Izvor: B92, 26.Okt.2011, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li EU snage za spas sebe i evra
Brisel -- U Briselu vlada pesimizam da će na samitu evrozone, zbog daljih nesuglasica zemalja članica, moći da bude usvojen obećani plan za rešenje dužničke krize.
Predsedavajući ministara finansija evro zone Žan Klod Junker rekao je da će biti donete "opipljive odluke".
"Ima još mnogo problema da se reše i pregovora da se vode, dakle posao još nije završen", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel, dok je generalna direktorka Međunarodnog monetarnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << fonda Kristin Lagard takođe izjavila da "ima još puno posla".
Na sastanku šefova vlada i država 27 zemalja članica Evropske unije dogovorena je dokapitalizacija banaka. Ključne odluke za rešavanje finansijske krize tek slede.
"Politički dogovor je najbitniji. Blizu smo političkog rešenja, ali ima još mnogo elemenata ovog kompleksnog dogovora, izjavio je Donald Tusk premijer Poljske, zemlje koja do kraja godine predsedava EU.
Cilj toga je da se amortizuje šok njihovog gubitka zbog duga Grčke. Grčka je jedna od velikih briga evrozone, budući da je opterećena sa preko 340 milijardi evra duga.
Rešavanje pitanja grčkog spoljnog duga očekuju se tokom noći.
Merkel pritiska privatne vlasnike grčkih obveznica
Nemačka kancelarka Angela Merkel je pozvala privatni sektor da pristane na značajno veće smanjenje grčkog duga nego što je prethodno dogovoreno. Ona je navela da je cilj pronalaženje rešenja koji bi omogućio Grčkoj da smanji svoj javni dug na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2020. godine. Prognozira se da će grčki dug sledeće godine porasti na čak 180 odsto BDP-a.
Ta tačka više nije sporna. Nacrt sporazuma odobriće nove zahteve dookapitalizacije banaka, sa ciljem da njihov kapital bude uvećan otprilike za devet odsto do jula 2012. godine. U tekstu nije naveden iznos, ali jedan evropski izvor smatra da će biti potrebno 108 milijardi dolara.
Opšte crte sporazuma su napravljene. Reč je o tome da se stabilizuje Grčka, tako što će se ubediti banke kreditori da otpišu najmanje polovinu potraživanja koje imaju od te zemlje, odnosno oko 100 milijardi evra, kao i da se spreči širenje krize na Italiju tako što će se ojačati evropski stabilizacioni fond.
Lideri Evropske unije će zatražiti od banaka da povećaju kapital kako bi mogle da podnesu veće gubitke od otpisa grčkog duga.
EU želi da banke do 30. juna 2012. povećaju stopu adekvatnosti kapitala na devet odsto, što je dva odsto više i sedam godina ranije nego što predviđa novi međunarodni bankarski regulatorni okvir.
"Banke moraju prvo da pokušaju da prikupe sredstva putem privatnih izvora kapitala, uključujući restrukturiranje. Dok cilj ne bude postignut, banke treba da imaju ograničenja kad je reč o isplati dividendi i bonusa", navodi se u nacrtu saopštenja.
Vlade članica Unije bi trebalo da obezbede sredstva ukoliko to bude neophodno, ali ako to ne budu mogle da urade članice evrozone, Evropski fond za finansijsku stabilnost bi mogao da obezbedi kredite, ističe se u tekstu, u kojem se ne navode konkretne brojke.
Prema oceni diplomata, tu su stvari mnogo komplikovanije, iako ceo svet čeka konkretne mere." Ako ništa konkretno ne proizađe iz samita može da dođe do 'masakra' na berzama sutra", rekao je jedan diplomata.
Banke se nećkaju, svet čeka poteze evropskih lidera
Pregovori sa bankama kreditorima Grčke još nisu završeni jer banke nisu spremne da prihvate gubitke veće od 50 odsto, što traže vlade. Takođe, detalji o spasilačkom fondu evrozone EFSF su i dalje neodređeni.
Prema jednom planu koji se razmatra, evropski stabilizacioni fond bi trebalo da raspolaže sa 1.250 milijardi evra, iako to još nije konačna svota.
Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron pozvao je po dolasku u Brisel na donošenje sveobuhvatnog rešenja za krizu u evrozoni. "U britanskom interesu je da zaista rešimo problem ove krize", rekao je Kameron i dodao da "u svakom slučaju moramo da imamo najveću moguću podršku za najsveobuhvatnije moguće rešenje i o tome ćemo večeras razgovarati".
Razmatra se i formiranje još jednog specijalnog fonda koji bi bio finansiran iz stabilizacionog fonda ili iz Međunarodnog monetarnog fonda i koji bi bio otvoren i za investitore sa strane, posebno zemlje koje se ubrzano razvijaju.
Vode se pregovori sa velikim zemljama u brzom razvoju iz takozvane grupe BRIKS, koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.
Brazil je odbacio mogućnost kupovine obveznica evrozone radi pomoći u spasavanju članica tog monetarnog bloka, obećavši da će samo pružiti pomoć posredstvom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Lideri evrozone su razmatrali mogućnost da zatraže od ekonomija u usponu, kao što su Kina i Brazil, da pomognu kupovinom evroobveznica, ali je brazilski ministar finansija Gvido Mantega rekao da Brazil neće učestvovati u tom planu.
"Mislim da zemljama u evrozoni neće biti potrebne brazilske finansije za kupovinu takvih obveznica", rekao je Mantega.
Premijer Grčke Jorgos Papandreu je upozorio da se od lidera na samitu zahteva "ne samo da spasu evro, već i da odbrane ideale koje smo toliko cenili u Evropi posle Drugog svetskog rata". Grčki socijalistički premijer je, međutim, priznao da je 12 godina stara evropska valuta u opasnosti od dezintegracije.
Neke od vodećih zemalja usponu, uključujući Rusiju, Kinu i Brazil, ranije su saopštile da bi mogle da pomognu članicama evrozone tako što bi učestvovale u Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF) posredstvom MMF.
Rusija je spremna da podrži zemlje evrozone ali samo preko Međunarodnog monetarnog fonda, kaže ekonomski savetnik Kremlja Arkadij Dvorkovič i dodao da Moskva nema nameru da kupuje državne obveznice izvesnih zemalja.
"Za sada, nemamo konkretan projekat kupovine tih hartija koje su emitovale određene evropske zemlje", dodao je Dvorkovič.
Kineski dnevnik "Čajna dejli" objavio je da su Kina i zemlje s brzim ekonomskim razvojem spremne na sporazum kako bi učestvovale u evropskom fondu pomoći preko MMF-a.
Evrozona želi da poveća taj fond EFSF za spasavanje finansijski ugroženih članica, vredan 440 milijardi evra, kako bi uverila tržišta da poseduje instrumente za zaštitu visoko zaduženih članica, kao što je Italija.
