Izvor: Southeast European Times, 10.Dec.2010, 00:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izveštaj: Istočne zemlje članice EU imaju najkraći očekivani životni vek u Uniji

U novom izveštaju zaključuje se da su Bugarska i Rumunija među zemljama EU sa najkraćim očekivanim životnim vekom po rođenju.

09/12/2010

(Indipendent – 09.12.10; EurAktiv, Sofijska novinska agencija, Dnevnik.bg – 08.12.10; OECD, Evropska komisija, AFP, Rojters, BBC, CBC, Euobzerver – 07.12.10)

Očekivani životni vek po rođenju u EU povećao se sa proseka od 72 godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << koliko je iznosio 1980, na 78 godina u 2007, saopštili su Evropska komisija (EK) i OECD u novoj studiji objavljenoj u utorak (7. decembra).

Brojni faktori, uključujući nižu stopu smrtnosti i veći životni standard, bolji način života, bolje obrazovanje i veći pristup kvalitetnoj zdravstvenoj nezi doprineli su tome, ukazuje se u izveštaju na 130 strana pod naslovom „Zdravlje na prvi pogled: Evropa 2010“.

Dokumentom su obuhvaćeni 27 država članica Unije, kandidati za EU Island i Turska, kao i Norveška i Švajcarska.

Za žene, očekivani životni vek po rođenju kreće se u proseku od 84,4 godine u Francuskoj do 76,4 godine u Bugarskoj i Litvaniji, 76,2 godine u Rumuniji i 75,3 godine u Turskoj. Među muškarcima je očekivani životni vek najviši na Islandu, 9,5 godina, a najniži u Litvaniji (65,1), Letoniji (65,5) i Estoniji (67,3).

Ishemično oboljenje srca (IHD ili srčani udar) i cerebralno-vaskularno oboljenje, tj.moždani udar, ostali su najčešći uzroci smrti u EU 2008. godine. Oni zajedno čine 60 odsto svih smrti usled kardiovaskularnih poremećaja i uzrokuju četvrtinu smrtnih slučajeva u Uniji, navodi se u izveštaju.

Najveća stopa smrtnosti od IHD, kako kod muškaraca tako i kod žena, zabeležena je u zemljama centralne i istočne Evrope, posebno u Litvaniji, Letoniji, Slovačkoj i Estoniji. Unutar Unije moždani udar uzrokuje najveći broj smrtnih slučajeva u Bugarskoj i Rumuniji.

Rak, drugi vodeći uzrok smrtnosti u EU posle kardiovaskularnih oboljenja i moždanog udara, činio je 26 odsto svih smrtnih slučajeva u 2008. godini. Prema izveštaju, Kipar je pre dve godine bio zemlja sa najnižom stopom smrtnosti od raka.

„Stopa smrtnosti od svih vrsta raka kod muškaraca i žena pala je, bar blago, u većini zemalja EU od 1994. godine, iako je to opadanje bilo umerenije nego kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti“, ukazuje se u dokumentu. „Izuzetak u ovom trendu opadanja su zemlje centralne i istočne Evrope (Bugarska, Rumunija, Letonija, Litvanija, Poljska) i Grčka, gde je stopa smrtnosti od raka ostala ista ili se povećala između 1994. i 2008. godine.“

Bugarska, Rumunija, Malta i Turska su zemlje sa najvećom smrtnošću novorođenčadi, koja se kreće od 8,6 smrtnih slučajeva na 1.000 živorođenih u Bugarskoj, do 17,0 smrtnih slučajeva u Turskoj, dok je Luksemburg zabeležio najnižu stopu od samo 1,8 smrtnih slučajeva na 1.000 živorođenih.

Od svih zemalja obuhvaćenih istraživanjem, utvrđeno je da su Grčka i Bugarska imale najveću stopu redovnih pušača u 2008. godini.

Pušenje, ključni zdravstveni faktor rizika, i dalje je znatno među mlađom populacijom u Uniji, upozoreno je u izveštaju.

Još jedan važan zaključak je da se stopa prekomerne gojaznosti više nego udvostručila u poslednje dve decenije. U 2008. godini više od polovine odraslih osoba i jedno od sedmoro dece koji žive u EU imalo je višak kilograma ili bilo prekomerno gojazno, rekli su OECD i EK.

„To ima značajne posledice po troškove zdravstvene zaštite“, upozorile su dve institucije.

Nastavak na Southeast European Times...