Izvor: Politika, 20.Okt.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan zakon za balkanske veletržnice
Samo udružene tržnice u regionu mogu da konkurišu za pomoć EU. – To pokazuje primer Subotice i Segedina
Predstavnici veletržnica i tržnica zapadnog Balkana juče su u Beogradu potpisali deklaraciju o umrežavanju. Na ovakav korak su se odlučili jer kao pojedinci za Evropsku uniju ne postoje i jer tek udruženi u regionalne asocijacije mogu da konkurišu za pretpristupne fondove EU.
Budući da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imaju gotovo identično tržište i poslovni ambijent, slične zakone i jednaku spoljnotrgovinsku razmenu, veletržnice i tržnice u udruživanju vide interes za standardizaciju poslovanja i sprovođenje regulatorne reforme propisa usklađene sa evropskom praksom.
Govoreći o bezbednosti hrane, Dragan Pušara, direktor beogradskih pijaca, kaže da je zakon koji to reguliše prilično uopšten.
– Ova oblast ne može u potpunosti da se standardizuje. Sve tržnice od Helsinkija do Atine imaju neke svoje osobenosti i uvođenjem standarda svaka od njih bi izgubila neku od tih specifičnosti – naveo je Pušara.
Poslovanje pijaca i veletržnica Srbija pokušava da uredi kroz zakone o trgovini i komunalnim delatnostima. Hrvatska je to pokušala kroz zakon o pijacama, ali je naišla na žestoki otpor supermarketa, koji su lobirali protov ovog zakona.
Božo Granić, predsednik Udruga hrvatskih tržnica, smatra da zemlje bivše Jugoslavije treba da uspostave jedinstven zakon o tržnicama koji bi zaštitio individualne proizvođače i pospešivao ruralni razvoj. Zato kroz zakone treba na neki način nametnuti hipermarketima da domaći proizvodi u njihovim radnjama budu zastupljeni bar 70 odsto.
Da je u borbi sa hipermarketima, koji uglavnom uvoze, neophodno zaštititi domaću proizvodnju, potvrđuje i Santo Katalin, direktorka veletržnice u Segedinu. Ona navodi da je ulaskom Mađarske u Evropsku uniju i otvaranjem tržišta za inostrane trgovinske lance domaća proizvodnja otišla u drugi plan.
– Na mađarskim veletržnicama se proda 2,8 miliona tona robe, od čega je polovina iz domaće proizvodnje. Samo u poslednjih pet godina uvoz je utrostručen zbog dolaska stranih trgovinskih lanaca. Mađarski proizvođači nažalost nisu poslušali preporuku EU da se udružuju i osnivaju asocijacije. U početku nisu shvatali da jedino tako mogu da budu konkurentni. Promet poljoprivrednih proizvoda ne zavisi od kvaliteta, već od cene – upozorava direktorka veletržnice u Segedinu.
Ona naglašava da je veoma važna prekogranična saradnja i navodi primer zajedničkog nastupa Segedina i Subotice, koji su iz evropskih fondova za tu namenu dobili 180.000 evra.
M. U. A.
objavljeno: 21.10.2010.
Pogledaj vesti o: Subotica
Umrežene veletržnice zapadnog Balkana u borbi sa hipermarketima
Izvor: SEEbiz.eu, 21.Okt.2010, 11:20
BEOGRAD - Predstavnici veletržnica i tržnica zapadnog Balkana juče su u Beogradu potpisali deklaraciju o umrežavanju. Na ovakav korak su se odlučili jer kao pojedinci za Evropsku uniju ne postoje i jer tek udruženi u regionalne asocijacije mogu da konkurišu za pretpristupne fondove EU.
