Izvor: Blic, 22.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja, evrorealista
Dobro je što se danas u srpskom društvu otvorila rasprava o gubicima i koristima evrointegracija (plašim se, evroatlantskih integracija).
Zaista se nadam da će građani Srbije razumeti da je najbitnije da im roditeljima, deci i državi bude bolje, a ne da ulazak u EU bude cilj sam po sebi.
Ako podvučemo crtu, ako sagledamo stvari realno, shvatićemo da dosta standarda pravne i ekonomske normative EU sasvim sigurno treba da ugradimo u naš sistem. To >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se pre svega odnosi na slobodu medija, samostalnost nezavisnih regulatornih tela, nezavisnost i efikasnost sudstva, koncept privatnog-javnog partnerstva.
Ali sa druge strane moramo reći da nam je odnos naših vlasti ka EU, pa i sama EU, do sada nanela dosta štete po naše ekonomske i nacionalne interese.
Više od 300 miliona evra Srbija je izgubila samo od carina sa jednostranom primenom SSP, domaću poljoprivredu i srpskog seljaka smo doveli u nezavidan položaj, izgradnja autoputeva je stala, prodaje se srpski gigant „Telekom” u bescenje, a na zahtev EU i SAD treba da uspostavimo dobrosusedske odnose sa Kosovom.
Zapostavili smo saradnju sa ostatkom sveta ( Rusijom, Kinom, Brazilom, arapskim svetom...), koja nam je uvek donosila ekonomski profit.
Evropske standarde možemo da uvedemo sa članstvom i bez njega u EU ako imamo volje, ali sa sadašnjim odnosom EU ka Srbiji svoje ekonomske i nacionalne interese sigurno ne možemo da odbranimo.
Moguće je da se odnosi unutar EU i njen odnos ka Srbiji u budućnosti promene, pa samim tim i naš interes ka integraciji, a sve u cilju boljeg života običnog građanina i države kao zajednice.
Ozbiljna vlast treba da se uvek vodi državnim i ekonomskim interesima svoje zemlje i svog naroda, a sve ostalo treba da bude samo sredstvo za ostvarenje tog cilja. Srbija nema alternativu!
