Izvor: B92, 13.Mar.2014, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Istok EU sve više liči na Putina"
Beograd -- Sve zemlje koje su pre 10 godina ušle u EU danas prolaze kroz duboke političke krize, navodi se u analizi časopisa Forin afers (Foreign Affairs).
Veliko proširenje Evropske unije na istok Evrope pre 10 godina delovalo je kao uspešno prevazilaženje hladnoratovskih i istorijskih podela, ali je u mnogim slučajevima taj trijumf sada stavljen pod sumnju, piše Forin afers.
"Postalo je jasno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je makar deo ove uspešne priče bila bajka u koju su mnogi u EU izabrali da veruju uprkos mnoštvu zabrinjavajućih pokazatelja da je lažna", navodi autor članka profesor politike na univerzitetu Prinston Žan-Verner Miler.
Pre 10 godina EU je slavljena kao "transformativna snaga" i "nevidiljiva ruka" zbog temeljnih promena u zemljama koje su ušle u Uniju. Dok su se SAD oslanjale na "brutalnu vojnu intervenciju za promovisanje demokratije", za EU se smatralo da je "mekom silom postiga taj cilj u regionu, nudeći članstvo koje nijedna zemlja nije mogla da odbije".
Ulaskom u EU 2004. Češke, Estonije, Kipra, Litvanije, Letonije, Mađarske, Malte, Poljske, Slovačke i Slovenije 2004, kao i Bugarske i Rumunije tri godine kasnije, delovalo je kao da je Evropa prevazišla hladnoratovske podele, ali i dublje istorijske razlike.
"EU je spojila Istok i Zapad, konsolidovala krhke demokratije koje su nastale posle pada komunizma".
Danas je taj trijumf EU pod ozbiljnom sumnjom, navodi Miler dodajući da skoro sve zemlje koje su ušle u EU pre deceniju prolaze kroz duboke političke krize. Pri tom, na Zapadu se čuju pozivi da se građanima novih članica ograniči sloboda kretanja u Uniji, što otvara nove podela.
EU je malo toga uradila da se spreči srozavanje demokratije među istočnim članicama, a deo problema je što Kopenhagenski kriterijumi, koje je 1993. formulisalo 12 starih članica za prijem novih, nikada nisu blli efikasni koliko je Brisel tvrdio.
"Oni su previše uopšteni i primenjavili su se nekonzistentno", navodi Miler.
Za situaciju u mnogim zemljama na istoku EU se koristi termin "nazadovanje", mada nije reč o povratku ranijim oblicima autoritarizma.
"Nešto novo se pojavljuje: oblik neliberalne demokratije u kojem političke stranke pokušavaju da osvoje državu za svoje ideološke svrhe ili, prozaičnije, za ekonomsku dobit. Neke zemlje na istoku Evrope idu ka modelu upravljanja koji liči na ruskog predsednika Vladimira Putina. Kao u Moskvi, vlade u tim zemljama pažljivo čuvaju svoje demokratske fasade održavanjem redovnih izbora. Ali njihovi lideri pokušavaju sistemski da razmontiraju institucijalnu podelu vlasti, čime sve više otežavaju prenos vlasti", navodi Miler.
Taj trend predvodi konzervativna mađarska vlada Viktora Orbana koja je s dvotrećinskom podrškom u parlamentu promenila ustav bez uključivanja drugih stranaka, civilnih grupa ili javnosti.
Orbanova stranka Fides postavila je sebe kao predstavnika mađarske nacije implicirajući da je svako protivljenje toj partiji nelegitimno i ne uistinu mađarsko.
Fides je iskoristio to što su se levičarske postkomunističke vlade diskreditovale 90-ih godina rasprostranjenom korupcijom bez uspostavljanja zaštite za ublažavanje tranzicije ka liberalnom kapitalizmu.
Ta stranka je ubedila svoje pristalice da je tranzicija 1989. bila prevara i ohrabrila građane da ne krive sebe za svoje ekonomske nedaće već da za to okrive one koji su sprovodili tranziciju.
"Ta stranka se pozivala na tradiconalni nacionalizam kako bi učinila legitimnom populističku ideju da podela vlasti nije neophodna; po tom stavu, samo Orban može istinski predstavljati i sprovesti volju nacije", navodi se u članku Forin afersa.
Slične tendencije, mada nikada tako jasno ispoljene, zabeležene su i u Poljskoj za vreme premijera Jaroslava Kačinskog koji bi i mogao da se vrati na vlast posle izbora sledeće godine s lekcijom iz Mađarske, kao i u Češkoj ili Rumuniji s premijerom Viktorom Pontom.
Miler zaključuje da se pokazalo da nije opravdana nada da će "ulazak u evropski klub pretvoriti varvare u dobre liberalne demokrate".
Elita u EU je pretpostavljala da će nove članice, ako se pokažu sposobnim da se pridržavaju pravila o zajedničkom tržištu EU, moći i da se potvrde kao potpune liberalne demokratije, ali je problem što Evropska komisija nema mogućnosti da uvodi sankcije osim ako zemlja ne igra po pravilima zajedničkog tržišta.
"Teoretski, članici EU mogu biti suspendovana neka prava ako uporno krši 'temeljne evropske vrednosti' poput demokratije ili vladavine prava", navodi se u analizi i dodaje da o tome odlučuju vlade članica, ali da je malo verovatno da će iskoristiti tu mogućnost osim u najgorim okolnostima.
