Izvor: KMnovine.com, 19.Nov.2014, 19:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jovo Vukelić: Da li Rusija iskorišćava zapadno-balkanske zemlje protiv EU?
Bilo bi vrlo interesantno da saznamo kakve to kapitalne i perspektivne projekte – političke i privredne, Nemačka i EU nude zemljama zapadnog Balkana, za razliku od „eksploatatorske i ucenjivačke“ Rusije.
...
KO, KAKO I ZAŠTO DA VERUJE ŠOKENHOFU?
Kakve to kapitalne, unosne i kratkoročno i dugoročno perpektivne projekte – političke i >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << privredne Nemačka i EU nude zemljama zapadnog Balkana, za razliku od „eksploatatorske i ucenjivačke“ Rusije.
Da li je namera Nemačke da ona zavlada, upravlja i presudno utiče na zapadno-balkanske zemlje, živote njenih građana, posebno Srbije. I da joj se u taj „dobronamerni i humani“ posao niko ne meša, a naročito ne „koristoljubiva“ Rusija sa svojim „ucenama“!
Piše: Jovo Vukelić
„Zapadno-balkanske zemlje znaju veoma dobro da njih Rusija samo želi da iskoristi protiv EU i da im ne može ponuditi nikakvu dugoročnu perspektivu - političku, a još manje privrednu“.
Ovo je izjava Andreasa Šokenhofa, zamenika šefa poslaničkog kluba demohrišćana u nemačkom Bundestagu, koju je dao novinama "Rajniše post" (16/17. novembra).
Šokenhof još dodaje: „Treba se pribojavati da bi Rusija isporuku energenata Srbiji mogla da jače koristi kao potencijal za ucene“.
Zbog takvih svojih uverenja Nemac Šokenhof je vrlo zabrinut povodom ruskog uticaja u Srbiji.
Šokenhof „zna“ šta misle zapadno-balkanske zemlje
Prvo, odakle Šokenhof zna šta misle zapadno-balkanske zemlje o delovanju Rusije na Zapadnom Balkanu? Kako on zna da Albanija, Srbija, Makedonija, BiH i Crna Gora misle isto: da ih Rusija iskorišćava protiv EU?
Da li je održana neka zajednička Konferencija ili Samit lidera zemalja Zapadnog Balkana na kome su oni izneli zajednički stav o „podmuklim“ namerama Rusije prema svojim zemljama?
Koliko znamo, takav skup, čak ni na nivou ministara inostranih poslova, nije se dogodio u proteklom periodu.
Možda su visoki zvaničnici ovih zemalja dali proteklih nedelja ili meseci slične izjave o ucenjivačkim aktivnostima Rusije, njene diplomatije i političara pa je Šokenhof to samo sabrao na jednom mestu?
Koliko se zna ni to se nije dogodilo. Javnosti su nepoznate pojedinačne izjave lidera ovih zemalja o zaveri, dvoličnosti ruske politike prema njihovim vladama ili zemljama i zemljama EU.
Na kraju, ostaje još jedna mogućnost: možda je tajnim diplomatskim kanalima Šokenhof saznao da sve zemlje zapadnog Balkana i njihovi lideri misle da ih Rusija eksploatiše, iskorišćava, a povrh svega - da to tek planira da čini u novim projektima, posebno energetskim, kakav je „Južni tok“?
U tom slučaju Šokenhof bi imao argumente za svoju tvrdnju da zapadno-balkanske zemlje smatraju ruske političke aktivnosti neprijateljskim prema EU i da ih Rusija želi upregnuti u tu svoju „podmuklu i neperspektivnu“ akciju protiv EU.
Šokenhof i Vučić - "Strateško partnerstvo" ipak samo parola?
Kako oduvati Rusiju i Ruse sa ovog područja?
To bi istvoremno značilo, i u slučaju Srbije, da zvanični predstavnici vlasti u Srbiji javno govore pozitivno o odnosima i aktivnostima Rusije na Balkanu i njenim političkim i privrednim namerama, a ustvari loše misle i govore o akcijama i planovima Rusije u diplomatskim kontaktima - sa nemačkim zvaničnicima. To bi značilo da predsednik Nikolić i premijer Vučić i ostali najviši državni zvaničnici obmanjuju, lažu sopstvenu političku javnost, a da Nemcu Šokenhofu „tet a tet“ govore istinu!
Isto tako, ako Šokenhof uistinu zna da zapadno-balkanske zemlje „veoma dobro znaju“ namere Rusije da ih iskoristi protiv EU, on ne bi trebalo da bude ni zabrinut, a kamoli veoma zabrinut zbog ovih „ogavnih“ ruskih pokušaja.
Konačno, bilo bi vrlo interesantno da od Šokenhofa u narednom periodu saznamo kakve to kapitalne, unosne i kratkoročno i dugoročno perpektivne projekte – političke i privredne Nemačka i EU nude zemljama zapadnog Balkana, za razliku od „eksploatatorske i ucenjivačke“ Rusije.
Da vidimo, barem na papiru, te perspektivne planove Nemačke i EU za zemlje zapadnog Balkana. Onda bi verovatno pomenute zemlje lakše „oduvale“ Rusiju i Ruse sa ovog područja!
„Dobre“ namere Nemačke i „zle“ namere Rusije dobro su poznate narodima zapadno-balkanskih zemalja u poslednjih stotinu i više godina.
Isto tako poznate su i dobro vidljive građanima zapadnog Balkana i preduzete i ostvarene akcije i projekti, kao i planovi Nemačke i EU s jedne strane i Rusije, s druge strane.
Toliko su evidentne te dosadašnje aktivnosti obe strane da nije čak ni potrebna neka preciznija, na primer, digitalna vaga, da bi se izmerilo na čiju stranu preteže dosadašnja vrednost učinjenog, kao i korisna perspektiva novih, budućih projekata.
Šokenhof možda smatra (trebalo bi da ga to pitaju mediji sa ovih prostora, kad dođe uskoro u posetu ovom regionu) da je i ostvareni projekat gasovoda „Severni tok“, kojim se Nemačka već godinama stabilno i obilno snabdeva ruskim gasom – takođe potencijal za ucenjivanje Nemačke od strane Rusije?
Pre će biti da je u ovoj izjavi Šokenhofa sadržana namera Nemačke da ona zavlada, upravlja i presudno utiče na zapadno-balkanske zemlje, živote njenih građana, posebno Srbije. I da im se u taj „dobronamerni i humani“ posao niko ne meša, a naročito ne „koristoljubiva“ Rusija sa svojim „ucenama“!
Jovo Vukelić za KM Novine
Jovo Vukelić je rođen 1952. godine u Herceg Novom. Diplomirao je na Filozofskom fakultet u Beogradu.
Kao student je proganjan pa potom i osuđen 1974. (kao student druge godine) na godinu dana zatvora, uslovno na dve godine zbog odbrane profesora koje je u to vreme proganjala Brozova komunistička mašinerija. Proglašen je moralno-politički nepodobnim i zato godinama nije mogao da dobije stalan posao. Učestovao je aktivno kao organizator od sredine 70-tih do 80-tih u skoro svim ključnim akcijama protiv režima Josipa Broza. Prvi je sekretar Demokratske stranke 1990. godine. Jedan je od osnivača Demokratskog centra (februar 1996.) U listu Politika (po privatizaciji Politika ad) provodi sedam godina na rukovodećim poslovima sa visokom stručnom spremom. Tu pokreće izdavačku delatnost – štampanje knjiga.
Iz „Politike ad“ u „Službeni glasnik“ prelazi 2009. godine, sektor Izdavaštvo, na mesto izvršnog urednika gde je i danas, na poziciji Urednik knjiga.
.jpg)
