Izvor: RTS, 23.Jun.2017, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Interes Rumunije da Srbija krene brže evropskim putem
Rumunija će tokom svog predsedavanja Savetu EU raditi na ubrzanju procesa evropskih integracija Srbije, a Srbija treba da iskoristi i predsedavanje svoja dva suseda, Bugarske i Austrije, za ubrzanje tog procesa, poručio je Viktor Ponta, predsednik Odbora za evropske poslove Parlamenta Rumunije srpskim kolegama iz Odbora za evropske integracije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Kako je saopšteno iz Narodne skupštine, Ponta je rekao da je interes Rumunije da Srbija krene brže evropskim putem, posebno tokom predsedavanja Savetu EU njena tri suseda.
"Srbija i Zapadni Balkan treba da budu stabilni i da imaju jasnu evropsku perspektivu, jer iako se EU suočava sa problemima, ona neće zaboraviti Srbiju i njeno priključenje", rekao je Ponta i dodao da je potrebno iskoristiti svaki bilateralni odnos kako bi se ova tema našla na dnevnom redu EU.
On je u razgovoru ponovio da Rumunija nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i dodao da uloga njegove zemlje može da bude i dinamičnija uz konkretnu pomoć Srbiji za iznalaženje rešenja u dijalogu sa Prištinom.
Predsednik Odbora za evropske integracije, Nenad Čanak istakao je u razgovoru sa rumunskim kolegom da Srbija i Rumunija nemaju mnogo otvorenih pitanja, on je dodao da Narodna skupština, a posebno Odbor za evropske integracije rade sve iz svoje nadležnosti, kako bi proces evropskih integracija tekao nesmetano.
Potpredsednica Narodne skupštine i članica Odbora za evropske integracije Gordana Čomić ukratko je predstavila dosadašnji tok procesa pristupanja Srbije EU i zatražila bilateralnu podršku Rumunije u odnosu na Poglavlje 23, gde bi iskustvo Rumunije Srbiji bilo od velike koristi.
Zamenica predsednika Odbora, Elvira Kovač istakla je u razgovoru da Srbija ima utisak da pitanje nacionalnih manjina u Srbiji blokira proces integracija i ponovila da Srbija ima poseban akcioni plan koji se odnosi na ovu oblast.
Ona je podsetila da pitanja odnosa vlaške i rumunske nacionalne manjine, kao i odnos rumunske i srpske crkve predstavljaju bilateralna pitanja, koja na taj način i treba rešavati.
Na sastanku, kome su prisustvovlali i članovi Odbora Vesna Marković, Aleksandar Stevanović, Muamer Bačevac, Hadži Milorad Stošić, Zvonimir Đokić i zamenik člana Vladimir Đurić, razgovaralo se o stanju manjinskih prava u Srbiji, finansijskoj podršci procesu proširenja nakon 2021. godine, regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu, kao i rumnunskim iskustvima iz procesa pristupanja EU.
