Izvor: RTS, 18.Sep.2013, 15:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska pred sankcijama EU

Brisel pokrenuo postupak za uvođenje sankcija Hrvatskoj. To znači da će biti preduzete "odgovarajuće mere" ako vlada u Zagrebu ne bude ukinula sporni zakon, kojim je prekršen sporazum o članstvu EU-Hrvatska.

Evropska komisija je pokrenula postupak za uvođenje sankcija Hrvatskoj zato što se oglušila o zahteve EU da povuče sporni zakon o izručenjima. Tim zakonom, Hrvatska je zaobišla evropski nalog za hapšenje u slučaju zahteva Nemačke da joj izruči >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Josipa Perkovića, osumnjičenog da je u vreme nekadašnje Jugoslavije bio upleten u ubistvo hrvatskog disidenta Stjepana Đurekovića.

Potpredsednica hrvatske vlade Vesna Pusić rekla je, povodom najavljenih sankcija Evropske komisije, da još ništa nije gotovo i da se o tome još uvek dogovara.

"Ne treba trčati pred rudu, nije gotovo dok nije gotovo, o toj se temi dogovaramo. Mislim da ćemo probleme rešiti, ali mislim da ih nećemo rešavati u medijima", rekla je Pusić, a prenose zagrebački mediji.

Pusić je poručila da o ovome više neće govoriti sve dok stvar ne bude razrešena unutar vlade.

Vesna Pusić je negirala novinarske tvrdnje da su ona i premijer Zoran Milanović na suprotnim stranama i istakla da zakon za sada nije bio tema vlade.

To je saopštila predstavnica za štampu Evropske komisije Pija Arenhilde-Nilsen, koja je navela da se stavlja na snagu "zaštitna klauzula" za poštovanje odredaba pravosuđa i unutrašnjih poslova EU, uključujući evropski nalog za hapšenje koji moraju poštovati sve članice EU.

To znači, kako je rečeno, da će biti preduzete "odgovarajuće mere" ako vlada u Zagrebu ne bude ukinula sporni zakon, čijim je izglasavanjem prekršen sporazum o članstvu EU-Hrvatska.

Evropska komisija je od zemalja članica zatražila mišljenje o tome koje bi mere trebalo preduzeti protiv Hrvatske, a odluka će se znati u roku od deset dana. Pojedini izvori EU navode da bi Zagrebu mogla biti stavljena zabrana na dodelu dodatnih 80 miliona evra za pripremu ulaska Hrvatske u "šengenski" prostor bez granica, unutar EU.

To je posredno potvrdila i Mina Andrejeva, portparol evropske komesarke za pravosuđe Vivijan Reding, objasnivši da bi Hrvatskoj mogao biti uveden "pojačan nadzor" nad sprovođenjem odredaba o pravosuđu i unutrašnjim poslovima, uključujući namensko trošenje fondova EU za te sektore i pripremu neke zemlje za ugrađivanje u "šengenski" prostor.

Hrvatska je za to već dobila 40 miliona evra, a bilo je predviđeno da joj se dodeli još 80 miliona evra. 

Sada penzionisani Josip Perković, koji je, u vreme ubistva odbeglog direktora firme INA Đurekovića u Nemačkoj, bio jedan od šefova državne bezbednosti UDBA u Hrvatskoj, posle nezavisnosti Hrvatske postao je rukovodilac tajnih službi u vlasti Franje Tuđmana.

Perkovićev sin je sada savetnik za bezbednost hrvatskog predsednika Iva Josipovića.

Samo tri dana pre nego što će postati član EU, Hrvatska je, u julu ove godine, usvojila zakon kojim stavlja van snage primenu evropskog naloga za hapšenje za period pre avgusta 2002. godine, (a taj nalog moraju poštovati sve članice), čime je prekršila ono što je potpisala u sporazumu o članstvu.

Portparolka Andrejev je prethodno ukazala na to da je "ovde reč o izigravanju poverenja, jer ako stvarate prostor bez granice u EU, onda morate jamčiti da zločini počinjeni u jednoj od zemalja članica ne smeju ostati nekažnjeni".

Leks Perković, polemika u Saboru

U trenutku kada iz Brisela stiže vest o pokretanju postupka za kažnjavanje Hrvatske, u Saboru se raspravlja o spornom zakonu i budućem odnosu vlade sa EU.

Odgovarajući na poslanička pitanja, premijer Zoran Milanović je poručio da su neki članovi HDZ-a aktivno pružali zaštitu bivšem funkcioneru jugoslovenske tajne službe Josipu Perkoviću, koga nemačko pravosuđe tereti da je učestvovao u ubistvu hrvatskog emigrant Stjepana Đurekovića, prenosi Hina.

"Zakon (Leks Perković) je tu, i ide, i niko osim onih koji su aktivno pružali zaštitu ljudima u koje danas upiru prstom, a u HDZ-u ih ima, niko ne postavlja pitanje hoće li svi ljudi koji su osumnjičeni uskoro doći pred lice pravde", rekao je Milanović, odgovarajući na pitanje poslanika Tanje Vrbat o odnosu vlade i Evropske komisije u vezi sa primenom evropskog naloga za hapšenje.

Naglasio je, međutim, da je privođenje osumnjičenih pravdi moguće samo ako se Ustavom ukine zastarelost za teška ubistva.

"Tu trebamo vaše ruke i jednom u životu budite verodostojni", poručio je Milanović HDZ-u.

Kako kaže, politička ubistva su postala zastarela, a zastarelost je, ističe, jedan od razloga za odbijanje izručenja, zbog čega osumnjičene nije moguće izručiti čak i ako se promeni sporni zakon.

"Kad to promenimo i ukinemo zastarelost, onda možemo da pristupimo ili postupku naših organa u Hrvatskoj, ili izručenju", rekao je Milanović.

Odgovarajući poslaniku Goranu Jandrokoviću, koji je konstatovao da se zbog zakona o evropskoj poternici Hrvatska nalazi pred suspenzijom sredstava iz evropskih fondova, Milanović je rekao da je to pitanje u hrvatskim "palanačkim okvirima naduvano, dok u evropskim ne postoji".

"S Komisijom države ulaze u raznorazne sporove i nema države koja nema sporove s Komisijom", ističe Milanović.

Nastavak na RTS...

Nezavisne Novine: Pokrenut postupak za uvođenje sankcija Hrvatskoj