Izvor: Blic, 01.Jul.2013, 04:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska u ponoć ušla u EU

Tačno u ponoć, uz vatromet, Hrvatska je postala 28. članica Evropske unije. Svečano su podignute plave zastave sa zlatnim zvezdama na graničnim prelazima ka zemljama Zapadnog Balkana. Hrvatski predsednik Ivo Josipović prima dres "tima EU" od litvanske koleginice Dalije Gribauskajte

Posle celodnevnih prijema, zvaničnih i nezvaničnih susreta, u kojima je naročita pažnja posvećena regionu i posebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvoj poseti srpskog predsednika Tomislava Nikolića, Hrvatsku je u EU ispratio irski vicepremijer Ejmon Gilmor, a u EU je dočekala litvanska predsednica Dalija Gribauskajte.

Litvanija je u ponoć preuzela predsedavanje Unijom od Irske.

“Hrvatska i Litvanija, košarkaške zemlje, znaju koliko je značajan član tima”, rekla je litvanska predsednica, i poklonila “dres EU” hrvatskom predsedniku Ivi Josipoviću.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je, neposredno posle ponoći obraćajući se građanima na Trgu bana Jelačića u Zagrebu, formalno otvorio, kako je rekao, novo poglavlje u debeloj knjizi hrvatske istorije.

Zvaničnici na svečanosti u Zagrebu

"Ovo je dan kada su se ostvarili snovi, ne samo ove generacije, nego mnogih prethodnih generacija naših ljudi, dan kada smo stvorili temelj za sigurnu, demokratsku i evropsku budućnost naših novih generacija", rekao je Josipović.

Ističući da građani Hrvatske dele vrednosti sa ostalim Evropljanima, Josipović je rekao da su sloboda i mir najvažnije od tih vrednost.

"EU je nastala kao antiratni projekat i razvila se u simbol mira I saradnje. Ona je jemstvo mira i sigurnosti za sve koji u njoj žive. Zato, želimo da Evropa ne stane na našim granicama. Neka je otvorena svim zemljama i ljudima dobre volje, svima koji žele da s drugima u miru i slobodi podele evropski san i evropsku budućnost", poručio je Josipović.

Slavlje na Trgu bana Jelačića

Pred ponoć, izvedena je Betovenova “Oda radosti” - himna EU, a pre toga “Himna slobodi” Ivana Gundulića.

Hrvatski premijer Zoran Milanović je, pozdravljajući građane i oko 170 visokih zvanica iz inostranstva, poželeo da “hrvatska posebnost bude prepoznata u evropskoj raznolikosti” i kao primere te posebnosti naveo imena najpoznatijih Hrvata ikad, na prvom mestu navodeći Nikolu Teslu. Dalje na listi se našao i Ivo Andrić.

Premijer Zoran Milanović je susedima preneo slične poruke ohrabrenja ističući da Hrvatska nikuda ne beži i da ostaje na podneblju na kojem je i do sada bila, ali sa novom odgovornošću.

"Na nama je da pružimo ruku zemljama iz regiona u što bržem usvajanju evropskih kriterijuma. S tim zemljama i narodima povezuju nas neraskidive spone među kojima je najuzvišnije zajedništvo u antifašističkoj borbi tokom Drugog svetskog rata. Povezuje nas privrženost vrednostima solidarnosti i solidarstva koje želimo da još snažnije utisnemo u temeljni koncept EU", rekao je Milanović.

Zvaničnici ispred crkve Svetog Marka u Zagrebu

Predsednici Evropskog saveta Herman van Rompej i Evropske komisije Žoze Manuel Barozo poželeli su dobrodošlicu Hrvatskoj i na hrvatskom rekli: “Čestitam, Hrvatska!”. Rompej je, poželevši dobrodošlicu Hrvatskoj, podsetio na njene nove odgovornosti prema regionu, u kojem on treba da bude primer.

"U novijoj istoriji Zapadnog Balkana ulazak vaše zemlje prdstavlja prekretnicu na putu prema zajedničkoj budućnosti. Predstavlja život u zajedništvu, u miru i blagostanju. Proteklih ste meseci zajedno sa Slovenijom hrabro prebrodili prepreke, a tako je bilo i sa BiH. Na tom istom putu Beograd i Priština takođe su postigli istorijski sporazum. Verujem da će biti još pozitivnih koraka", rekao je Rompej.

Na prelazu Bajakovo tabla EU

Hrvatska televizija se, neposredno po ponoći, direktno uključila u ceremoniju na graničnom prelazu Bajakovo, prema Srbiji, gde je postavljena tabla EU i svečano podignuta evropska zastava, a na graničnom prelazu Bregana ka Sloveniji održan je ceremonijal suprotne simbolike - skinute su ploče Carinske uprave Hrvatske.

Predsednik Josipović će, nakon slavljeničke noći, za predsednike država koji učestvuju u proslavi ujutru prirediti radni doručak u svojoj rezidenciji, kojem će prisustvovati i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Pred oko 10.000 građana na centralnoj proslavi na zagrebačkom Trgu bana Jelačića, hrvatski državni vrh i evropski zvaničnici poručili su da je reč o istorijskom danu za Hrvatsku, ali i za EU.

Svečana večera

Nikolić u prvoj poseti Zagrebu: Srbi, Zeman, pa slavlje

U Banskim dvorima u 20.30 časova počela je svečana večera, na kojoj je predsednik Josipović u zdravici poručio da će Hrvatska nastaviti da podržava evrointegraciju čitavog Zapadnog Balkana.

- Želim da vam poručim da ćemo vašu evropsku perspektivu podržavati svim našim snagama. Hrvatski interes da svi zajedno živimo u zoni mira i napretka ostaće jedan od naših najvažnijih političkih ciljeva - nazdravio je Josipović državnicima sa Zapadnog Balkana, među kojima su predsednik i premijer Srbije Tomislav Nikolić i Ivica Dačić i šef srpske diplomatije Ivan Mrkić.

Ulazak Hrvatske u EU je, prema Josipovićevim rečima, potvrda uverenja građana te države o njihovoj pripadnosti evropskim demokratskim vrednostima i kulturnom krugu.

- Trenutak kada Hrvatska ulazi u EU vreme je mnogih sumnji i propitivanja. I u Hrvatskoj ima sličnih dilema. Međutim, na kraju jedne etape hrvatske istorije i na početku nama novog, evropskog doba, u Hrvatskoj prevladava uverenje da je projekat EU projekat budućnosti. Na Evropu gledamo kao na novu priliku da ostvarimo novi demokratski, politički, kulturni i svaki drugi uzlet - kazao je Josipović.





Slavlje u Zagrebu:

Premijer Zoran Milanović je, obraćajući se gostima, pozvao na zajednički otpor sejanju straha od drugih i drugačijih i negovanje Evrope zasnovane na čistom srcu, a ne strahu, saradnji a ne sumnjičavosti, prihvatanju a ne getoizaciji i razumevanju i upoznavanju nasuprot osuđivanju i predrasudama.

- Nazdravljam vam u ime naše zajedničke budućnosti i u ime naše zajedničke hrabrosti da, uprkos brojnim izazovima ovoga vremena, zadržimo duboku svest o nezamenjivosti temeljnih vrednosti, poput solidarnosti i obrazovanja - rekao je Milanović.

Kako javlja specijalni izveštač Tanjuga, na meniju su jela kojima će gosti "nepcem upoznati Lijepu Našu". Zvanice dočekuju toplim hlebom od šest žitarica i solju sa Paga, kao i gutljajima penušavog vina proizvedenom na obodima Samoborskog gorja na severozapadu Hrvatske, a potom će im biti posluženi kozji i ovčiji sirevi i mlado organsko povrće, koje će zalivati istarskom malvazijom i podunavsom graševinom.

Na drugom tanjiru će biti inćuni sa ličkim krompirom, praćeni dalamtinskim pošipom i istarskim merlotom, a zatim sledi vrhunac gozbe u vidu jagnjetine ispod peke (sača), uz koju će biti točen dalmatinski plavac i slavonski crni pino. Za kraj će biti serviran salenjak, tipičan kolač kontinentalne Hrvatske, i desertna vina zelenac i traminac.

U trenutku dok strani zvaničnici sa članovima hrvatske vlade i Sabora večeraju u Gornjem gradu, gde je sedište hrvatske administracije, građani se u centru Zagreba okupljaju na centralnoj proslavi ulaska u EU.

Prve zvanice pristigle su u Banske dvore, sedište hrvatske vlade, oko 18.30 sati, a dočekala ih je vicepremijerka i šefica diplomatije Vesna Pusić.

Među prvima se pojavio evropski komesar za proširenje Štefan File koji se, kako javlja Hina, "srdačno pozdravio" sa Vesnom Pusić. Hrvatski mediji izveštavaju da se dobro raspoložena vicekancelarka "srdačno pozdravila" i sa srpskim premijerom Ivicom Dačićem. Oko 19 sati, doček gostiju u Banskim dvorima preuzeli su predsednik Ivo Josipović i premijer Zoran Milanović.

Među stranim zvaničnicima, hrvatski mediji posebno ističu dolazak srpskog predsednika Tomislava Nikolića, koji predvodi delegaciju u kojoj su premijer Dačić, šef diplomatije Ivan Mrkić i savetnik Marko Đurić.

Hrvatski mediji ističu da je reč o prvoj poseti Nikolića Zagrebu, a portal Index.hr prenosi da je na putu od zagrebačkog aerodroma "Pleso" do Gornjeg grada u Zagrebu, visoku delegaciju Srbije obezbeđivala kolona od čak 13 automobila.

U kasnim večernjim časovima će se oko 170 gostiju iz inostranstva, među kojima su predsednici svih država regiona, preseliti u VIP zonu na Trgu bana Jelačića odakle će pratiti kulturno-umetnički program i obraćanja domaćih zvaničnika i predstavnika EU.

Saobraćaj u Zagrebu je ceo dan potpuno blokiran, a prilazi Trgu bana Jelačića i svetog Marka omogućeni su samo sa posebnim propusnicama.

Celu manifestaciju, od puteva prolaska delegacija do Jelačićevom trga i Gornjeg grada obezbeđuje oko 1.000 policajaca iz zagrebačke i drugih policijskih uprava.

Troškovi ove manifestacije se procenjuju na oko 5,5 miliona kuna ili 737.000 evra.

Slaviće se i u svim većim gradovima u Hrvatskoj.

Posebni programi spremaju se u pograničnim područjima, zajedno sa EU susedima, a simbolike će biti i na granici. Tačno u ponoć, naime, s graničnog prelaza u Bregani biće skinut natpis "carina", a u Bajakovu će biti postavljena ploča s natpisom "EU".

Pogledajte atmosferu uoči proslave:





Dolazak zvaničnika EU na aerodrom u Zagrebu:

Tompson nastupio u Splitu

U noći ulaska Hrvatske u EU najviše ljudi u Splitu okupilo se na stadion Poljud, na koncertu kontroverznog pevača Marka Perkovića Tompsona.

Tompson večeras promoviše novi album "Ora et Labora", pred oko 50.000 svojih fanova koji su u Split doputovali iz cele Hrvatske i BiH.

Koncert je počeo pesmom "Sokolov krik", u kojoj se nalazi i odlomak iz govora prvog predsednika nezavisne Hrvatske Franje Tuđmana o crvenim i "žutim đavolima", a nastavljen je pesmom "Dobro došli".

Sporadični protesti

Slavljeničku atmosferu pred formalni ulazak Hrvatske u EU narušavaju samo sporadične nesti o nezadovoljnicima tog čina.

Tako je udruženje ratnih vojnih invalida iz zagrebačkog kvarta Črnomerec danas ironično čestitalo ulazak Hrvatske u EU. Obraćajući se "malobrojnim veteranima koji su zadržali dostojanstvo", udruženje ih informiše da će danas "u glavnom gradu svih Hrvata, u starosti od 23 godine, biti eutanazirana Hrvatska".

Istovremeno, pokret "Okupirajmo Hrvatsku" pozvao je na protest koji počinje večeras polaskom povorke s Trga francuske republike i pokušajem dolaska na Trg bana Jelačića, gde se odvija proslava.

U Zagrebu se odvijaju poslednje pripreme za večerašnju centralnu proslavu ulaska Hrvatske u EU, kojoj će, uz brojne strane državnike prisustvovati i delegacija Srbije predvođena predsednikom Tomislavom Nikolićem, a prigodni programi biće održani tokom dana i u drugim hrvatskim gradovima.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc doputovali su u nedelju popodne u Zagreb, gde će prisustvovati svečanostima povodom ulaska Hrvatske u EU.

Hina podseća da je na proslavi pristupanja Hrvatske Uniji najavljeno učešće 15 predsednika država, 13 predsednika vlada, troje predsednika parlamenata, kao i brojni vicepremijeri, ministri i drugi gosti - ukupno oko 170 visokih zvaničnika.

Akreditovano više od 700 novinarskih ekipa

Centralnu proslavu ulaska Hrvatske u EU prati više od više od 700 novinarskih ekipa iz zemlje i inostranstva.

U Pres centru Vlade Hrvatske na prvom spratu hotela Dubrovnik, koji gleda na Trg bana Jelačića, celog dana je živo, posebno kako se približava finiš večeri.

Inače, za izveštavanje iz Zagreba je prijavljeno 706 predstavnika medija iz Hrvatske, tridesetak iz evropskih zemalja, SAD, a među brojnim novinarskim ekiipama je i ona iz Zapdnoafričke Republike Togo.

Kako su javili hrvatski mediji, akreditovano je 140 snimateljskih ekipa.

Obezbeđenje i saobraćaj

Celu manifestaciju, od puteva prolaska delegacija do Jelačićevog trga i Gornjeg grada obezbeđuje oko 1.000 policajaca iz zagrebačke i drugih policijskih uprava.

Već ranije najavljeno je da će biti oko 700 izvođača, među njima i vrhunski domaći i svetski izvođači, a ukupni troškovi koji će biti saopšteni nakon manifestacije procenjeni su na oko 5,5 miliona kuna (oko 737.000 evra).

Izmene saobraćaja

Zbog dolaska zvaničnika, na snazi je posebna regulacija saobraćaja kojom će se otežati ili onemogućiti kretanje vozila na trasama kojima se voze delegacije, pre svega od aerodroma do hotela u centru grada i na prostoru Gornjeg grada gde je sedište vlade i gde će se okupljati zvaničnici.

Domaćim vozačima preporučene su obilaznice, među kojima i Domovinski most na istoku grada koji je još gradilište i koji će biti osposobljen za prolaz do 2. jula. I vozila javnog prevoza danas i sutra voziće izmenjenim trasama ili će imati redukovan vozni red.

Sve tezge oko Jelačićevog trga još juče su izmeštene, a danas ne radi ni centralna zagrebačka pijaca Dolac.

Zbog mera bezbednosti tokom tri časa danas poslepodne biće zabranjen prolaz pešaka na trgu, na kojem su u toku poslednji radovi na postavljanju bine i ekrana, a nakon toga građani će na nekoliko ulaza imati pristup trgu.

Policija će na ulazima obavljati kontrolu građana,a već ranije je objavljena zabrana unošenja kišobrana i drugih potencijalno opasnih predmeta.

Čestitke iz regiona

Ministri spoljnih poslova regiona čestitali su danas Hrvatskoj ulazak u EU i izrazili nadu da će istim putem ići i ostale zemlje regiona.

Makedonski ministar Nikola Poposki izrazio je "iskrene čestitke Hrvatskoj".

- Ovo je istinski uspeh za celi region. Nadamo se da će se to što se danas dogodilo Hrvatskoj, uskoro dogoditi i Makedoniji - rekao je on.

Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić očekuje da će u idućim godinama i ostale zemlje regiona napredovati prema EU, čije su se kopnene granice hrvatskim ulaskom približile Crnoj Gori.

- Posebno nam je drago što će Hrvatska biti snažan advokat regiona unutar Unije i zemlja s kojom ćemo deliti najsličnije integracijsko iskustvo. Očekujemo blisku suradnju i partnerstvo k- rekao je Lukšić.

Bosanskohercegovački ministar Zlatko Lagumdžija čestitao je Hrvatskoj "što je EU postala bogatija za još jednu zvezdicu".

- A čestitam i EU što je dobila Hrvatsku - dodao je on.

Čestitao je i kosovski ministar Enver Hodžaj, koji smatra da je ovo veliki dan i za Hrvatsku i za Balkan i za Kosovo. Prema njegovim rečima, u 2013. EU se može ponositi zbog dva uspeha - "hrvatskim članstvom i dijalogom Srbije i Kosova".

Bez "carine"

Tokom dana s graničnih prelaza Repe i Pasjak prema Sloveniji biće skinute oznake carina, a na graničnom prelazu Bajakovo prema Srbiji noćas će se postaviti oznake EU. Tokom sutrašnjeg dana ministri unutrašnjih poslova Hrvatske i Slovenije simbolički će predstaviti “one stop” sistem zajedničkih policijskih pregleda putnih dokumenata.

Od 1. jula građani Hrvatske moći će da prelaze granice unutar EU s ličnim kartama izdatim nakon 2003. i putovati u neke zemlje regiona, kao što je Srbija.

Proces pridruživanja trajao više od decenije

Do ulaska Hrvatske u EU od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju proteklo je 12 godina, devet godina je proteklo od dobijanja statusa kandidata, dok su pregovori o članstvu Hrvatske i EU trajali šest godina.

Hrvatska je SSP sa EU potpisala 29. oktobra 2001. godine, a on je stupio na snagu 1. februara 2005. godine.

Zahtev za članstvo podnela je 21. februara 2003. godine, a Evropski savet joj je taj status odobrio u junu 2004. godine.

Saradnja sa Hagom kočila pridruživanje

U decembru 2004. godine Evropski savet je doneo odluku da se pregovori o pristupanju otvore 17. marta 2005. godine, pod uslovom da Hrvatska u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom.

Međutim, zbog nedovoljne saradnje s Tribunalom početak pregovora je odložen, iako je usvojen pregovarački okvir kako bi pregovori mogli da počnu odmah pošto Hrvatska ispuni taj uslov.

Nakon pozitivne ocene tadašnje glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte pregovori o članstvu sa Hrvatskom su zvanično otvoreni tek oko sedam meseci kasnije, 3. oktobra 2005, a ubrzo nakon toga je uhapšen na Kanarskim ostrvima najznačajniji hrvatski haški optuženik Ante Gotovina.

Faza skrininga ili analitičkog pregleda stanja je u slučaju Hrvatske trajala od 20. oktobra 2005. do 18. oktobra 2006, a u međuvremenu je otvoreno prvo poglavlje u junu 2006. godine.

Pregovore je usporila blokada Slovenije zbog graničnog spora sa Hrvatskom, koja je trajala od decembra 2008. do septembra 2009. godine.

Spor oko štednje

Nerešeni spor između Hrvatske i Slovenije oko vraćanja štednje stedišama nekadašnje Ljubljanske banke u jednom trenutku je gotovo zaustavio proces ratifikacije ugovora o pristupanju Hrvatske EU. Dve zemlje su ipak postigle dogovor o tome a slovenački parlament je jednoglasno 2. aprila 2013. ratifikovao Ugovor o pristupanju Hrvatske.

Slovenija je tada blokirala otvaranje novih poglavlja u pregovorima, a blokada je otklonjena dogovorom Slovenije i Hrvatske da se granični spor reši međunarodnom arbitražom.

Hrvatska je 30. juna 2012. godine zvanično završila pristupne pregovore s EU a 9. decembra te godine potpisala je Ugovor o pristupanju EU, na osnovu koga 1. jula 2013. postaje 28. članica Unije.

Pored izjašnjavanja građana Hrvatske na referendumu, ugovor su morale da ratifikuju i sve članice EU, kao i hrvatski parlament. Na referendumu održanom 22. januara 2012. godine 66,27 odsto građana s pravom glasa je podržalo ulazak Hrvatske u EU.

Pročitajte još: Pusić: Ulazimo u EU ali ostajemo u regionu Šulc: Oduševljen sam što Hrvatska ulazi u EU Pozitivni efekti za saobraćaj zbog ulaska Hrvatske u EU Vujanović: Članstvo Hrvatske dobro za region "Kronen cajtung": Hrvatska je problematično dete koje se ukrcava... Fajman: Cilj evropska integracija zapadnog Balkana Ulazak Hrvatske u EU - bolja pozicija za srpske kompanije Ugljanin: Dolazak u predvorje EU značajan i za manjine

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...

Cafe.ba: Hrvatska zvanično 28. članica Evropske unije