Izvor: RTS, 08.Feb.2012, 19:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraga i sukob interesa
U istrazi o trgovini organima neke države su u sukobu interesa, rekao u UN ruski ambasador Čurkin. SAD: Neosnovane i neodgovorne sumnje. Pariz i Berlin uz Klinta Vilijamsona. Srbija za istragu pod mandatom Saveta bezbednosti. Priština: Davanje Srbiji statusa kandidata imalo bi dugoročno negativne posledice na Kosovu.
18.49 - Završena sednica Saveta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bezbednosti UN o Kosovu.
17.15 - Čurkin: Neke od država u svojevrsnom konfliktu interesa u istrazi o trgovini organima, posebno šef istrage EU Amerikanac Klint Vilijamson. Neophodan mandat Saveta bezbednosti.
17.10 - Rusija sumnja u statusnu neutralnost Euleksa i Kfora. Čurkin kritikovao te misije zbog odnosa prema ruskom humanitarnom konvoju, navodeći da Moskva sama odlučuje ko će je i gde dobiti.
17.06 - Priština traži povlačenje srpske policije i snaga bezbednosti sa severa Kosova.
16.42 - Hodžaj: Kosovo će u potpunosti sarađivati sa istragom o navodima iz izveštaja Dika Martija.
16.35 - Jeremić: Regionalno predstavljanje Prištine mora biti "eksplicitno i nedvosmisleno" u skladu sa Rezolucijom 1244.
16.31 - Srbija će tražiti još jedan krug konsultacija o zahtevu da mandat za istragu o navodima iz izveštaja Dika Martija bude poveren Savetu bezbednosti UN.
16.20 - Međunarodno prisustvo na Kosovo košta skoro 500 miliona dolara, rekao Mule.
16.12 - Situacija na severu Kosova krhka, rekao zamenik šefa UN za mirovne operacije Edmond Mule.
16.08 - Počela sednica Saveta bezbednosti o Kosovu.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatrao je situaciju na Kosovu koja je, prema oceni generalnog sekretara UN Ban Kimuna, napeta i umnogome utiče na dijalog Beograda i Prištine i razgovore o evropskoj perspektivi regiona.
Rusija podržava kandidaturu šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, izjavio je ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin.
"Siguran sam da će kandidatura biti uspešna i da će Jeremić biti izabran", rekao je ruski ambasador Tanjugu.
Čurkin je šaljivo dodao da bi izbor ministra spoljnih poslova Srbije na mesto predsedavajućeg predstojeće Generalne skupštine UN prodrmao tu organizaciju.
Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin rekao je da su neke od država u svojevrsnom konfliktu interesa u istrazi o trgovini organima i izrazio sumnju u način na koji Euleks vodi tu istragu.
"Trenutno istragu o umešanosti kosovskih lidera vode one zemlje koje su u prošlosti pomagale tim ljudima da dođu na vlast na Kosovu", rekao je Čurkin.
"Znamo da vodeću ulogu u istrazi imaju SAD i da je, kakva slučajnost, američki državljanin (Klint Vilijamson) zadužen za vođenje istrage", rekao je ruski ambasador.
"Zabrinuti smo zbog načina na koji Euleks ispituje činjenice navedene u izveštaju Dika Martija o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu", rekao je Čurkin i podsetio na lošu situaciju na Kosovu po pitanju zaštite svedoka, što je potvrdio i Savet Evrope.
Zbog svega toga, ruski ambasador poziva Savet bezbednosti da podrži inicijativu Srbije da se istraga o trgovini organima na Kosovu vodi pod okriljem tog tela.
"Istraga mora da bude nepristrasna i da uliva poverenje i zbog toga tražimo da bude prenesena na Savet bezbednosti", rekao je Čurkin, koji je takođe kritikovao Kfor i Euleks zbog odnosa prema ruskom humanitarnom konvoju.
SAD: Neodgovorne sumnje
Predstavnica SAD Rozmari di Karlo naglasila je da su "neosnovane i neodgovorne sumnje" u istragu koju predvodi Klint Vilijamson.
Sjedinjene Američke Države se, kako je rekla, zalažu za odlučnu istragu o svim ozbiljnim kriminalnim aktivnostima, uključujući i trgovinu organima i dodala da Euleks uživa punu podršku svih regionalnih faktora. "Očekujemo punu saradnju sa Euleksom koji vodi istragu", rekla je Di Karlo.
Predstavnica SAD-a je oštro osudila postavljanje blokada na severu Kosova i naglasila da ta zemlja odbacuje sve pokušaje "podrivanja legitimiteta prištinskih vlasti".
Rozmari di Karlo je naglasila da međunarodna zajednica želi mir i stabilnost na Kosovu i celom Zapadnom Balkanu i dodala da je "sada vreme da Srbija i Kosovo ostave iza sebe prošlost i rade zajedno na budućnosti".
Predstavnici Nemačke i Francuske pri UN naglasili su da te zemlje imaju puno poverenje u istragu koju vodi Amerikanac Klint Vilijamson, a nemački ambasador je dodao da Berlin "veoma ozbiljno shvata" navode iz Martijevog izveštaja.
Nemački ambasador Peter Viting osudio je postavljanje srpskih blokada na putevima na severu Kosova, kao i sve akte nasilja uperene protiv Kfora i Euleksa. Viting je pozdravio poziv predsednika Srbije Borisa Tadića da se uklone barikade.
Zamenik šefa francuske misije u UN Martin Brijen ocenio je da je napad na vojnike Kfora i Euleksa neprihvatljiv i dodao da oni ne mogu biti tretirani kao strana u sukobu.
Plan Martija Ahtisarija je, kako je rekao, dobra osnova za integraciju severa Kosva i naveo da bi kosovski premijer Hašim Tači trebalo da uveri Srbe na Kosovu da svi zajedno imaju zajedničku budućnost.
Predstavnik Velike Britanije Rik Barton pozdravio je dosadašnje napore Prištine i Beograda u obnovljenom dijalogu i najavio da će njegova zemlja i dalje pomagati Kosovo. Barton je dodao da je privrženost Kosova i Srbije dijalogu zanačajna i za njihov napredak ka članstvu u Evropskoj uniji.
Skupe misije
Sednicu o Kosovu je otvorio zamenik šefa UN za mirovne operacije Edmond Mule, koji je rekao da potencijalno nestabilna situacija na Kosovu utiče na dijalog Prištine i Beograda, ali i da se krhka situacija u tom regionu polako smiruje, zahvaljujući dijalogu Beograda i Prištine.
Mule je upozorio da međunarodna zajednica, zbog problema u drugim delovima sveta ne treba da zanemari stanje na Kosovu.
Mule je naveo da se za međunarodne misije na Kosovu, uključujući Euleks, UNMIK, Kfor i OEBS godišnje troši oko 500 miliona dolara i dodao da je potrebno preispitati da li su ovi troškovi racionalni i da li se efikasno koriste.
Stanje stvari na Kosovu nosi rizike kakvi su viđeni prošle godine na severu Kosova, rekao je Mule. Mule je istakao napredak u dijalogu Beograda i Prištine, koji se ogleda kroz postizanje novih sporazuma i primenu postojećih.
Ovo pokazuje da je dostižno rešiti svakodnevne probleme praktičnim rešenjima, a sporazum o integrisanom upravljanju prelazima predstavlja ohrabrujući signal od obe strane, rekao je Mule.
Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj ocenio je da bi davanje statusa kandidata Srbiji pre ispunjavanja preuzetih obaveza prema Kosovu dugoročno imalo negativne posledice na Kosovu.
Hodžaj rekao da će u tom slučaju "sadašnji status na severu Kosova postati zamrznuti konflikt, a proces normalizacije između Kosova i Srbije neće imati budućnost".
Enver Hodžaj je pozvao srpske vlasti da povuku pripadnike policijskih struktura sa severa Kosova i naglasio da je "ideja o razmeni teritorija veoma opasna".
"Dobro bi bilo i za Srbiju i za sve da su granice na Balkanu jednom za svagda definisane", rekao je Hodžaj. Hodžaj je pohvalio rad Euleksa i rekao da je Priština spremna za punu saradnju s Misijom EU u istragama.
Jeremić pred SB
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ponovio je u Njujorku da su pregovori jedini način za postizanje održivog i trajnog rešenja za kosovski problem a da, kad je reč o regionalnom prestavljanju Prištine, to mora biti "eksplicitno i nedvosmisleno" u skladu sa rezolucijom 1244.
Jeremić je rekao da Srbija traži od Saveta bezbednosti da podrži "centralnu ulogu svojih rezolucija" u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine, i takođe najavio da će Srbija, kada je reč o istrazi u vezi sa navodima o trgovini ljudskim organima, tražiti nove konsultacije u ovom telu svetske organizacije.
Govoreći o izvšetaju generalnog sekretara UN Ban Kimuna za period od 16. oktobra prošle do 15. januara ove godine, Jeremić je istakao da je u izveštaju konstatovan napredak u dijalogu Beograda i Prištine.
Jeremić je dodao da je Srbija i dalje posvećena tom procesu jer je to jedini legitimni mehanizam za prevazilaženje razlika.
"Traganje za ishodima izvan okvira pregovora je beskorisno i kontraproduktivno", poručio je Jeremić, ističući da su pregovori u dobroj veri jedini način za postizanje održivog rešenja.
Šef srpske dipomatije je naveo da je predsednik Srbije Boris Tadić više puta rekao da rešenje za Kosovo mora da obezbedi međunarodne garancije koje će osigurati interese Srbije u pokrajini - i to tako što će obezbediti realistično rešenje za sever Kosova, zaštitu za srpske enklave u južnom delu Kosova, očuvanje srpskog identiteta i verskog nasleđa širom pokrajine i rešenje za imovinska pitanja.
Govoreći o pitanju regionalnog predstavljanja Prištine, Jeremić je rekao da Srbija nikada nije nameravala da spreči da se čuje nečiji glas, uključujući i glas Prištine, ali da to mora biti eksplicitno i nedvosmisleno u skladu sa rezolucijom 1244.
Srpski ministar osvrnuo se i na deo Banovog izveštaja koji se tiče istrage o navodima o trgovini ljudskim organima, konkretno "slučaja Medikus".
On je podsetio da Euleks ne može da sa maksimalnim kapacitetom funkcioniše izvan Kosova i da nema odgovarajući mandat koji bi joj omogućio sprovođenje sveobuhvatne istrage.
"Samo istraga sprovedena pod okriljem Saveta bezbednosti to može da obezbedi" , poručio je on, upozorivši da bi u protivnom mnogi za koje se sumnja da su akteri ilegalne trgovine ljudskim organima mogli da ostanu izvan dometa pravde.
"Kada je reč o takvim pitanjima na području Balkana mandat za istragu je uvek bio poveravan Savetu bezbednosti. Tako treba da bude i ovog puta - ne samo zbog doslednosti, već da bi se osiguralo da istraga bude transparentna i odgovorna pred celim svetom", istakao je Jeremić.
Naglasivši da Srbija pozdravlja ranije pokušaje da se u SB postigne konsenzus o tome kako da istraže ovi navodi, on je rekao da će Srbija tražiti nove konsultacije o tome u okviru ovog tela.
"Ne smemo se predavati ni sa moralnog ni sa aspekta ljudskih prava. Srbija će tražiti novu rundu konsultacija o tome u Savetu bezbednosti", istakao je srpski ministar.
Jeremić je takođe rekao da se Srbija slaže sa ocenom generalnog sekretara da najnoviji događaji u vezi sa privatizacijom na Kosovu izazivaju veliku zabrinutost.
On je podsetio da su prištinske vlasti formirale Kosovsku agenciju za privatizaciju koja je silom preuzela funkcije institucije koju je 2002. formirao UNMIK, a koja je obezbedila fondove za isplatu kompenzacija prvobitnim vlasnicima posle privatizacije srpskih preduzeća.
Jeremić je podsetio da Ban u izveštaju konstatuje da je proteklih meseci zabeleženo "značajno slabljenje zaštite privatizacionih fondova" i ograničavanje međunarodne uloge u nadgledanju privatizacije.
Vuk Jeremić je naveo podatak da se "približno četvrtina milijarde vera nalazi u bankama različitim državama članicama UN " i da je velika verovatnoća da će Kosovska agencija za privatizaciju pokušati da obezbedi pristup tim sredstvima.
"Finansijske institucije koje drže ove depozite ne smeju da ih oslobode pre nego što bude postignut sporazum. Ovo je veoma ozbiljno pitanje odgovornosti i nećemo se ustezati od toga da iskoristimo sve pravne mehanizme koje imamo kako bismo zaštitili naša prava na imovinu", istakao je Jeremić.
Prema njegovom mišljenju, ovo pitanje hitno zahteva pažnju SB UN.
"Potezi 'Kosovske agencije za privatizaciju' predstavlajju uzurpiranje ovlašćenja i jurisdikcije institucije koju su formirale UN. Time bi se mogao napraviti presedan sa ozbiljnim posledicama za sve mirovne operacije UN", upozorio je Jeremić.
Govoreći o situaciji na severu Kosova, Jeremić je rekao da je ona i dalje nestabilna zbog pokušaja da se unilateralno promeni realnost na terenu, kršenjem rezolucije 1244 i protivno volji većinskog srpskog stanovništva.
Srpski ministar je, međutim, upozorio da je, kao i u ranijim periodima, i sada bilo više incidenata uperenih protiv Srba u južnom delu Kosova, i u tom kontekstu posebno pomenuo slučaj u selu Dobruša u opštini Istok naseljenom većinom Albancima.
"Jedna, interno raseljena srpska porodica došla je da, posle mnogo godina, prvi put obiđe svoju napuštenu imovinu", rekao je Jeremić, navodeći da ih je dočekao sused Albanac.
"Ubrzo nakon toga, on je, kako nas informiše (Banov) izveštaj, otvorio vatru na troje Srba povratnika iz automatske puške, usmrtivši jedno lice, a ranivši dvoje", ukazao je Jeremić, upozorivši da su srpska sveta mesta i groblja i dalje meta vandalskih napada.
