Izvor: Politika, 03.Dec.2013, 21:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Janukovičev izbor

Ukrajinski parlament odbio je juče da glasa o poverenju vladi čime je vlast barem za neko vreme udarila tačku na krizu izazvanu odlukom predsednika Viktora Janukoviča da odbije sporazum o pridruživanju Ukrajine sa EU.

Proevropski orijentisani demonstranti mogu da nastave protest, ali je više nego jasno da vlada neće dopustiti ono što premijer Mikola Azarov naziva „pokušajem državnog udara”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Rezultat je razapeta Ukrajina. S jedne strane ponuda EU: Sporazum o pridruživanju na kome se radilo šest godina, s druge ponuda Rusije: izlazak na tržišta bivšeg sovjetskog prostora, otvoren ulazak u Carinsku uniju (Rusija, Belorusija, Kazahstan), snabdevanje gasom po nižoj ceni.

Stešnjena između ruskog čekića i EU nakovnja Janukovičeva administracija je prelomila prihvatajući istorijsku odgovornost za donetu odluku. Može se pretpostaviti da je pažljivo vagala sve „za” i „protiv” i da se opredelila u skladu sa onim što smatra nacionalnim interesom Ukrajine u ovom trenutku.

Problem je međutim što je Ukrajina kao zemlja oštro podeljena. Linija razgraničenja ide više nego delikatnom razdelinom zapadne, unijatske, katoličke zemlje i njenog istočnog, pravoslavnog dela. Prvi je mahom za EU, drugi za Rusiju. Moskva i Brisel pokušali su da kapitališu na ovakvoj podeli.

Rusija je demantovala da je pribegla pritiscima, Vladimir Putin je optužio članice EU da su ucenjivale Ukrajinu i da stoje iza demonstracija po Kijevu. Ipak, štih proba bio je mali carinski rat – kada su Rusi dva-tri dana na granici sa Ukrajinom zaveli najoštriji režim kao da je s druge strane EU. Ukrajincima je pokazano šta bi sve moglo da ih čeka.

Brisel je opovrgavao ucene optužujući Putina, ali nije prošlo dugo Zapadnjaci su se latili konvencionalnog oružja za date situacije: pretnje sankcijama ukoliko vlast prekomernom silom bude branila svoj izbor.

EU pri tome igra na Juliju Timošenko, bivšu premijerku koja je sada u zatvoru pod optužbom da je stekla milijarde dolara ilegalnom trgovinom ruskim gasom. Problematična igra koja gazi mnoge evropske principe, posebno one koji se tiču korupcije, organizovanog kriminala, sudstva. Istovremeno je to i cinična igra na nekog koga nije teško diskreditovati.

Brisel pokušava da ostavi utisak prevarenog, ali biće da se radi o svojevrsnom kapitalisanju bez kapitala. Pitanje je da li bi Evropa u finansijskoj situaciji u kakvoj jeste zaista bila spremna da odvoji velike fondove zemlji poput Ukrajine. Teško, pa EU sada jedino preostaje da sačuva iluziju da bi to bilo učinjeno da je potpisan sporazum u Viljnusu.

Za razliku od EU, dobitak koje je uknjižila Rusija će morati da plati finansijskim ulaganjima kako bi se sprečilo brže putovanje Kijeva prema EU. Moskva je već promptno odložila plaćanja ukrajinskog duga za gas. Kijev je odabrao konkretno.

Boško Jakšić

objavljeno: 04.12.2013

Nastavak na Politika...