Izvor: RTS, 30.Mar.2011, 22:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Milica Delević
Srbija se stvarno pomerila kada je reč o kandidaturi za članstvo u EU, ali činjenica da neke stvari mogu da se urade, ne znači i da će se uraditi, i da je posao automatski gotov, rekla Milica Delević, gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u.
Gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u, Milica Delević, direktorka Vladine kancelarije za evropske integracije rekla je da se Srbija stvarno pomerila kada je reč o kandidaturi, ali činjenica da neke stvari mogu da se urade, ne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << znači i da će se uraditi, i da je posao automatski gotov.
(Snimak "Svedoka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije)
Na pitanje Glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića da li su izjave evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, kako u isto vreme, u oktobru, možemo dobiti kandidaturu i odmah otpočeti pristupne pregovore, poništile delimično nedavnu izjavu šefa delegacije EU u Beogradu Vensena Dežera, da građani ne bi trebalo da dele optimizam političara kada je reč o evropskim integracijama, rekla je da je kod nas jedno vreme preovladavalo mišljenje da je kandidatura gotova stvar, ali da će ukoliko se ispuni sve predviđeno akcionim planom, biti najpozitivniji scenario, „to je rekao i Dežer".
O tome da li u Briselu ponekad čuje da se ovde širi preterani optimizam, kaže da to nije samo stvar ovog trenutka, da su se od početka tranzicije, kada je članstvo bilo najbolje podržano, čuli različiti datumi, godine, i da je to stvaralo jednu medveđu uslugu, da građani kroz datume posmatraju proces ulaska u EU...Mislim da nam je EU u reformskom poslu veliki saveznik, da se zemlja menje na način koji i građani žele da vide.
O tome da File kaže da je lopta u srpskom dvorištu, a Dežer kao da poručuje - nisam siguran da ćete tu loptu primiti na pravi način i spustiti na zemlju, Delević je rekla da je to težak posao, da su teške i okolnosti za reforme, da zahtevaju posvećenost, organizaciju, organizaciju velikog broja ljudi, i da je zapravo ceo taj posao lopta, „ako želimo da postignemo gol".
Na pitanje da li je tema evrointegracije regiona Balkana objektivno potisnuta u drugi plan, rekla je da proces proširenja sigurno ne dominira evropskom agendom kao početkom devedesetih, to je bio drugačiji kontekst, u cilju da se Evropa podeljena Hladnim ratom ujedini.
"Ali, mislim da ne treba da nam bude žao što ne privlačimo pažnju kao neke druge okolnosti, kao potencijalni problemi, kojima se u Evropi svakodnevno bave", kaže Delević.
Proces koji menja društvo
O tome je li u pravu profesorka Dana Popović kada kaže da je sa kandidaturom isto kao kada upišeš fakultet, „od tebe posle zavisi kada ćeš da diplomiraš", Milica Delević rekla je da je najvažniji proces, proces pregovora o članstvu.
"U tom smislu traži se i saglasnost zemalja članica, nije tu samo komisija koja procenjuje napredak, treba da se slože i druge članice, a one su već stekle neka iskustva, pa će to biti jedan proces striktne provere uslova, od spoljnopolitičkih, do ekonomskih izazova.."
Što se tiče šansi za kandidaturu do kraja godine, Delević kaže da ćemo u junu morati da budemo „pred kraj velikog posla, sa jasnom slikom šta smo uradili, a šta tek treba da završimo, zatim će se napisati mišljenje, naravno uz to da krupnije promene daju novi rok..ali je kraj juna trenutak koji ja negde vidim kao logičnu dinamiku..
Rok je kratak, Komisija ne očekuje zakone bez javne debate, usvojene u skupštini, ona želi da taj proces nije mehanički, nego koji menja društvo.
"Mislim da je to jedna od retkih stvari koju mi možemo da uradimo, i tako i promenimo društvo", kaže Milica Delević.
"U finišu ćemo se naći sa jednim velikim brojem pitanja koja nisu nimalo laka, od broja poslanika, funkcionisanja izvršne vlasti, regulatornih tela, i kvaliteta njihovog rada.."
Domaći zakoni i evropski standardi
Delević je rekla i da je veliki mit to da EU nudi rešenja za mnoga sporna pitanja i probleme, jer za veliki broj nema gotovih rešenja.
Postoji samo izbor, EU želi da vidi da naš politički proces rešava politička pitanja u zemlji, poštujući domaće zakone i evropske standarde.
Što se tiče zakona o restituciji, kaže da to pitanje moramo da rešavamo, jet odlaganjem neće postati lakše. EU očekuje jedan transparentan proces, koji uključuje različite aktere, ne znači da će se svi oni složiti, ali moraju biti saslušani. Drugo je nediskriminacija, i treće da iznos onoga što se vraća ne sme biti takav da obesmisli ideju restitucije.
"EU ne očekuje rešenje koje će otkačiti taj boks, nego politički proces, koji će poštujući navedene parametre doći do nekog pomaka", kaže Delević.
Niko nam neće ništa nametnuti, ali će se očekivati jedna pravična procedura, u kojoj će se čuti oštećeni, predstavnici vlade i stručnjaci.
Što se tiče borbe protiv korupcije, mi imamo strategiju, i plan, to je dovelo do mnogih zakona koji su u funkciji, a najteže pitanje je ono koje se ne rešava, i ono koje vidite da nije urađeno.
Zakon o finansiranju stranaka je pri kraju, i ja se nadam da će se uskoro naći pred Vladom.
O tome da se kao jedan od uslova pominje i regionalna saradnja, kaže da se podrazumeva to da su te zemlje kredibilni partneri, pouzdani, spremni na rešavanje međusobnih problema, a to ne znači da problema neće biti, jer ima ih i u EU.
"Oni nama nude model regionalne i šire evropske saradnje, nadajući se da ćemo ono što su oni kroz svoju integraciju uspeli, uspeti i mi. Dijalog Beograda i Prištine ima dve strane, i ja očekujem da će EU želeti da vidi stav obe, koji će dovesti do nekog rešenja", kaže Delević.
Partnerstvo umesto isključivosti
Što se tiče mogućnosti da se naši strateški ugovori sa Rusijom sudare s evropskom energetskom poveljom, rekla je da ta opasnost ne postoji, jer bi se očekivalo da mi postanemo deo zajedničke trgovinske politike, i odustanemo od drugih ugovora koje imamo.
"Ja ne vidim da ćemo doći do takvog sudaranja, a kada je u pitanju Rusija, ona snabdeva EU gasom, tu je sada i situacija u Japanu, a ta vrsta naših energetskih sporazuma neće biti negativna činjenica", rekla je Milica Delević i dodala da je i Rusija je partner EU, pa ne treba misliti da su neke stvari međusobno isključive.
O tome šta ćemo odgovoriti oko prodaje „Telekoma", rekla je da je pitanje jasno, da ono kaže dajte nam najnoviju informaciju, i mislim da ih to interesuje sa ekonomske strane, procedura koje sprovodimo u tenderskim procesima.
"Ne treba misliti da je nivo detaljnosti pitanja smešan, nego da će on jednog dana pokazati šta smo sve uradili..", kaže Delević.
Na pitanje da li smo sačekali najnepovoljniji trenutak da se pojavimo kao kandidat za EU, Delević je odgovorila da želimo da im objasnimo da ako nam sada daju više, znači da će nam kasnije dati manje.
Oslonac koji ne smemo izgubiti
Na pitanje kako objašnjava činjenicu da ovde raste broj stranaka koje su za Srbiju u EU, a istovremeno među građanima se povećava i broj evroskeptika, kaže da to samo na prvi pogled jeste paradoks, jer što se više o nečemu govori, manje je značajno.
"Ranije, kada je Evropa izazivala velike polarizacije, imala je određen značaj, oličenje boljeg života..danas svi pričaju o tome, i to postaje ispražnjenog značaja, i prvi razlog za sumnju je to što se o njoj puno sluša, to vam je u politici kao devalviran novac na tržištu. Suština je to da nam je ta Evropa saveznik, važan, i da ne treba da izgubimo i oslonac koji nam može pomoći da se promenimo", kaže Delević.
"Možda će kriza promeniti EU, ali ja mislim da postoji otpornost, da se može naći rešenje koje će sve članice prihvatiti. Uvek je biti bolje pod kišobranom sa svim tim zemljama, da delite barem neku mogućnost da utičete na te odluke, nego da ste napolju".
O tome može li evropska priča potpuno izbledeti, Delević kaže da u početku građani uvek zbog nekog političkog uverenja budu protiv EU, ali da kasnije vide da koristi postoje, i da nešto ipak morate i da promenite, imate konkretne troškove.."
"Nećemo sebi biti saveznik za bilo šta, ako ne menjamo stvari", rekla je Delević.
Mitovi i realnost Unije
"Prilike se menjaju, ali i mi moramo shvatiti da voz neće stajati ovde dugo", kaže Delević.
O nedavnoj izjavi britanskog ministra za imigraciju Demijana Grina, da će Velika Britanija na sedam godina zabraniti zapošljavanje građana iz država koje će tek biti primljene u EU, i je li to politika socijalno-ekonomske diskriminacije, Delević kaže da je to odraz i ekonomske krize, i želje da se situacija stavi pod veću kontrolu, Unija je heterogenija, veće je kretanje u njoj..
O jednom od mitova EU, da nas oni zapravo ne žele, kaže da je to samo naš mit, ne veruje da će nam nametati nove uslove, da će nametati samo ono što su imali u prethodnim proširenjima, ta iskustva..
"Ako vi imate tržište od pola milijarde ljudi, učinićete sve da sprečite da makar jedan od tih potrošača bude ugrožen..", tvrdi Delević. Na pitanje odakle verovanje mnogih građana da će EU rešiti većinu naših problema, rekla je da Unija nije idealna, ali da ima istoriju funkcionisanja koja pokazuje da krize mogu da se prevaziđu.
"Nema tu čarobnog štapića, mi moramo da se promenimo pre nego što uđemo, to niko umesto nas neće uraditi, treba da se poveća svest partnera da ćemo mi to moći sami", kaže Milica Delević.
Na pitanje procenjuje li da će naredni izbori, kada god budu, biti prilika za takmičenje ko bi nas bolje vodio u Evropu, Delević je zaključila da to što danas ima više stranaka koje su za EU jeste dobro, da je to normalno..
"Ne verujem da ćemo propustiti šansu, verujem da ćemo odgovoriti tom izazovu, ali zato da bi taj proces naše promene mogao da se nastavi, u suprotnom, doživela bih veliko razočaranje, i ono lično...Čašu smo do pola napunili, treba istrčati i taj poslednji krug, koji će nas dovesti do novog početka, do novog posla", zaključila je Delević.
