Izvor: Southeast European Times, 16.Dec.2011, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izveštaj: Usporavanje bugarske emigracije

Trend je u suprotnosti sa strahovima nekih zemalja članica EU o prilivu emigranata.

15/12/2011

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 15.12.2011.

U januaru 2007. godine, kada su se Bugarska i Rumunija pridružile EU, članice Unije uvele su razna ograničenja kako bi umanjile priliv imigrantskih radnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << iz te dve balkanske države na svoja tržišta rada.

Strahovanja da će horde Bugara preplaviti zapadnu Evropu u potrazi za bolje plaćenim poslovima se, međutim, nisu ostvarila, navodi se u izveštaju Instituta Otvoreno društvo-Sofija (IOD) objavljenom 30. novembra.

U poređenju sa devedesetim godinama, kada je teška ekonomska kriza podstakla masovan odliv Bugara koji traže posao, emigracija iz te balkanske države opala je poslednjih godina, zaključuje se u studiji pod nazivom Bugarska radna migracija: Da li ograničenja imaju smisla?

„Želja za iseljavanjem postepeno opada, s obzirom da je stopa nazaposlenosti sada uporediva sa nivoima u zapadnoj Evropi, dok su se razlike u visini prihoda smanjile“, primećuje se u izveštaju. Takođe se dodaje da je devedesetih godina „prihod po glavi stanovnika u zapadnoj Evropi bio četiri puta veći nego u Bugarskoj, dok deset godina kasnije taj odnos iznosi 2,5 puta, na osnovu kupovne moći“.

U izveštaju se, uz citiranje zvaničnih statističkih podataka, ukazuje da se 217.809 Bugara preselilo u inostranstvo u devetogodišnjem periodu između popisa stanovništva u zemlji 1992. i 2001. godine. Procenjuje se da će taj broj pasti na 175.244 osoba u narednih deset godina.

„Te cifre pokazuju da je u proseku 24.201 bugarski državljanin emigrirao svake godine u periodu između popisa 1992. i 2001, dok je godišnji prosek između popisa 2001. i 2011. bio 17.524 osobe“, rekao je IOD. „Prema tome, prosečna godišnja emigracija zabeležila je pad od 28 odsto, uprkos ukidanju ograničenja putovanja“, nakon što je Bugarska ušla u Uniju.

Prema zakonu EU, zemlja članica može da zadrži ograničenja na svom tržištu rada pet godina nakon pridruživanja novog člana. Onda bi mogla da zatraži konačno dvogodišnje produženje tih tranzicionih aranžmana, ali samo ako je suočena sa ozbiljnim smetnjama i ako je to objektivno opravdano. Stoga sve barijere koje ograničavaju slobodno kretanje bugarskih radnika u EU moraju da budu uklonjene do januara 2014. godine.

Belgija, jedna od deset zemalja članica koje još nisu to učinile, signalizirala je da bi mogla da otvori svoje tržište rada dvoma novim članicama bloka sa Balkana sledeće godine, kada će i Nemačka ukinuti svoja ograničenja za neke kategorije bugarskih radnika i stručnjaka.

Drugih osam zemalja koje su uvele kvote ili neki drugi sistem dozvola za rad i za Bugare i za Rumune su Austrija, Britanija, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Malta i Holandija.

Ono što ljude podstakne da emigriraju uglavnom su unutrašnji faktori, kao što su produktivnost rada i nezaposlenost, navodi IOD.

„Same barijere ne igraju značajnu ulogu u regulisanju protoka migracije“, ukazuje se u izveštaju.

Španija i Nemačka dugo su među najatraktivnijim zemljama EU za ljude iz Bugarske koji traže posao. Španija je 2009. godine otvorila svoje tržište rada za Bugare, a Nemačka je ostavila ograničenja na snazi.

Podaci Evrostata pokazuju da je broj bugarskih imigranata u Španiji porastao 64,6 odsto između 2006. i 2010. godine, dok se u Nemačkoj povećao za 69,2 odsto.

„Ograničenje putovanja i tržišta rada nikada nisu bili faktor odvraćanja za bugarsku emigraciju“, piše u izveštaju IOD.

Borjana Koleva, 25-godišnji specijalista za poslovnu administraciju iz Sofije vratila se iz Valensije pre nekoliko godina, posle višemesečnih neuspešnih pokušaja da pronađe posao.

„Bilo je izuzetno teško stranim radnicima da tamo pronađu posao“, rekla je ona za SETimes. „Uprkos tome, planiram ponovo da isprobam sreću, ali u drugoj zemlji EU. Ovog puta mi se pridružuje i moja sestra.“

Georgi Angelov, glavni autor izveštaja IOD, ne očekuje da će pogoršanje ekonomske situacije zbog produbljivanja krize u evrozoni izazvati novi talas bugarske emigracije.

„Kriza se zaista produbljuje. Ali, ne zaboravimo da je ovo kriza evrozone -- verovatno će imati gori uticaj na zemlje unutar evrozone nego na one izvan nje“, rekao je on za SETimes.

„To bi moglo dodatno da oslabi privlačnost [zemalja] evrozone za emigrante“, dodao je taj ekspert, ističući da je priliv imigrantskih radnika u EU već za polovinu manji od nivoa pre krize .

„Naravno, bugarska vlada ima glavnu odgovornost u vezi sa ekonomskom politikom i učinkom zemlje, što će na kraju odrediti dugoročne emigracione trendove“ u Bugarskoj, naglasio je Angelov.

Sevi, 27-godišnja vlasnica malog frizerskog salona u Sofiji kaže da situacija u Bugarskoj „mora zaista mnogo da se pogorša“ da bi ona odlučila da ode.

„Jednostavno ne mogu da živim u drugoj zemlji. Vrlo brzo se uželim svog doma“, kaže ona za SETimes. „Naravno, ako bi emigracija bila jedina opcija da preživim ekonomski, onda bih to učinila. Međutim, nikada ne bih odlučila da odem pe nego što probam sve druge mogućnosti [da ostanem].“

Nastavak na Southeast European Times...