Izvor: Politika, 13.Mar.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islamofobijom do više glasova
Netrpeljivost prema muslimanskim imigrantima u Evropskoj uniji uglavnom izazvana ekonomskim faktorom
Evropskom unijom se u poslednje vreme kao požar širi islamofobija, a vesti o najezdi imigranata iz severne Afrike, uglavnom muslimanske veroispovesti, kao benzin raspiruje netrpeljivost. Uprkos tome što zajednica evropskih naroda počiva na konceptu verskih sloboda, uvažavanja različitosti i zabrane diskriminacije, nedeljama čelni političari vodećih država >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske unije sve više u debati o islamofobiji, rasplamsavaju antiislamska i antiimigrantska osećanja.
Nedavno imenovani ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih iznenadio je javnost stavom da „islam ne pripada Nemačkoj” te da „iako muslimanima treba dozvoliti da žive u Nemačkoj, muslimanski imigranti moraju da budu svesni zapadnohrišćanskih korena Nemačke” i da je učenje nemačkog „prvo i najvažnije”.
Ministar je tako replicirao i na nekoliko dana ranije datu izjavu turskog premijera Tajipa Erdogana koji je prilikom posete Nemačkoj savetovao roditelje turske nacionalnosti koji žive u Nemačkoj da decu prvo moraju da nauče turski a tek potom nemački jezik.
Međutim, i Erdoganov istup je prema svemu sudeći reakcija na pokušaj nemačkih vlasti da nateraju decu imigranata što bolje nauče nemački jezik, budući više od milion imigranata stalno naseljenih u Nemačkoj ne zna uopšte nemački jezik.
Prošle srede je debatu dodatno raspirio Horst Zehofer, lider vladajuće Hrišćansko socijalne unije u Bavarskoj, ključni partner u vladi kancelarke Angele Merkel. Zehofer je žestoko napao istupe Erdogana i Tursku za kršenje ljudskih prava, upozorivši Ankaru da se ne meša u debatu koja se u Nemačkoj vodi oko integracije imigranata.
„Zemlja koja toliko ne poštuje ljudska prava žena kao što to radi Turska, koja na svojoj teritoriji otežava život hrišćana, pa od takvog premijera nam ne trebaju lekicje kako da postupamo prema verskim manjinama u našim zemljama”, rekao je Zehofer i dodaje da on koji žele da ostanu u Nemačkoj moraju da budu spremni da prihvate nemačke vrednosti.
Svojom izjavom Zehofer je samo dolio ulje na vatru u debati kako integrisati četiri miliona muslimana, ističući jaz u nemačko-turskim odnosima. Doduše, on je prošlog oktobra u jednom intervjuu bio i radikalniji, zatraživši je od nemačkih vlasti da se ubuduće zaustavi doseljavanje ljudi „iz drugih kulturnih sredina”, misleći pre svega na muslimane iz Turske i arapskih zemalja.
Ipak, analitičari procenjuju da ovakvim izjavama vodeći ljudi konzevativnog bloka, koji predvodi Angela Merkel, zapravo žele da osvoje više glasova na izborima u dva važna nemačka regiona, koji se održavaju ovog meseca.
Prema rečima Mihaela Majera, urednika u Nemačko-turskoj novinskoj agenciji, sve ove izjave predstavljaju „privlačenje podrške u toku regionalnih izbora”.
„Takođe, konzervativci pokušavaju da stvore svoje svojevrsni profil, koji im sada nedostaje”, kaže Majer.
Da raspirivanjem debate o poziciji islama mogu da se stiču politički poeni svedoči i susedna Francuska. Tamo je predsednik Nikola Sarkozi naredio otvaranje debate na nacionalnom nivou o „mestu islama u sekularnoj Francuskoj”. Sarkozi, koji takođe predstavlja konzevativni blok stranaka, učinio je to pošto su saopšteni rezultati jednog istraživanja javnog mnenja da bi Marine le Pen, nova liderka ultradesničarskog Nacionalnog fronta, mogla da pobedi na predsedničkim izborima sledeće godine.
Nacionalni front je odavno poznat po anitimigrantskim i ksnofobičnim stavovima. S druge strane, ni Sarkozi nije blagonaklon prema muslimanima, kojih ima pet miliona u Francuskoj, tako da će sledećeg meseca stupiti na snagu zakon o zabrani nošenja nikaba (vela koji ženama pokrive celo lice, osim očiju) na javnim mestima.
Iako nikab nosi svega nekoliko stotina muslimanki u Francuskoj (mnogo više ih nosi u Velikoj Britaniji), Sarkozi je insistirao na ovom zakonu uprkos tome što su kritičari isticali da će to samo ugroziti ljudska prava tih žena, izlovati ih a ne integrisati u francusko društvo, ali i dati argument onima koji žele da radikalizuju muslimanske imigrante. Prema novom pravilu, žena koja na bilo kom javnom mestu – u autobusu, prodavnici, školi, na ulici – nosi nikab, moraže da plati kaznu od 150 evra.
Sarkozijev savetnik za pitanja različitosti Abderahman Dahman oštro je kritikovao plan o organizovanju debate o poziciji islama, pozvavši čak muslimane da ne glasaju za Sarkozijevu stranku. Kako prenosi AFP, francuski predsednik je u petak smenio svog savetnika, koji je položaj muslimana u Francuskoj uporedio da položajem Jevreja za vreme Drugog svetskog rata, dodavši da debatu zakazanu za 5. april planiraju „moćni neonacisti”. Debata će, kako je najavljeno, biti fokusrana pre svega na to kako „praktikovanje vere može biti u skladu sa pravilima sekularne republike”, ali i na „pitanje islama u Francuskoj”.
Iako se čini da su rasprave i islamofobija najvidljiviji u Francuskoj i Nemačkoj, znatno veća netrpeljivost prema muslimanskim imigrantima se u poslednje vreme izražava u Holandiji i Danskoj.
Augustin Palokaj, dopisnik iz Brisela za zagrebački „Jutarnji list” i prištinski „Koha Ditore”, objašnjava da je islamofobija u Evropskoj uniji uglavnom izazvana ekonomskim faktorom, odnosno da se imigranti muslimanske vere vide kao „neki koji im uzimaju posao”.
„Evropljanima smeta i to što deo islamskih imigranata odbija da se integriše, a sa druge strane koriste sve povoljnosti razvijenog sistema socijalne zaštite u EU. Oni koji osećaju netrpeljivost prema imigrantima, uglavnom ističu kako im smeta to što imigranti dolaze u njihove zemlje, rađaju puno dece a potom koriste izdašne socijalne dodatke, čak ne želeći uopšte da rade”, kaže za „Politiku” Palokaj.
S druge strane, većinu poslova koje rade imigranti u EU, punopravni državljani Evropske unije ne žele da rade.
--------------------------------------------------------------
Tradicionalozam druge i treće generacije
Uprkos sveopštoj predrasudi da nikab i hidžab nose imigrantkinje koje su tek došle, u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Nemačkoj veo preko glava i lica ne nose imigrantkinje već žene rođene, školovane i odrasle u ovim zapadnoevropskim zemljama. Ćerke i unuke imigranata najčešće pribegavaju vraćanje na tradiciju oblačenja u muslimanskim zemljama iz kojih su došli njihovi roditelji ili dede i babe. Uprkos odrastanju u sekularnoj sredini, tek pojedini pripadnici druge i treće generacija u porodicama imigranata žele da se vrate tradicionalizmu zemalja iz kojih su poreklom.
Nenad Radičević
objavljeno: 14.03.2011
