Izvor: Politika, 08.Nov.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I posle krize – kriza
Još nije kasno da se napravi zaokret, ali to mora da se učini brzo, posle izbora biće kasno za novi početak, upozorava Stojan Stamenković, jedan od autora strategije razvoja Srbije, koji se boji da se vlast okrenula opasnom populističkom modelu, što može da dovede do obimnog slabljenje dinara i inflacije
Brine me što je misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) otišla bez konačnog dogovora. Ne znam šta „telefonski razgovori” znače, ali znam da sindikalni pritisci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne idu u korist ni sadašnjih, ni budućih penzionera. I dok s jedne strane predsednik Tadić ističe kako idemo ka Evropskoj uniji, s druge strane nas ovakve stvari od toga udaljavaju.
Ovako je Stojan Stamenković, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), doživeo kraj prošle radne nedelje, kada je Albert Jeger sa saradnicima napustio Beograd.
„To potpuno ide protiv ovog dokumenta”, kazao je Stamenković pokazujući na knjigu čiji je naslov: „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine”. U studiji koju su radili najugledniji domaći ekonomisti piše da Srbija kraj sledeće decenije može da dočeka kao zemlja sa 400.000 novih radnih mesta, sa prosečnim ekonomskim rastom 5,8 odsto. „Ali to nije prognoza, već projekcija”, objašnjava Stamenković i dodaje da bi za takav epilog mnogi uslovi trebalo da se ispune. Nažalost, primetio je da ono što se događa u poslednje vreme tome ne ide u prilog.
– Rast uvoza je veći od rasta izvoza, pada uvoz sirovina i repromaterijala, raste tražnja za uvoznim trajnim potrošnim dobrima. Priliv kapitala će do kraja ove godine biti u minusu, inflacija veća, a priliv investicija niži od očekivanih. Pre nego što je svetska kriza pokazala da se stari model rasta Srbije istrošio i da više nećemo moći da trošimo više nego što zarađujemo, krajem 2008. godine, zajedno sa saradnicima, napisao sam tekst „Kriza pre krize“.
Znači li to da ćete krajem ove godine napisati tekst pod nazivom „Kriza posle krize“?
Skoro da je tako. Kad smo radili ovaj dokument procenjivali smo, kao i MMF, da će ekonomski rast ove godine biti 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ali zbog kursa, vrednost BDP-a izražena u evrima biće minus dva. Inflacija će do kraja godine biti veća od planirane. Tome je doprineo rast cena hrane, rast potrošnje, naročito državne, monopoli i karteli, ali i pokretanje spirale i obnavljanje veze između rasta kursa i cena. Kad smo, pre krize, imali veći priliv deviza od odliva, dinar je jačao. Sada je, međutim, obrnuto. Umesto plusa imaćemo negativan platni bilans za celu godinu od 1,5 do dve milijarde evra. E, zbog toga su bile intervencije NBS. Pitanje je dokle ćemo moći tako.
Računali ste da takvim tempom to može da traje još nekoliko godina, posle čega postoji opasnost da devizne rezerve budu „anulirane”?
Može da nam se ponovi 1982. godina, kada je „pukla” spoljna likvidnost Jugoslavije. Pre toga ponuda kredita na svetskom tržištu bila je ogromna, a kod nas skoro da je nastala trka koja jugoslovenska republika će više da se zaduži. Tako je i osiguran visok rast standarda i svako će vam reći da se sedamdesetih godina najlepše živelo. Nama je zatim spuštena rampa na tržištu kapitala. Onda je došla 1981. godina kada smo devizne rezerve potrošili skoro „do daske”. Tad je Milka Planinc bila na čelu vlade i mene kao glavnog ekonomistu pitala šta ćemo sa dugovima. Kategorički sam tvrdio da u januaru 1983. godine Jugoslavija neće moći da plati obaveze koje tada dospevaju i da moramo da reprogramiramo dugove. Nije bilo druge nego da uđemo u aranžman sa MMF-om. To je onda bilo ravno veleizdaji, ali je ona ipak to „izgurala”.
Gde vidite sličnosti sa tim periodom?
Sada smo imali svetsku krizu, banke su vrlo uzdržane, a rizik naše zemlje je visok. Već sama činjenica da je MMF otišao neobavljenog posla učiniće investitore opreznim. To znači da nema investicija, nema kredita…
Naravno, poučeni iskustvom 1982. godine nadam se da niko neće dozvoliti takav epilog. Ali, to će značiti da ćemo imati vrlo obimno slabljenje dinara. A to sa sobom nosi i rast inflacije. Drugim rečima, opet ćemo da tražimo nekog novog deda Avrama da prvo zaustavi te cene, pa da onda krenemo sa razvojem.
Vlast se umesto proinvesticionom, okrenula najpesimističnijem – populističkom modelu?
Toga se bojim. I pitam se zašto je tokom ovih pregovora sa MMF-om vlast tako strpljivo razgovarala sa sindikatima. U Francuskoj, Grčkoj i Rumuniji je bilo nemira, ali su tamošnje vlade bile vrlo stroge. Ne znam zašto se naša vlada uplašila sindikata.
Članovi srpske vlade su takođe čitali vašu strategiju, zašto su izabrali najpesimističniji scenario?
Piše u strategiji – zato što idu izbori. Svako hoće da na tim izborima dobije vlast.
Šta je bio prvi signal da se od proinvesticionog modela odustaje?
To što vlast nije bila u stanju da se izbori sa zahtevima za većom potrošnjom. Što ispade da je jedva dočekala inflaciju da kaže „sad imamo više novca za trošenje”. To što će inflacija umesto šest ove godine biti oko 9,5 odsto otvara prostor za veću potrošnju. Taj novac sad može, ali ne bi trebalo, da se podeli.
Ali, MMF je takav rebalans prihvatio?
Nisam siguran u to. Kad budem video pismo o namerama – verovaću.
Rekli ste da je za strategiju bolje da Srbija ima stabilnu vladajuću većinu. Ako 2012. godine…
To je kasno za novi početak.
Kad nije kasno? Ako su već sada neke pretpostavke proinvesticionog rasta poremećene, da li je već sada kasno?
Ako bi sledeće godine minus u kasi bio manji od četiri odsto, ili ako bi struktura tog deficita bila takva da se on usmeri na investicije, onda nije sve izgubljeno.
Iako ne volite da Vas predstavljaju kao savetnika premijera Mirka Cvetkovića, da li ste mu sve ovo rekli, da li ste ga upozorili?
Ništa mu nisam rekao. Ne znam da li su se članovi, pompezno najavljenog, Ekonomskog saveta sastali svega tri puta za dve godine.
Međutim, profesor Jurij Bajec, takođe član Ekonomskog saveta, viđa se sa premijerom, verovatno, svakodnevno. On, takođe, prisustvuje redakcijskim sastancima MAT-a i naše analize i prognoze prenosi premijeru. I oni to čitaju vrlo pažljivo. Premijer je, znači, upoznat sa našim porukama.
Osećate li se izneverenim što je model investicionog rasta Srbije „završio u korpi”?
Nemojte, nije on završio u korpi. Još mislim da bi neki zaokret mogao da se napravi. Ali bi morao da se napravi brzo, a ne da se čekaju izbori.
Anica Nikolić
objavljeno: 09.11.2010.
