Izvor: S media, 28.Jul.2010, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islanđani menjaju imidž zemlje
Dok je put zemalja zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji dug i pun prepreka, jedna zemlja mogla bi u društvo evropske "dvadesetsedmorice" da uđe prečicom.
Radi se o Islandu, koji je pre nešto više od godinu dana bankrotirao.
U međuvremenu je vrednost islandske krune prepolovljena, a stopa nezaposlenosti značajno uvećana.
Ekonomske nevolje primorale su žitelje ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ostrva da sede kod kuće, neguju prijateljstva i tragaju za kreativnim rešenjima svojih problema. Jeftina kruna, međutim, ima i svoje dobre strane - globalna recesija nimalo nije umanjila interesovanje turista za Island.
Dok neki Islanđani veruju da je okretanje prirodnim bogatstvima jedini izlaz iz krize za tu zemlju, s obzirom na to da udeo ribarstva u ukupnom izvozu premašuje 70 odsto, drugi se trude da promene imidž države.
"Živeo sam u Londonu 12 godina, a kad je recesija počela, vratio sam se na Island", kaže Karl Benson, koji radi kao stilista u buticima na Islandu.
Zanat je naučio u Londonu, gde je pomagao svojim sunarodnicama u šopingu.
Međutim, od kada je počela finansijska kriza Islanđanke su se vratile domaćoj modi, a lokalni dizajneri su sve popularniji i medju mnogobrojnim turistima.
U proteklih godinu dana broj butika islandskih modnih kreatora u Rejkjaviku udvostručen je, sa 20 na 40, a isto toliko je uvećan i promet.
Propast banaka na Islandu poklopila se sa početkom globalne ekonomske krize. Ta zemlja više ne želi da obnavlja sopstveni bankarski sektor - odlučila je da se menja iz temelja.
"Po mom mišljenju, nema sumnje da su turizam, kultura i kreativne industrije budućnost Islanda", kaže direktor gradskog zavoda za kulturu i turizam u Rejkjaviku Svanhildur Konrasdotir.
"Želimo da ubuduće Island bude poznat po rešenjima - da bude fabrika ideja. Nadamo se da ćemo prvi izaći iz ove krize i da će naša briljantna rešenja pomoći i drugima koji se suočavaju sa sličnim problemima", kaže on.
Na ulicama Rejkjavika, čuju se još radikalniji predlozi.
"Island mora smesta da izadje iz NATO-a i iz Šengena; medjunarodna korupcija i pohlepa doveli su nas dovde. Zato su počeli rat u Iraku, a ko zna ko je sada na redu?", kaže jedan Islanđanin sa kojim je razgovarao dopisnik BBC-ja.
Uprkos avionima punim turista koji svakodnevno sleću na Island, ta zemlja se i dalje oseća ranjivom i izolovanom. Obnavljanje privrede na potpuno novim temeljima neće biti lako, ali Islandjani očigledno misle da je vredno truda.
