Izvor: RTS, 21.Dec.2009, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatske muke po poglavljima
"Topnički dnevnici" teži od Piranskog zaliva i hrvatskih brodogradilišta, zajedno. U pristupnim pregovorima sa EU Ljubljana ne blokira Hrvatsku, nego "usklađuje pitanje", kaže slovenački ministar Žbogar.
Šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar negira da će njegova zemlja, zbog pograničnih sporova sa Hrvatskom, blokirati tri poglavlja na današnjoj predpristupnoj konferenciji Hrvatske sa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Evropskom unijom.
"Ne radi se o blokadi, nego o procesu usklađivanja tog pitanja, a još nismo dostigli tačku na kojoj bismo imali rešenje", rekao je Žbogar, preneli su slovenački mediji.
Prema njegovim rečima, postoji razlika između sadašnje situacije i pređašnjeg blokiranja većine poglavlja u pregovorima Hrvatske sa EU, kada je Ljubljana smatrala da se njima prejudicira rešavanje pograničnog spora između dve zemlje, dok sada postoji dogovor o arbitraži.
"Ranije nismo dopuštali otvaranje većine poglavlja zbog dokumenata koji su prejudicirali granicu, a ova tri poglavlja neće biti na dnevnom redu jer još nisu spremna za otvaranje", rekao je Žbogar.
Žbogar je istakao da se "radi na iznalaženju rešenja" i da se "nada da će to biti učinjeno što pre, da bi i ta poglavlja mogla biti otvorena, uz određene uslove". On, međutim, nije objasnio razloge za rezerve koje Slovenija ima prema poglavljima koja se odnose na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, zatim prirodnu okolinu i ribarstvo.
Kost u grlu - "topnički dnevnici" i privatizacija brodogradilišta
Hrvatska bi iduće godine u pristupnim pregovorima sa EU trebalo da, osim ostalih, otvori poglavlja Pravosuđe i Tržišna konkurencija.
Otvaranje prvog poglavlja blokiraju Holandija, Britanija, Finska i Belgija, zbog "nedovoljne saradnje Zagreba s Haškim sudom za ratne zločine", odnosno zbog nemogućnosti hrvatske Vlade da pronađe i Tribunalu isporuči "topničke dnevnike", vojna dokumenta o granatiranju Knina u toku akcije "Oluja".
Sa otvaranjem poglavlja o konkurenciji odugovlači sama Hrvatska, jer ne može da reši problem privatizacije brodogradilišta, koja su i dalje na "državnim jaslama". U "škverovima" je zaposleno 11.000 ljudi, od njih zavisi i oko 5.000 zaposlenih u kooperantima, a sva, sem Uljanika iz Pule, tavore u dugovima do grla.
Ukupno imaju skoro 1,5 milijardi evra zajmova, koji su pokriveni državnim garancijama.
Posle prvog neuspešnog konkursa, drugi konkurs za prodaju hrvatksih "škverova" trebalo bi da bude objavljen prvih dana janura iduće godine.
Na prvom konkursu za prodaju tri hrvatska brodogradilišta pojavio se i milijarder srpskog porekla Filip Cepter, zainteresovan za gradnju putničkih brodova i mega jahti, ali je odustao od kupovine, zbog cene i uslova.
