Izvor: Danas, 07.Sep.2014, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izazov, a ne prepreka za razvoj
Kada su šefovi država ili vlada članica EU, okupljeni sredinom juna na polugodišnjem Samitu, odlučili da Žan Klod Junker bude novi predsednik Komisije, istovremeno su usvojili i dokument o kome je u Srbiji, nažalost, bilo jako malo reči.
Ova agenda, koja bi trebalo da vodi Uniju u narednih pet godina, do narednih izbora za Evropski parlament, treba da stvori uslove da promene budu posmatrane kao izazov >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << za nov razvoj, a ne prepreka. Definisali su ciljeve koje novi čelnici evropskih institucija treba da ostvare u novim, izmenjenim uslovima. Mnogo više, oni su zapravo merila čije će sprovođenje moći objektivno da ocenjuju svi građani, a to bi, procene su autora ovog dokumenta, značilo istovremeno i uspostavljanje potrebne jače veze Unije i njenih građana.
Strateška agenda Unije je svakako dokument koji istraživačima nudi zanimljiv pravac promišljanja o pravcima dalje integracije država članica, koja je uvek sledila kao odgovor, ali i instrument za izlazak iz krize. Međutim, nemamo luksuz istraživača, već moramo biti veoma praktični i posmatrati ovaj dokument iz drugog ugla iz bar dva razloga. Prvi je taj što je Srbija država sa kojom EU vodi pregovore o članstvu, koja se usklađuje sa njenim pravom i praksom, ali i novim razvojem - zapravo, Unija je pokretna meta koju moramo pratiti jer moramo biti svesni da ćemo njena članica postati u uslovima u kojima se sama Unija u tom momentu nalazi. Drugi razlog je što svakako moramo proveriti konvergenciju ciljeva EU i naših ciljeva, jer živimo u istim uslovima krize iz koje možemo izaći upravo sarađujući sa snažnim evropskim ekonomijama i zajedničkim tržištem, koji se suočavaju sa istom vrstom problema.
Polazna osnova Agende jeste činjenica da države EU imaju mogućnost da na promene odgovore individualno ali i ujedinjene u Uniju - zapravo, da način odgovora na izazove može biti efikasniji u zajedništvu, kroz kompromis svih. Zato ovaj dokument i jeste izbalansiran u izrazu, jer je morao biti prihvatljiv za svih 28 članica, ali je saglasnost u potpunosti postignuta oko ciljeva delovanja Unije u narednim godinama. Pet je osnovnih prioriteta koje određuje ova Strateška agenda - jačanje privreda sa više radnih mesta, osnaženje i zaštita svih građana, sigurna energetska budućnost i razvoj politika zaštite životne sredine, Unija koja garantuje slobodu, bezbednost i pravdu i Unija kao jak globalni akter.
Ocene da postoji „...usporen rast, visoka nezaposlenost, nedovoljne javne i privatne investicije, makroekonomski disbalans, javni dug, nedostatak kompetitivnosti, potreba sprovođenja strukturnih reformi...“, zvuče kao da su date u procesu evropske integracije Srbije. One, zapravo, pokazuju da zaista i mi i EU imamo istu polaznu osnovu u pokušaju izlaska iz krize. Stoga, Unija treba (ja bih dodala, i Srbija, prateći ove ideje) da unapredi klimu za preduzetništvo i omogući stvaranje radnih mesta kroz bolji pristup finansijama, poveća investicije, unapredi tržište rada, oslobodi privredu od poreza i nepotrebnih administrativnih tereta. Posebna pažnja će biti usmerena na planiranje investicija u sektorima transporta, energije i telekomunikacija, inovacija, istraživanja i obrazovanja uz maksimalno korišćenje strukturnih fondova, i planiranjem privatnog i javnog finansiranja dugoročnih projekata. Jačanje monetarne unije sa snažnijom koordinacijom ekonomske politike je među prioritetima.
U uskoj vezi sa ciljem jačanja privreda, jeste i i potreba da se unaprede standardi socijalne zaštite i obezbede jednake mogućnosti posebno kada je reč o nezaposlenosti mladih, promociji doživotnog učenja i podsticanju mobilnosti radnika, istovremeno štiteći osnovne slobode kretanja robe, kapitala, radne snage i usluga. To su, svakako i prioriteti našeg reformskog procesa, pa je veza i potreba saradnje sa Unijom u ovim pitanjima više nego očigledna.
Srbija je kroz proces integracije već usvojila ili će usvojiti osnovne principe EU, imajući u vidu i pomenute prioritete. Vlada Srbije u svom fokusu ima ekonomske reforme uzimajući u obzir novi ekonomski pristup EU za države u procesu pristupanja. Kada je reč o zapošljavanju, novi Zakon o radu omogućava veću fluktuaciju radne snage na tržištu i povećava mogućnosti zapošljavanja, što je preduslov svake moderne tržišne ekonomije. A kada su građani u pitanju, nastojimo da napravimo korake napred. Pokušavamo da proces pregovora sa EU bude transparentan i inkluzivan, budući da je civilno društvo uključeno i budno prati sve aktivnosti već godinu dana. Razgovaramo sa građanima o strateškim i reformskim procesima, konsultujemo zainteresovane strane u okviru svih pregovaračkih grupa jer će u EU ući društvo u celini i važno je da svi znamo kakva će nam biti prava, obaveze i mogućnosti.
Razvoj situacije u kriznim žarištima, svetska energetska konkurencija i uticaj klimatskih promena uslovili su potrebu redefinisanja energetske i klimatske strategije Unije kako bi se izbegla velika zavisnost od uvoza nafte i gasa. Zbog toga je kao prioritet određena izgradnja Energetske unije sa ciljem obezbeđenja povoljne, sigurne i održive energije. EU planira da podstiče istraživanja i razvoj u ovoj oblasti, da utiče na transparentnost na tržištu gasa, da ubrza diverzifikaciju snabdevanja gasom i ojača energetsku efikasnost.
Kao i kod EU, sektori koji se odnose na energetiku, zaštitu životne sredine, transport i regionalni razvoj predstavljaju velike izazove, ali i šansu za razvoj Srbije. Kada je u pitanju energetska bezbednost, svedoci smo svakodnevnih debata na ovu temu. Otvoreni dijalog o Južnom toku i moguća rešenja spora između Rusije i EU su svakako od vitalnog interesa za Srbiju i njenu energetsku bezbednost. Takođe, uključivanje energetskog sektora Republike Srbije u tokove EU trebalo bi da doprinese razvoju liberalizacije energetskog tržišta, poboljšanju korišćenja raspoloživih izvora energije, povećanju energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, uvođenju i primeni modernih energetskih tehnologija, poboljšanju sigurnosti snabdevanja energentima, poboljšanju državne uprave u ovom sektoru, kao i jačanju međunarodne razmene. Naš cilj svakako jeste da budemo deo Energetske unije, ali već sada smo spremni da učestvujemo u debati o energetskoj politici EU.
Izazovi unutrašnjih i spoljnih politika - terorizam, borba protiv organizovanog kriminala i upravljanje migratornim tokovima koji su u porastu zbog nestabilnosti i siromaštva u mnogim delovima sveta - zahtevaju pažnju, solidarnost i podjednaku raspodelu odgovornosti unutar same Unije, u rešavanju ovih pitanja. S druge strane, nikada nije bilo važnije uključiti partnere kada su u pitanju zajednički ili globalni interesi, zarad zaštite interesa, vrednosti i sigurnosti građana EU. Zato se traži snažnije angažovanje EU u svetskim dešavanjima povećanjem uticaja kroz obezbeđivanje konzistentnosti spoljnih politika država članica artikulisanih u spoljnu politiku EU, ali i kroz razvoj saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane. Ove obaveze, sasvim je jasno, ne ograničavaju se njenim spoljnim granicama, i svakako moraju uključiti i države našeg regiona - najpre, jer će odgovor na ove izazove biti bolji ako je sveobuhvatan, a zatim jer bi zanemarivanjem našeg mesta veliki kapacitet bio zanemaren.
Suočena sa svojim problemima i nalaženjem rešenja, nadamo se da ni Unija niti njene članice neće zaboraviti da su model za sve države koje žele njeno članstvo, i za Srbiju. Tako bi Unija uključivanjem i saradnjom, povezivanjem svojih ciljeva sa ciljevima reforme u državama kandidatima, mogla učiniti jako puno upravo za te reforme, i svoje i naše. A naše je da nađemo pravi način da tu mogućnost, pomoć i saradnju iskoristimo da bismo promenili svoju državu, poboljšali kvalitet života i podigli kredibilitet Srbije kao aktivnog partnera koji doprinosi kreiranju evropskih politika u meri naših kapaciteta.
Autorka je šefica Pregovaračkog tima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji
