Izvor: Southeast European Times, 02.Maj.2014, 17:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska podržava evropsku agendu Balkana

Neformalni dokument o BiH odraz je planova Hrvatske da pogura balkansku agendu u EU.

02/05/2014

Selena Petrović i Dražen Remiković za Southeast European Times iz Zagreba i Sarajeva -- 2.5.2014.

Hrvatska je preuzela ulogu zagovornika integracije drugih balkanskih država u EU.

U neformalnom dokumentu upućenom Briselu, hrvatska vlada tvrdi da bi Bosni i Hercegovini (BiH) >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << trebalo dozvoliti da ispunjava neophodne kriterijume tokom svog pregovaračkog procesa sa EU, a ne da mora da ih ispuni kako bi uopšte počela razgovore o pridruživanju.

„Hrvatski predlog ne treba shvatiti kao konačno rešenje, već kao početak razgovora o evropskoj budućnosti Bosne i Hercegovine“, saopštilo je za SETimes Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske.

Neformalni dokumenti (non-paper) uobičajeni su vid komunikacije u EU. Može ih napraviti EU ili zemlja članica i nemaju formalni status, ali se koriste za podsticanje diskusije o nekom pitanju.

Hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić rekla je da je drugi cilj ovog neformalnog dokumenta da se region zadrži na radaru EU.

Radovan Vukadinović, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, pohvalio je hrvatsku diplomatiju zbog zalaganja za BiH i pokazivanja sopstvene inicijative u EU.

„Dobro je da se održava interesovanje za regiju ... jer se čini da su zapravo veliki akteri, zbog drugih značajnih događaja, i inače već skrenuli pogled sa Balkana. Dobro je da se i liderima u BiH na neki način pokaže da mogu računati na Hrvatsku, koja će ih zastupati u EU“, rekao je Vukadinović.

Pusićeva je u martu posetila Sarajevo, gde se sastala sa liderima BiH koji su je informisali o nastojanjima koja zemlja preduzima da bi pokazala svoju političku volju zemljama članicama EU.

Ona je tokom boravka istakla da pristup koji je Hrvatska predložila za BiH neće smanjiti kriterijume EU.

„Kriterijumi ne samo da ostaju isti, možda čak uključuju i neka dodatna poglavlja, ali evropske institucije i države članice imaju aktivniju ulogu u saradnji sa BiH da se dostignu ti kriterijumi“, rekla je Pusićeva nakon sastanka sa predsedavajućim Veća ministara BiH Vjekoslavom Bevandom.

Eksperti u BiH kažu da bi hrvatski predlog mogao da posluži kao model za buduće odnose između zemalja koje žele da se pridruže EU, dodajući da reforme ne treba da trpe zbog politike.

„Politička pitanja treba rešavati odvojeno. Međutim, ključna pitanja, kao što su borba protiv korupcije, pravosudne reforme i ekonomija, ne treba da budu posebno tretirana“, rekao je Bojan Vlaški, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banja Luci, u izjavi za SETimes. „Politika je stvar koja može čekati na rešavanje, ali pravosudni sistem i ekonomija moraju biti reformisani odmah.“

Mirsad Đonlagić, poslanik u parlamentu Federacije BiH, slaže se sa tim.

„BiH je specifična zemlja sa komplikovanim političkim sistemom. Mislim da je predlog koji je došao iz Zagreba dobar i da takve inicijative treba podržati. Svaka zemlja je specifična i EU treba da ima to u vidu kada počinje pregovore o proširenju“, izjavio je Đonlagić za SETimes.

Vukadinović kaže da Hrvatska traži najadekvatnije načine za pružanje pomoći susedima na polju evropske integracije.

„Hrvatska je odmah rekla da je njena uloga u EU da promoviše taj interes za Balkan i da isto tako nastoji da i druge zemlje jednog dana postanu članice. Mislim da je to [hrvatski predlog za BiH] na tragu jednog kontinutiteta hrvatske politike.“

Šta još Hrvatska može da učini kako bi pomogla balkanskim zemljama u njihovim nastojanjima da pristupe EU? Napišite svoje sugestije ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...