Izvor: B92, 16.Apr.2015, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li novih uslova za pristup EU?
Treba verovati Dačiću kada kaže da novih uslova ima, navela je Dijana Vukomanović iz SPS, dok je Aleksandar Senić istakao da su svi uslovi iz prošle godine.
Nema razloga da ne verujemo ministru spoljnih poslova, ako on kaže da ima novih uslova, onda mu treba verovati, navodi Dijana Vukomanović.
„Dačić govori o pokretnim metama. Pregovarački proces je dugotrajan, govorimo o 2020. godini. Dakle, ima još dosta pred nama i Dačić se upravo i žali na te pokretne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mete. Srbija pritom pravi konkretne ustupke, dali smo veliki doprinos što smo podstakli Srbe da učestvuju u politici Kosova“, navodi Vukomanovićeva.
Međutim, predsednik Odbora za evropske integracije i poslanik SDS-a Aleksandar Senić ističe da Srbija nije dobila nove uslova i da ono o čemu se piše proteklih dana u medijima jesu onih 11 uslova iz juna prošle godine koji su definisani u septembru.
„Ti uslovi su stari osam meseci nikako se ne mogu smatrati kao novi. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini je tokom posete Beogradu rekla da Srbija dobija otvaranje pregovora o pristupanju i da nema novih uslova“, ističe Senić.
Prema njegovim rečima, Park mira preko mosta na Ibru takođe nije novi uslov pošto je i on iz juna ili septembra prošle godine.
„Sve što se traži su Rajhelovih 11 tačaka i Srbija kao ozbiljna zemlja mora da poštuje ono na šta se obavezala“, rekao je Senić.
Na pitanje da li Srbija može da uđe u EU dok ne uvede sankcije Rusiji i ne prizna Kosovo Dijana Vukomanović je navela da, nezavisno od ta dva pitanja, ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno.
„Uvek je ključna ta politička odluka na kraju. Nemačka vrlo pažljivo prati situaciju na Kosovu zbog velikoj broja njihovih vojnika u jedinicama KFOR-a i njima bode oči taj Park mira. Njegovo uklanjanje je nešto na čemu oni insistiraju“, navodi Vukomanovićeva.
Nakon toga, Aleksandar Senić je na pitanje da li je jedan od uslova Nemačke privođenje pravdi ljudi odogovornih za paljenje njihove ambasade rekao da Nemačka kao i svaka zemlja ima određene zahteve prema Srbiji.
„Sasvim je normalno da oni žele da se istraži napad na njihovu ambasadu. Pritom nije samo njihova ambasada tada zapaljena, zapaljena je i ambasada Hrvatske, koja je sada deo EU, tako da i ona može tražiti rasvetljavanje tog čina“, naveo je Senić.
Kako ističe, Srbija treba da pokaže da je pouzdan partner, što do sada apsolutno nije pokazala.
„Briselski sporazum je potpisan pre dve godina. Ozbiljna zemlja bi za par meseci ispunila sve što je potrebno iz tog sporazuma“, ističe Senić.
Nakon toga, usledila je polemika tokom koje je Aleksandar Senić rekao da nismo ispunili mnoge uslove, poput regilisanja putnih isprava, jer je i dalje pitanje da li priznajemo pasoše s Kosova, na šta je Dijana Vukomanović rekla da ipak nešto jesmo ispunili i da su, na primer, otvoreni granični prelazi.
„Otvoreno je šest graničnih prelaza sa Kosovom. EU ne traži da brojimo, nego da ili otvorimo sve ili nijedan“, istakao je Senić.
Nakon toga, Vukomanovićeva je istakla da osnivanje ZSO ne zavisi samo od Beograda, već da nacrt statuta mora usvojiti skupština Kosova i da pritom taj statut mora biti u skladu sa kosovskim zakonima.
„Čekali smo da se konstituiše skupština na Kosovu. Mi čekamo Prištinu i ne zavisi od nas“, navela je Vukomanovićeva.
Prema njenim rečima, postoji nekoliko scenarija za ulazak zemalja sa Balkana u EU.
„Prvi je scenario regate, prema kojem svako plovi svojom brzinom bez obzira na to šta druge zemlje radile. Međutim, tu je i big beng scenario prema kojem sve zemlje Balkana treba zajedno da uđu u EU“, navodi ona i dodaje da to nije moguće jer su zemlje manje ili više zrele za ulazak u EU.
Osim toga, ona je dodala da je posle susreta Borisa Tadića sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel bilo tri uslova za ulazak Srbije u EU, nakon čega je bilo sedam, da bi se sada postavljalo 11 uslova.
Aleksandar Senić je na to rekao da Srbija mora da ispuni uslove iz Kopenhagena od 1993. godine i ponovio da od septembra prošle godine za Srbiju nema novih uslova.
„Zbog čega se samo govori o poglavlju 35? Zašto ne o poglavljima 23 i 24? Kada budemo bili spremni da regulišemo poglavlja 23 i 24, mogu da se kladim da bi nas pustili da počnemo pregovore o pristupanju a da prethodno nismo ispunili prethodnih 11 uslova“, zaključio je Senić.
Podsećamo, poglavlje 35, poslednje, prema spisku pregovaračkih pitanja, obuhvata razne teme koje se pojavljuju tokom pregovora, a koje nisu pokrivene drugim poglavljima. Pod to poglavlje spada i odnos Beograda i Prištine.
Poglavlje 23 odnosi se na reformu pravosuđa i osnovna prava, dok se poglavlje 24 odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost. Kako se navodi, prema dosadašnjem iskustvu, naročito u pogledu Crne Gore i Hrvatske, ova dva poglavlja su najvažnija kada je reč o pristupanju neke zemlje EU.
.jpg)
