Izvor: S media, 28.Okt.2010, 22:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jačanje budžetske discipline
Šefovi država ili vlada Evropske unije večeras su u Briselu prihvatili akcioni plan za jačanje budžetske discipline zemalja-članica zone evra.
Taj plan bez presedana se ocenjuje kao najambicioznija reforma evrozone od kada je uspostavljena 1999. godine, saopštili su diplomatski izvori.
Izveštaj u kojem se u kratkim crtama predstavlja novi plan, prihvatili su lideri >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << EU, rekao je jedan diplomatski izvor za Frans pres, dok je drugi izvor naveo da je taj zaključak izneo predsednik EU Herman Van Rompej.
Konflikt lidera EU
Taj plan za jačanje evropskog Pakta stabilnosti, koji je od proleća pripremala radna grupa pod vodjstvom Van Rompeja, prošle nedelje je dobio zeleno svetlo evropskih ministara finansija.
Po novom planu predvidja se pojača nadzor ekonomske politike zemalja članica zone evra.
Do sada su sankcije bile predvidjene samo za zemlje koje imaju suviše visoke budžetske deficite, od sada one mogu biti primenjene i na zemlje koje sprovode ekonomsku politiku koja se smatra opasnom.
Pored toga zemlje članice će morati da podnesu svoje nacrte budžeta EU na razmatranje, pre nego što budu usvojeni u nacionalnim skupštinama, s ciljem da se na vreme osigura da niko mnogo ne odstupa od zacrtanog puta.
Od sada će brže biti primenjivane kazne zemljama koje odstupaju od pravila.
Prvi put će sankcije (blokiranje bankarskih depozita, uskraćivanje evropskih subvencija) moći da se primene preventivno, čak i pre nego što je neka zemlja premašila evropski limit za budžetski deficit od tri odsto BDP.
Sankcije će se primenjivati i na zemlje čiji budžetski deficit prelazi propisana tri odsto BDP i one čiji dug je veći od 60 odsto BDP, a ne smanjuju ga dovoljno brzo.
Misija MMF sutra i sa bankarima
U večeras usvojenom izveštaju se navodi da zemlje članice EU smatraju "potrebnim" stvaranje "mehanizma za rešavanje kriza" prema kojem će se formirati neka vrsta stalnog fonda za podršku zemljama zone evra, po ugledu na privremeni fond uveden proletos za pomoć Grčkoj.
EU smatra da je "srednjoročno potrebno da se uspostavi mehanizam za rešavanje krize u zoni evra", navodi se u tekstu.
O uspostavljanju stalnog fonda još treba da se raspravlja zato što Nemačka, uz podršku Francuske, smatra da je za osnivanje prethodno neophodno izmeniti Lisabonski ugovor.
MMF i o javnim preduzećima
Lisabonski ugovor o reformi EU je na snazi nešto manje od godinu dana i usvojen je uz velike muke, te su mnoge zemlje nevoljne da ga tako brzo menjaju.
Za promenu Lisabonskog ugovora potrebna je saglasnost svih 27 zemalja članica EU, medjutim diplomatski izvori navode da se sagledava mogućnost kompromisa, tojest da se razmatra uvodjenje minimalnih izmena koje ne bi zahtevale i glasanje svake zemlje članice ponaosob.
(Beta)
