Izvor: Politika, 09.Dec.2013, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jermenija kvari evropsku računicu
Gužva na ulicama Kijeva i drugih ukrajinskih gradova kao odgovor na odluku vlasti da na samitu zemalja „Istočnog partnerstva”, održanom krajem novembra u Vilnjusu, ne potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU, bacila je u zasenak sličnu odluku Jermenije.
U Jerevanu su, kao i u Kijevu, izračunali da im je saradnja sa Carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana mnogo unosnija od obećanja koja su stizala iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evrope.
Bilo je ponekih izliva negodovanja, ali je odluka aktuelne vlasti primljena sa odobravanjem.
Zašto se Jermenija odriče blagodeti saradnje sa EU?
Pre skupa u Vilnjusu ruski predsednik Vladimir Putin susreo sa ukrajinskim i jermenskim kolegama – Viktorom Janukovičem i Seržom Sargsjanom. Obojica su ga razumeli, možda svako na svoj način, ali dok je Putinova poseta Jerevanu prošla glatko, odlazak Janukoviča u Moskvu mnogi su na Zapadu protumačili kao čin poklonjenja, što je u mnogome uticalo na žestinu negodovanja ukrajinskih građana na odustajanje Kijeva od sporazuma sa EU.
Svakako treba imati u vidu da ono čemu se Evropljani mogu nadati, ukoliko bi pod svoje okrilje privukli Ukrajinu, nije isto što bi moglo da se očekuje od Jermenije. Ta računica bi se u geostrateškom rasporedu mogla pokazati i kao pogrešna.
Jermenija je na mnogo delikatnijem geografskom položaju od evropske Ukrajine. Na granici sa Turskom i Iranom, dvema moćnim regionalnim silama. To je i razlog da na njenom tlu i dalje funkcioniše najveća ruska vojna baza van granica matične države.
Kako je preneo američki „Radio svoboda”, namenjen istočnom slušateljstvu, suština problema je u tome što po raspadu SSSR-a, 1991. godine, njegovim bivšim članicama praktično nije ponuđena nikakva alternativa. Sve se svelo na neselektivno preuzimanje vrednosnih parametara po kojima se odvija život na zapadu.
Usledili su i građanski ratovi u bivšim sovjetskim republikama u kojima su zapadne obaveštajne službe imale i te kako značajnu ulogu.
U Jermeniji trenutno funkcioniše oko 1.000 zajedničkih rusko-jermenskih preduzeća koja obezbeđuju posao i zarade velikom broju Jermena. Ulaskom u Carinsku uniju, perspektiva te saradnje dobija dodatno na značaju, dok bi Sporazumom o pridruživanju EU ta saradnja bila dovedena u pitanje.
Ni Carinska uniji ni EU nisu spremni da prihvate istovremenu saradnju bilo koje države sa obe grupacije.
Jermenija ne želi da bude na periferiji Evrope, ona želi da punim kapacitetom učestvuje u privrednom, kulturnom i svakom drugom napretku starog kontinenta. Kako su sračunali u Jerevanu, prilika za to više im se pruža kroz Carinsku uniju nego kroz Sporazum o pridruživanju.
Evropa se našla pred činjenicom da je za prihvatanje novih članova potrebno i te kako mnogo para koje u Briselu nemaju. Zato i pokušavaju da stvar reše tako što će novoprimljene uputiti na svetsko bankarsko tržište gde bi trebalo da uzmu kredite neophodne za prilagođavanje evropskim standardima u sferi prava, politike, ekonomije.
Krediti MMF-a ili Svetske banke za zemlje koje ne posluju preterano uspešno mogu da se pokažu kao Damoklov mač. Sudbina pojedinih starih članica EU, poput Grčke, Portugalije, Španije, pa i Italije, sasvim su jasna opomena.
U Evropi su ipak bili ubeđeni da su jermensko političko ustrojstvo kao i životni standard dovoljno jak adut da pojedine bivše sovjetske države izvuku ispod uticaja Moskve. Međutim, finansijska kriza koja je zahvatila Evropu došla je u najnezgodnijem mogućem trenutku i u velikoj meri „ohladila” mnoge glave na istoku.
Dramatična promena koja je ponuđena „istočnjacima”, način života i nove obaveze koje ona nosi sa sobom, predstavljaju i psihološku promenu na koju je malo ko spreman. Pogotovo u situaciji kada je sve na „dugom štapu” i sa sobom nosi veliki stepen neizvesnosti.
To je i razlog da mnogi eksperti iz zemalja „Istočnog partnerstva” predlažu EU drugačiji pristup: prvo smanjiti geostrateški uticaj Moskve na kontinentu, pa i u zemljama kandidatima, a tek potom se usmeriti na zahteve o zaštiti ljudskih prava, izmenu pravosudnih sistema, slobodne izbore, borbu za slobodu javne reči, političkih osuđenika i slično.
Lopta ostaje u dvorištu EU. Traži se promena taktike.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 09.12.2013.
