Izvor: RTS, 10.Dec.2011, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran: Pritisci, pretnje i strah
Nuklearne težnje Irana ne jenjavaju posle sve većih pritisaka Zapada i zatvaranja niza ambasada. Neki smatraju da će u obuzdavanju Irana biti potrebna sila, dok drugi ističu da Teheran, čak iako razvije nuklearno oružje, nema nikakvih interesa da ga upotrebi.
Mesec dana pošto je Međunarodna nuklearna agencija za atomsku energiju objavila izveštaj da postoje ozbiljni dokazi da Iran nastavlja sa razvojem nuklearnog programa, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Evropska unija pojačala je sankcije toj zemlji.
Na novoj crnoj listi je 180 kompanija i pojedinaca, a pod pritiskom Velike Britanije, na listu će dospeti još 200 nepoželjnih iranskih preduzeća. Iran je, u međuvremenu, oslobodio više pojedinaca koji su krajem meseca napali britansku ambasadu u Teheranu.
Pored Velike Britanije, ambasadore su iz Irana povukle i Nemačka, Francuska i Holandija, a zvanični London proterao je iranskog ambasadora.
Dok Evropska unija preduzima diplomatske i ekonomske mere protiv režima Mahmuda Ahmadinežada, Sjedinjene Američke Države otvorile su putem interneta virtuelnu ambasadu u Teheranu, prvu posle 30 godina.
Pošto Amerika povlači vojsku iz Iraka do kraja godine, uticaj Vašingtona na Bliskom istoku, gde Iran i Sirija u ovom trenutku odmeravaju snage, mogao bi da oslabi.
Uprkos tvrdnjama iranskih vlasti da Teheran razvija nuklearni program u mirnodopske svrhe, Zapad je rešen da obustavi njegov razvoj.
Da li bi konačnica Arapskog proleća mogla da se ogleda upravo u ovom novom poretku snaga na Bliskom istoku i da li će se ova godina završiti sa sužavanjem opcija američke spoljne politike prema tom regionu - pitanja su na koja zapadne obaveštajne službe i mediji traže odgovore.
Obuzdavanje Teherana
Najvažnije pitanje je, zapravo, da li će Vašington doživeti poraz u obuzdavanju ambicija teheranskih vlasti da sprovedu nuklearni program.
Politički analitičar za Bliski istok iz Dubaja Tafik Rahim dovodi u pitanje "zle" namere Teherana da napravi nuklearno oružje, uprkos zabrinjavajućem izveštaju IAAE.
"Izveštaj je u velikoj meri sastavljen pod pritiskom zapadnih obaveštajnih službi. Ipak, islamistički režim je potpuno odan razvoju nuklearnog programa bez ikakvih zabrana, što brine SAD, koje smatraju da je nedostatak restrikcija preduslov za prelaz sa običnog na složeniji nuklearni program. SAD ne mogu puno toga da učine kako bi sprečile Iran da nastavi nuklearni program", istakao je Rahim.
Pored zapadnih sankcija, američke obaveštajne službe i dalje traže sve moguće načine da uđu u iranski sistem i ocene realnu situaciju na terenu. To je, međutim, težak posao, tvrdi direktor Američkog foruma za Bliski istok Denijel Pajps.
"Obamina administracija je veoma odlučna da zaustavi iransku nuklearnu proizvodnju. Ipak, spolja je teško znati šta se dešava iza kulisa, pa je svaki sud o tome nezahvalan. Verujem da nenasilni pokušaji da se obuzdaju iranske vlasti neće biti dovoljni. Za to će biti potrebna sila", upozorio je Pajps.
U međuvremenu, izraelski ministar odbrane Ehud Barak zatražio je od SAD-a da preduzmu određene mere protiv Irana.
Ukoliko se uzme u obzir da vreme za donošenje velikih odluka izmiče, neizvesno je na koji način izraelski vapaj može da utiče na određivanje američke politike prema Bliskom istoku, što bi dodatno ojačalo tenzije u tom regionu.
"Mogući jednostrani potezi Izraela imali bi veliki uticaj na američku politiku prema Bliskom istoku. To bi primoralo SAD da primeni ozbiljnije i svrsishodnije mere nego što bi, inače, bio slučaj", kaže Denijel Pajps.
Druga strana priče
Analitičar Tafik Rahim gleda na ugroženost izraelske strane na drugačiji način i podseća da je nedavno prvi čovek Dubaja, šeik Mohamed bin Rašid, bio jasan kada je reč o iranskom nuklearnom programu.
"Bin Rašid je doveo u pitanje učinkovitost iranskog nuklearnog oružja. Zašto bi Iran bio pretnja Izraelu? Bilo kakav nuklearni napad ne samo da bi ugrozio sve Palestince, nego bi ujedno izazvao i brzu destruktivnu odmazdu Izraela. Istina je da bi iransko nuklearno oružje ojačalo stratešku poziciju te zemlje u regionu, i to je ono što brine Zapad, a ne činjenica da bi Iran napao nekog", ističe Rahim.
Iran nije jedina zemlja na Bliskom istoku koja se suprotstavlja sferi uticaja SAD. Režim u Siriji pokušava da ostane na vlasti, uprkos sankcijama Zapada. Zapadni mediji izveštavaju da je sirijski režim pred krahom, ostavljajući za sobom više od četiri hiljada ubijenih civila.
Iako je Arapska liga okrenula leđa sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu, on tvrdi da i dalje drži situaciju pod kontrolom u toj zemlji.
Ukoliko, međutim, sirijski režim padne, Iran praktično ostaje bez jedinog saveznika u regionu, pa mu težnja za strateškim uticajem, kao i nastavkom razvoja nuklearnog programa visi o koncu.
Izolacija Irana
U tom slučaju, Iran bi bio potpuno izolovan u arapskom svetu, smatra direktor Američkog foruma za Bliski istok.
"Ukoliko Asadov režim padne, to bi bio verovatno najveći udarac iranskom cilju promovisanja ideologije otpora u arapskom svetu, kao i cilju iranskih vlasti da postanu vođe anticionističkog pokreta. Događaji u Siriji uticaće u velikoj meri na ceo region", rekao je Pajps.
Tafik Rahim dodaje da bi Iran ostao izolovan u arapskom svetu, ne samo zbog Asadovog odlaska, nego i zbog toga što bi militantni Hamas, čije su vođe u Damasku, bio potisnut.
Ukoliko bi se to desilo jedini saveznik Teherana usred arapskog sveta bio bi Hezbolah, proiranska paravojna formacija s uporištem u Libanu. Hezbolah je od 2008. godine na meti Saudijske Arabije, inače, glavnog saveznika Amerike u regionu.
S druge strane, Rusija i Kina, vođene ekonomskim interesima, uzele su u obzir strateški značaj Irana u regionu zbog velikih izvora nafte, pa su se suzdržale da upute jasnu kritiku vlastima u Teheranu kada je reč o nuklearnom programu.
Strani analitičari smatraju da je nerazumno tvrditi da će Iran preuzeti kontrolu nad Irakom od početka sledeće godine i učvrstiti strateški položaj na Bliskom istoku, ali činjenica jeste da Iran strpljivo čeka da se Amerika povuče kako bi počeo da blokira sve inicijative upućene razvoju nuklearnog programa.
Vojne komponente u nuklearnom programu Irana nema
Izvor: Vostok.rs, 10.Dec.2011
10.12.2011. -..Ovo je izjavio u etru kanala Rosija 24 zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov. Po njegovim rečima, Rusija raspolaže proverenim podacima koji potvrđuju tu činjenicu. Što se tiče takozvanih dokaza vojne usmerenosti iranskog nuklearnog programa, oni ne postoje. Rjabkov...
