Izvor: RTS, 02.Avg.2013, 11:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Josipović: Razumem srpsko viđenje Oluje

Predsednik Hrvatske o odnosima sa Srbijom i prvoj zvaničnoj poseti: Činjenica je da je u akciji nastradalo mnogo Srba. Voleo bih da pregovori Beograda i EU počnu odmah

Rat se završio i pred Hrvatskom i Srbijom je evropska budućnost i zaista bih voleo da pregovori sa vašom zemljom počnu što pre. Razlike u gledanjima na prošlost postoje, ali očekujem da će se one smanjivati, mada verovatno neće nestati.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Da li su sastanci lidera zemalja regiona korisni i kada je realno da se predsednici ponovo nađu na Brionima?

Apsolutno su korisni. To je mogućnost za otvoreni razgovor o najvažnijim pitanjima regiona. Naredni sastanak će biti u Hrvatskoj u kasno proleće, možda baš na Brionima. Moguća je i neka druga destinacija. Videćemo ko će da dođe od visokih gostiju iz Evropske unije. Lično, mnogo očekujem od naših neformalnih sastanaka.

Ovo je ključna poruka koju u ekskluzivnom intervjuu za Novosti iznosi hrvatski predsednik Ivo Josipović. Uoči prve zvanične posete Beogradu, koja se očekuje na jesen, on razmatra pitanja koja opterećuju odnose dveju država i predlaže rešenja za njihovo rešenje.

Šta očekujete od prvog službenog susreta sa Tomislavom Nikolićem?

Očekujem da taj sastanak bude novi podsticaj razvoju hrvatsko-srpskih odnosa. Imamo još mnogo otvorenih pitanja od velike važnosti za naše države i građane. Istakao bih problem nestalih osoba, njih oko 1.700, oteto kulturno blago koje Srbija još nije vratila, pitanje izbeglica, Srba iz Hrvatske, ali i Hrvata iz Srbije, brojne imovinske probleme... Tu je i sukcesija bivše Jugoslavije, kao i pitanje granice na Dunavu. Uz to, moramo da unapredimo saradnju u ekonomiji, progonu ratnih zločina i u borbi protiv organizovanog kriminala.

Da li je došlo vreme "novog početka" hrvatsko-srpskih odnosa, uspešnijeg od sličnih pokušaja iz prošlosti?

Predstojeću posetu Beogradu vidim više kao novi impuls nego kao novi početak. Kada imamo u vidu tešku prošlost i nedavni rat, unazad tri-četiri godine mnoga su se pitanja pokrenula, odnosi su se otopili i normalno je da razmenjujemo turiste, da muzičari održavaju koncerte, da gostuju pozorišne predstave i izložbe, a naši sportisti se takmiče, uglavnom u fer borbi. Naše policije i pravosuđe ozbiljno sarađuju, sve je više međusobne trgovine i investicija.

Ima li Hrvatska država mehanizme da konačno unapredi položaj Srba?

S jedne strane, na normativnom nivou, manjine, pa i srpska zajednica, imaju sastav prava kakav se teško može naći drugde u Evropi. Proces povratka treba dovršiti, rešiti brojna imovinska pitanja. Treba još izdvojiti i potrebu pune upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma. U nekim javnim službama, barem na nekim područjima, Srbi su podzastupljeni. S druge strane, gotovo da i nema nacionalno motivisanih ekscesa. Inače, zastupljenost Srba u politici na državnom nivou je dobra. Siguran sam da će se ogromna većina njih složiti kako je njihova pozicija neuporedivo bolja u odnosu na vreme od pre nekoliko godina. Međutim, problem iz kojega proizlaze mnogi drugi koje dele svi hrvatski građani, pa i Srbi i Hrvati, jesu siromaštvo i nezaposlenost. To se posebno odnosi na nerazvijena ruralna područja.

Sa Borisom Tadićem, osim političkih odnosa, bili ste i prijateljski vezani, ali značajnijeg pomaka u odnosima dveju država nije bilo. Prema Nikoliću je u Hrvatskoj bilo velike rezerve, ali se sada čini da je za nijansu popustila oštrica kritika prema njemu.

Nije bilo rezervi prema Nikoliću i prvi susreti sa njim su ohrabrujući. On je legalno i legitimno izabrani predsednik, predstavlja Srbiju i tako ga u Hrvatskoj tretiramo. Istina je, bilo je dosta nezadovoljstva nekim izjavama, pa je i to davalo utisak kao da su odnosi, kako je neko rekao, prešli u ledeno doba.

Šta ovog trenutka najviše opterećuje odnose Zagreba i Beograda i mogu li problemi ubrzo da se reše?

Prošlost nas najviše opterećuje. Ratna stradanja, sudbina nestalih, izbeglice, sukcesija bivše države, stambeno zbrinjavanje, penzije iz doba rata... Lično, mislim da bi pojedina pitanja mogli brzo da rešimo, ali u dobrosusedskoj atmosferi to ne bi trebalo da bude preveliki teret.

Može li te planove da pokvari dolazeća godišnjica "Oluje", koju Beograd i Zagreb gledaju različitim dioptrijama?

Nadam se da neće. Za Hrvatsku je "Oluja" bila nužna oslobodilačka akcija kojom je završen rat. Nažalost, bilo je žrtava, a bilo je i zločina. Bez "Oluje" Hrvatska ne bi bila slobodna i nezavisna.

Ali, u toj akciji ubijen je veliki broj srpskih civila i za te zločine niko nije odgovarao.

Činjenica o stradanju većeg broja Srba u toj akciji daje srpskoj strani pravo na drugačiji pogled. Iako ćemo se, verovatno, morati pomiriti sa tim da na neke istorijske događaje gledamo različito, očekujem i da Srbi s razumevanjem prihvate značaj "Oluje" za slobodu hrvatske države. S druge strane, Hrvatska treba s dužnim pijetetom da se odnosi prema svim žrtvama, da kazni zločine i da svima koji žele da se vrate to i omogući. Dolazak nekih hrvatskih Srba na proslavu "Oluje" važan je iskorak, dobar i za Hrvate i za Srbe. Kao što je dobro i važno da zajednički iskažemo poštovanje žrtvama rata, kako Hrvatima, tako i Srbima, ili ljudima druge nacionalnosti. Često se zaboravlja da je preko 10.000 Srba bilo u redovima hrvatske vojske za vreme rata i da su dali ogroman doprinos našoj slobodi".

Francuski predsednik Oland rekao je da Slovenija i Hrvatska ostaju most između EU i zapadnog Balkana. Koliko će iskustvo Zagreba na evropskom putu pomoći Srbiji?

Ima mnogo sličnosti između naših društava i sigurno je da će naša iskustva biti korisna za Srbiju. Spremni smo da pružimo svu pomoć, ne samo Beogradu, već i drugim komšijama, i da naša iskustva podelimo sa njima.

Podržavate li početak pregovora Srbije i EU?

Naravno. Voleo bih da pregovori što pre počnu, i da se što skorije završe. Naše iskustvo govori da se napor isplati. Mi smo kroz godine pregovora, uveren sam, postali bolje društvo.

Nastavak na RTS...