Izvor: Politika, 29.Jun.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedan trijumf Italije nad Nemačkom
Odlukom o fleksibilnijoj dodeli finansijske pomoći posrnulim ekonomijama, mediteranska grupa država EU okončala „fiskalno tutorstvo” Berlina
Stotinu i dvadeset milijardi evra za privredni razvoj članica EU, finansijska pomoć posrnulim ekonomijama kontinenta – bez novih uslovljavanja koja su, mahom, proglašena tutorstvom po ukusu Berlina – i niz mera koje bi rasteretile dužnike plaćanja visokih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kamata koje im se nameću, predstavljaju najvažnije rezultate dogovora šefova država i vlada EU, postignutog juče na Evropskom savetu u Briselu.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj je naglasio da je sporazum početak nove zajedničke evropske politike i da je realizacija planirana već od 9. jula ove godine.
Realizacija plana za suzbijanje krize podrazumeva niz opštih i parcijalnih mera, usklađenih sa potrebama posrnulih ekonomija. Najavljena je „nova fleksibilnost” pri dodeli finansijske pomoći iz fonda Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) – ukoliko se članice koje postave zahtev pridržavaju opštih pravila budžetske discipline, definisane Fiskalnim paktom. Time bi se, pre svega, izbeglo novo zaduživanje nacionalnih banaka članica sa nepovoljnim kamatnim stopama.
Kao drugi korak najavljeno je uvođenje nadzora banaka pod kontrolom Evropske centralne banke, čime bi se stvorili uslovi za finansiranje posrnulih banaka, bez zaduženja matičnih država.
Parcijalno, izlazi se u susret Španiji obećanjem da će sredstva finansijske pomoći koju je zatražila iz Privremenog fonda za finansiranje (EFSF) biti preneseni u fond Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM). Time se rokovi otplate značajno produžavaju, a visina rata i kamata snižava.
Kao „prodor iz tutorskog obruča Berlina” smatra se ustupak Italiji koji, naravno, važi i za druge nacionalne ekonomije. Državama koje se pridržavaju budžetske discipline finansijska pomoć neće biti uslovljavana novim zahtevima niti kontrolama takozvane trojke (Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda), kao što je to do sada bio slučaj.
Konkretno, Rim može da računa na finansijsku pomoć i nove kredite, bez straha da će mu pomoć biti uslovljena novim merama rigorozne štednje, ili, štaviše, da će izgubiti suverenitet nad upravljanjem nacionalnim ekonomskim tokovima, kao što je to bio slučaj u Grčkoj i Irskoj.
Zasluge za usvajanje, po procenama ključne izmene dosadašnje prakse,
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 30. juna. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 30.06.2012
