Izvor: Politika, 02.Sep.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jesen odluke za evrozonu
Prvi put od 1926. godine, grčki premijer neće naciji izložiti godišnji privredni plan na septembarskom Sajmu u Solunu
Nova kancelarija Evropske Unije na Barbadosu svetla je i prostrana. S pogledom na peščanu atlantsku plažu oivičenu palmama, godišnjim budžetom od dva miliona funti, i 39 zaposlenih na oko 7000 kilometara od Brisela, delegacija „Bloka 27” u Karipskom moru ima specifičan zadatak. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Cilj nove misije, otvorene prošlog meseca je da sa ukupnim budžetom od 230 miliona funti, u desetak egzotičnih državica (Antiga i Barbuda, Barbados, Sveti Kits I Nevis, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadin, Angilja, Monserat, Britanska Devičanska ostrva, Grenada i Dominika)- dokvalifikuje lokalne berače banana, pomogne osnivanju regionalnog udruženja uzgajivača tropskog voća, i proba da proda nešto evropskih poljoprivrednih proizvoda. „ Zahvalni smo Evropi što želi da pomogne razvoju poljoprivrede na Grand Bahamima”, izjavio je dr Mišel Darvil, Ministar arhipelaga na svečanosti povodom otvaranja karipske kancelarije EU.
Osetljiv na odnose sa nekadašnjim kolonijama, briselski radar, gotovo istovremeno isušta iz vida plimu nevolja pred istočnim obalama Evrope.
Za grčke službe bezbednosti, problem je kristalno jasan.
Krvavi okršaj u Siriji razlio je plimu izbeglica u okolne zemlje. Na desetine hiljada sirijskih izbeglica prešlo je u Tursku : među njima sve veći broj hrli ka Evropi. U tom pohodu, egejska ostrva Simi, Farmakonisi, Samos i Lezbos, najnovija su meta talasa ilegalnih imigranata koji po svaku cenu nastoje da se domognu zone Šengena.
Ostatak „briselske familije” ovim povodom još se oseća bezbedno. Pravlinikom Dablin III ilegalni imigranti u imaju pravo da zatraže azil u prvoj zemlji EU zemlji do koje se domognu, i zatim tu traže ostvarenje ljudskih prava.
Uzalud Atina ovih dana skreće pažnju Briselu na novu masovnu najezdu izbeglica sa istoka.
Rukovodstvo „Bloka 27”sa Grčkom već mesecima ima uglavnom jednu temu : drakonske reforme u zamenu za sledeću infuziju međunarodne finansijske pomoći.
Tim povodom, jesen, a posebno septembar biće vreme velikih odluka „ briselske familije” a i evrozone, o njihovoj daljoj budućnosti u sadašnjem sastavu.
Evropski ispit počinje već u sredu 5. septembra kada trio inspektora MMF, EU i ECB stiže u Atinu da nastavi sa ronjenjem po grčkim finansijama.„Trojka”, u Grčkoj poznatija kao „ Ljudi u crnom” ima nezahvalan zadatak da proceni da li je egejska nacija – uz sva dosadašnja odricanja- sposobna da budžetski deficit od oko 160 odsto, do 2020. godine snizi na 120 odsto
( koliko je MMF postavio kao „prihvatljivi plafon”). Poslovično teški pregovori trojke i zvanične Atine oko toga gde sve treba zaseći troškove da se napuni državna kasa, vrate dugovi i eventualno podstakne privredni rast, već nedeljama zapinje i oko sekcije ratnog vazduhoplovstva.
Naime trio izaslanika stranih finansijera pritiska vladu u Atini da, između ostalog, drastično smanji prinadležnosti vojnim pilotima-izviđačima na Egeju…
Kakve su šanse Atine da ostavi dobar utisak na trojku, od čijeg nalaza zavisi isplata sledećih 31 milijardu evra pomoći Grčkoj?
Ako očekivanja trojke ne budu ispunjena , da li će se MMF povući iz aranžmana za Grčku?Hoće li onda Atina ispasti iz evrozone a možda i „Bloka 27”?
U atmosferi takve neizvesnosti, možda nije čudno što je grčki premijer Antonis Samaras odlučio da prekine tradiciju po kojoj od 1926. godine predsednik vlade Grčke naciji saopštava godišnji privredni plan – na početku septembarskog Sajma privrede u Solunu. Neće biti ni govora, ni konferencije za štampu na otvaranju Sajma u Solunu, najavio je Samarasov portparol za štampu prošlog meseca.
U međuvremenu, međunarodna evropska finansijska „hitna pomoć” ima sve više posla u Španiji, Kataloniji, Valensiji, na Siciliji…
Daleko od načete mediteranske periferije, centri moći na severnijim geografskim širinama Evrope ove sedmice započinju seriju „presudnih” sednica, samita i sastanaka sa temom različitih aspekata obuzdavanja dužničke krize monetarne unije EU.
Da li će Evropska centralna banka obnoviti kupovinu državnih obveznica finansijski načetog Juga - možda će biti jasnije 6. septembra nakon sednice Upravnog odbora ECB u Frankfurtu. Tri dana kasnije grčki ministar finansija predstaviće stranim inspektorima predlog novih zasecanja javne potrošnje.
Potom, 12. septembra Manuel Baroso predsednik Evropske komisije, birači u Holandiji i Ustavni sud Nemačke izlaze svako sa svojom ocenom budućeg kursa spasilačkih napora „Familije” i njenog „Bloka 17”.
Zatim se nižu: neformalni susret ministara finansija EU na Kipru (14-15. septembar ), dugo odlagani nezavisni izveštaj o stanju banakrskog sistema Španije ( najavljen za „negde u septembru”), samit ministara finansija evrozone u Luksmeburgu (8. oktobara –kada se i očekuje izveštaj trojke za Grčku), pa Samit EU lidera o dužničkoj krizi ( 18-19. oktobra)… a onda Španija od 29-31. oktobra treba da namiri pristižući spoljni dug od preko 20 milijardi evra.
Evropa će u zimu zasigurno zakoračiti svesnija kojim je putem krenula u budućnost, istovremeno zagledana u Karipsko more, i ophrvana dužničkom krizom.
Jedno je izgleda ipak dogovoreno.
Lik grčke boginje Europe zameniće sadašnju arhitekturu vodenog žiga na banknotama monetarne unije EU koje ulaze u opticaj sredinom 2013. godine...
Tanja Vujić
objavljeno: 03.09.2012.
