pokazuju podaci američkog ministarstva trgovine. Deceniju kasnije, taj iznos je dostigao 94,1 milijardu dolara. Stotine obelodanjenih poreskih rešenja i izveštaja o solventnosti su ukazali na kompleksne sisteme koji su omogućili multinacionalnim kompanijama da izbegnu porez. Iako mnoge zemlje izdaju ove izveštaje, mali broj njih ih izdaje na tako liberalan način kao Luksemburg ili traži tako malo dokaza od kompanija.
