Izvor: RTS, 15.Apr.2015, 21:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Joksimovićeva: Put u EU pun izazova, ali i koristi

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je put Evropskih integracija višegodišnji i zahtevan, ali da Srbija zbog toga ne treba da se zatvara, već da nastoji da nađe najbolji mogući kompromis sa evropskim partnerima.
Joksimovićeva je rekla gostujući u emisiji "Oko" na RTS-u da smo rekli da hoćemo u EU i da je to naš strateški cilj. "Mi smo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << to ponudili građanima na izborima i dobili podršku za to. Mi smo ušli u proces EU integracija, a da li će to ići brže ili sporije, videćemo", rekla je ministarka.

Uverena je da će Srbija ove godine otvoriti prva pregovaračka poglavlja. "Samo je pitanje, kako ćemo se ponašati kao partner i pokušati da nađemo najbolji način da budemo malo i pametni, da ne pravimo dodatne probleme tamo gde oni još postoje", kaže Joksimovićeva.
Prema njenim rečima, suština je u tome da je Beograd apsolutno prepoznat kao partner koji je čak i obaveze iz Briselskog sporazuma sprovodio posvećeno. "O tome najbolje govori činjenica da smo veoma teške sporazume, vezane za pravosuđe i civilnu zaštitu uspeli da na neki način niko ne bude zadovoljan, što je i suština kompromisa", rekla je Joksimovićeva.
Dodala je da Srbija nije prezadovoljna time što je postigla, a nije ni druga strana. "Trudili smo se koliko smo mogli i to predstavlja ono što u EU očekuju da vide", kaže Joksimovićeva.
Kako je istakla, za Srbiju je posebno problematično poglavlje 35, koje se odnosi na implementaciju Briselskog sporazuma. Prema njenim rečima, to poglavlje ne pripada nijednom od uobičajenih poglavlja koja se stavljaju pred svaku državu članicu, a nema ni definisan način kako će se pregovarati.
"U jednom danu, za poglavlje 35, urađen je i eksplanatorni i bilateralni skrining, još pre više od nekoliko meseci. I onda se dolazi u situaciju da se kaže - a šta će biti predmet pregovora, sadržina poglavlja 35 i kako ćemo pregovarati i tu je zapravo nastao jedan višemesečni šum na relaciji i Beograd i Brisel i Priština", rekla je Joksimović.
Prema njenim rečima, realno je reći da je Briselski sporazum ispunjen - bar u onoj meri u kojoj je Beograd bio odgovoran. Prvih šest tačaka koje se odnose na Zajednicu srpskih opština jesu obaveza Prištine da stvori uslove da se Zajednica srpskih opština na adekvatan način formira. A to, kako je navela, nije urađeno.
"Sa druge strane, da li mi hoćemo da kažemo da time nije završena implementacija - nije. Da li je fer stalno postavljati nove uslove - nije. Ali ja jednostavno ne vidim način da mi pravimo korake unazad i da se pravimo da problemi ne postoje", kaže Joksimovićeva.
Takođe, rekla je da se prepoznala u izjavi ministra spoljnih poslova, da nije upućena u pregovarački proces.
"Ja moram to da demantujem. Jesam upućena vrlo dobro i u politički i u tehnički deo. Na kraju krajeva, ja sam u Vladi Republike Srbije došla ispred SNS-a, ja sam internacionalni sekretar SNS-a i vrlo sam dobro upućena i u politički i u tehnički deo pregovora. Mislim da je vrlo važno biti odgovoran kada dajete izjave", rekla je Joksimović. Naglasila je da je njen posao da ne zatvara vrata EU.
Članstvo u EU ima jasno definisane kriterijume
"Naravno da problemi postoje i niko ne pravi famu da su to divne poruke i da smo mi presrećni svime što dolazi iz Brisela. Dakle, to je činjenica. Članstvo u EU ima jasno definisane kriterijume. Politika uslovljavanja EU jeste politika ispunjavanja određenih standarda, koji su deo evropske pravne tekovine i to je nešto što je sasvim jasno i transparentno", rekla je ministarka bez portfelja.
Dodala je da nekada postoje političke okolnosti koje nekim državama olakšavaju članstvo, pa skoro i nepripremljene uđu u EU, kao i da postoje otežavajuće političke okolnosti, kao što se kod nas dešava.
Kako je istakla, Bundestag je 2013. u julu doneo rezoluciju, po kojoj bez vidljivog napretka u poglavlju 35, za Srbiju ne mogu pre toga biti otvorena druga poglavlja.
"Na primer, svi se čude zašto je Crna Gora sada otvorila 18 poglavlja, a ima lošiji izveštaj o napretku od Srbije. To je, zato što, u tom trenutku, kada je Crna Gora otpočinjala pregovore, postojao je princip da se kreće sa najlakšim poglavljima - 25 i 26 - kultura, nauka, obrazovanje. To se otvori i zatvori odmah. I onda su išli na poglavlja 23 i 24", rekla je Joksimovićeva.
Kako je navela, nakon toga Nemačka je zauzela stav da sve druge države posle toga moraju da započnu sa ovim političkim poglavljima 23 i 24 i u slučaju Srbije, što je otežavajuće - sa poglavljem 35.
"Prema tome, ja sam čula i znam da u EU među državama članicama postoji, nakon ova dva sporazuma koja smo ostvarili, ipak fleksibilniji stav i da će se sigurno razmotriti mogućnost da Srbija, s obzirom da smo pripremili pregovaračku poziciju za poglavlje 32 o finansijskoj kontroli, da Srbija možda u toj kombinaciji uz ovaj vidljiv napredak, ostvari mogućnost da u narednih nekoliko meseci otvori ta poglavlja", kaže ministarka.
Prema njenim rečima, ako se to pak ne desi, onda svakako ostaju poglavlja 23 i 24, za koje se rade akcioni planovi. To su vladavina prava, reforma pravosuđa, policija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, mediji, manjine itd i radi se već treća verzija tih akcionih planova, kako bi bili potpuno spremni.
"Prema tome, mi ćemo ove godine otvoriti ta poglavlja, samo je pitanje kako ćemo se i mi ponašati kao partner i pokušati da nađemo najbolji način da budemo malo i pametni, da ne pravimo dodatne probleme tamo gde oni još postoje", zaključila je Joksimović.

Nastavak na RTS...