Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Jan.2016, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelinčić: EU ne uslovljava Srbiju
Direktorka Fondacije za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić uverena je da su promene na putu evropskih integracija u interesu Srbije, a ne EU, te da je samim tim potpuno pogrešno te procese tumačiti kao ispunjavanje uslova koje Brisel postavlja našoj zemlji.
"EU ne uslovljava Srbiju. Jednačina EU je sledeća - ako imate institucije koje funkcionišu saglasno principu vladavine prava i ukoliko su sposobne >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da sprovedu norme i politike koje ste sami usvojili, vi ćete se razvijati. A mi vas pitamo da li ste u stanju da to uradite, jer kad ulazite u EU, vi za tu zajednicu treba i da branite ono što su evropske tekovine", objašnjava Jelinčić za Tanjug.
Ona smatra da nema i neće biti uslovljavanja ni kada je reč o Kosovu.
Proces pridruživanja podrazumeva da se stvore odnosi u kojima će biti moguć slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala.
"Prema tome, normalizacija odnosa sa Kosovom jeste jedan zahtev koji se mora ispuniti, ne zato što to uslovaljava EU, nego da bi se ostvario slobodan protok roba, usluga, ljudi", navodi Jelinčić.
Pregovore pod okriljem Brisela u skladu s tim ona vidi kao rešavanje vitalnih pitanja za svakodnevni život građana.
Ona kaže da se normalizacija odnosa tiče životnih pitanja, a tek posredno i velikih geostrateških pitanja, koja nikako ne određuju živote ljudi u Srbiji ili na Kosovu.
"Videćemo šta će se dešavati u budućnosti, ali ako se takva pitanja budu postavila, onda će Srbija sa aspekta svog sopstvenog interesa i interesa razvoja morati da razmišlja i nađe najracionalnije rešenje. Da se opet ne bi našla sa pogrešne strane zida, koji je davno srušen, kao što 1989. godine nije razumela da se Berlinski zid srušio, pa je zauzimala pozicije levo i desno od zida, a da zida nije ni bilo", smatra ona.
Srbija treba bolje da koristi znanje, a celokupno društvo treba da se bezrezervno angažuje na putu evropskih integracija, smatra Jelinčić.
Ona navodi da je otvaranjem poglavlja u pregovorima sa EU napravljen veliki korak, ali primećuje da je to moglo da se desi mnogo ranije da je Srbija umela da koristi sve kapacitete društva koji joj stoje na raspolaganju.
"Bili smo spori u pripremanju onoga što je trebalo da pripremimo da bi pregovori počeli. Brzina nam nedostaje zbog toga što ne umemo uvek da iskoristimo sve kapacitete koji nam stoje na raspolaganju. Ako ih nema država, ima ih civilno društvo, ako ih nema civilno društvo i ekspertske organizacije, imaju ih univerziteti", nepominje Jelinčić.
Dodala je, međutim, da je Srbija pokazala volju da krene ka EU razumevajući da je to najbolji, a možda i jedini put na kojem može da ostvari ekonomski prosperitet, ne zbog donacija, nego zbog sigurnosti ulaganja, funkcionalnih institucija i seta kriterijuma i mera za promenu društva.
Jelinčić kaže i da nema smisla razmišljati o tome šta u Srbiji nije urađeno 1989, 1995, ili 2000. godine, ukoliko ne možemo da izvučemo pouke iz prošlosti.
"A, mislim da postoji jedna pouka koju Srbija može da izvuče. Ukoliko ne razumete vreme u kome živite, ukoliko ne umete da definišite odgovore u sopstvenom interesu, a ne u skladu sa emocijom u datom trenutku, ako ne znate da uspostavite prava savezništva zasnovana na racionalnim izborima, onda je sva prilika da ćete još dugo ili šlajfovati u mestu ili ciniti jedan korak napred, pola nazad”, primetila je Jelinčić.
U tom smislu, ona kaže da je Srbija davno mogla da bude članica Evropske unije, ali ističe da je zato sad važno pristupiti tom poslu odgovorno.
Direktorka Fonda za otvoreno društvo se zato nada da će javne politike polaziti od razvojnog interesa Srbije i nalaziti najprimerenija rešenja u interesu građana.
Jelinčić naglašava da je u kreiranju javnih politika izuzetno važan civilni sektor, zbog komunikacije sa građanima, ekspertize koju država možda nema, ali i kao kontrolni činilac.
Govoreći o odnosu vlasti i civilnog društva, Jelinčić navodi da je taj odnos sam po sebi "osuđen" na to da ne bude odnos slaganja, ali ne vidi ni potrebu da vlast bude preterano kritična prema nevladinim orgnanizacijama, posebno onim koje kontrolišu način na koji se sprovode ili ne sprovode reforme koje Srbiju vode ka demokratskoj funkcionalnoj državi.
"To je važno zato što će u momentu kad se Srbija pridruži EU to biti jedino što će se procenjivati - da li je Srbija funkcionalna demokratska država, da li svaki organ radi svoj posao, da li organi državne vlasti jedni druge efektivno kontrolišu i da li su sposobni da efikasno i efektivno sprovedu ono što se zove evropska politika", kaže Jelinčić.
Upitana da li veruje da je Srbija sposobna da obavi sav svoj posao u evropskim integracijama do kraja 2019. godine, što je plan premijera Vučića, Jelinčić kaže da se ne bi bavila datumom, ali da je za svakog građanina Srbije važan kvalitet promene društva i države.
Važno je, ističe, da Srbija ostvari tu promenu po kojoj će parlament biti zakonodavno telo sposobno da kontroliše vladu, a ne njen navijač, vlada u stanju da formuliše javne politike i obezbedi njihovo sprovođenje, pravosuđe zaštitnik vladavine prava u krajnjoj instanci, a kontrolni organi vlasti njihova stvarna protivteža.
"Samo u tom slučaju je obezbeđena stabilna osnova ekonomskog razvoja, bez koje nema kvalitetnog života. Da li će to biti 2019. godine ili koju godinu kasnije… Mnogo je bitnije da Srbija zapravo prođe kroz tu promenu", rekla je ona.
