Izvor: Politika, 09.Maj.2011, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izazovi jakog dinara

Vrednost dinara prema evru povećana je tokom proteklih šest meseci – od kraja oktobra 2010. do kraja aprila 2011. – za oko osam odsto. Ako se tome doda uticaj bržeg rasta cena u Srbiji nego u EU, izlazi da je realnirastdinara tokom ovih šest meseci bio između 15 i 16 odsto. To je više nego dvostruko u odnosu na realnipad vrednosti dinara tokom prvih deset meseci prošle godine. Očigledno je da je jačanje dinara veoma povoljno za korisnike evroindeksiranih kredita, čiji su se anuiteti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << time smanjivali. Smanjen je i pritisak kursa na cene. Ali, na drugoj strani, postavlja se pitanje da li je usporavanje rasta izvoza i jačanje rasta uvoza pri već polugodišnjemrastu vrednostidinara slučajna koincidencija ili je već zamašni obim realnog rastadomaće valute počeo da deluje u pravcu povećavanja spoljnotrgovinskog deficita i javljanja problema oko finansiranja spoljnog duga u narednim godinama.

Ovde je ključno pitanje: zašto je dinar počeo da jača uprkos tome što se u trgovinskom bilansu i ukupnim tekućim transakcijama u platnom bilansu zadržao zamašan deficit, sličan onome koji je izazivao slabljenje dinara tokom prvih deset meseci prošle godine? Ako se zadržimo na kretanjima od početka ove godine, za dva meseca – za koliko su objavljeni podaci o platnom bilansu – uočićemo da je ukupan platni bilans pozitivan za 214 miliona evra (za razliku od prošle godine kada je bio negativan) – i da su to omogućila dva velika priliva u finansijskom delu.

Prvi se javio u januaru na poziciji gotov novac i depoziti u iznosu od oko 600 miliona evra. Ovaj podatak korespondira iznosu od 660 miliona evra, za koliko su u januaru smanjene devizne rezerve banaka. Dakle, banke su povukle sa svojih depozita u inostranstvu ovaj iznos koji se pojavio na deviznom tržištu i, po svemu, konvertovale u dinare i plasirale ih u državne hartije od vrednostiu februaru i martu, kada je nakon decembra, ponovo došlo do eksplozije prodaje trezorskih zapisa. Devize su završile u rukama uvoznika.

Drugo, u februaru je usledio – sa gledišta dosadašnje dinamike – neverovatan skok priliva portfolio investicija u iznosu od 300 miliona evra. Čitav iznos se pojavio na poziciji dužničke hartije od vrednosti i približno odgovara sumi koja je ostala kao depozit na računu države kod NBS. Ovde je reč o kratkoročnom zaduživanju države koje do sada nije moralo biti upotrebljeno za pokrivanje budžetskog deficita, ali formira obaveze za plaćanje kamata na rashodnoj strani budžeta. Ono je, samo po sebi, neutralno sa gledišta ponude i tražnje na deviznom tržištu; međutim, moglo je imati psihološki efekat na očekivanja u tom pogledu za naredni period, pa time i na formiranje kursa.

Prodaja trezorskih zapisa delimično je uticala na kretanje kursa i u martu, ali je emisija trezorskih zapisa u aprilu skoro prepolovljena u poređenju sa martom. Nije bilo ni pojačane kreditne aktivnosti banaka – a dinar je ipak i u aprilu nastavio da raste. Značajan faktor mogla bi biti očekivana prodaja „Telekoma” i očekivana pojačana ponuda deviza na tržištu, pogotovu ako se ima u vidu da je u javnosti bila stvorena atmosfera kako je posao već sklopljen, a da su dodatni pregovori zbog neodgovarajuće cene tek predstava za javnost. Zaista, pošto je 4. maja objavljeno da prodaje nema, tokom sledeća dva dana evro je poskupeo. Da li je to znak da je proces jačanja dinara završen i da je moguće očekivati kretanje u suprotnom smeru –videće se u nekoliko narednih dana.

Cilj ovog razmatranja je da ukaže na činjenicu da pozitivan rezultat u ukupnom platnom bilansu nije rezultat trajnih promena odnosa u strukturi platnog bilansa, već rasta priliva koji su kratkoročni po prirodi. A tokovi kratkoročnog kapitala mogu da promene smer i pri nekom mnogo bezazlenijem incidentu od onoga koji je predstavljala svetska finansijska kriza. I – taj kapital je skup.

Koordinator istraživačkog projekta MAT-a

Stojan Stamenković

objavljeno: 10.05.2011.

Nastavak na Politika...