Izvor: BKTV News, 16.Mar.2017, 18:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holandija odbranila EU (za sada)
Stranka desnog centra VVD holandskog premijera Marka Rutea relativni je pobednik izbora u Holandiji, s obzirom da je ostvojila 33 od 150 mesta u holandskom parlamentu.
Pobeda aktuelnog, pro-EU kandidata Rutea nije neočekivana, ali je možda ubedljivija nego što su to prognoze pre izbora govorile. Jer, favorit izbora, lider desničarske Partije za slobodu (PVV) – Gert Vilders osvojio je 20 mandata u novom parlamentu. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Vilders (koga tamošnji novinari često zovu i „holandskim Trampom“), anti-islamista, koji je veliki protivnik i EU, očekivao je sigurno bolji rezultat na izborima, iako je dobio 5 mandata više u poređenju sa prethodnim izborima.
Izbori u Holandiji su bili prvi veliki test za EU u ovoj godini – na kojem su snage odmerili pro-EU i anti-EU snage i koji su bili svojevrsni test političke snage populističkih nacionalističkih pokreta, koji jačaju širom Evrope, ali i EU. Posle Brexita i pobede Donalda Trampa u SAD-u, od desničara Vildersa (koga često porede i sa Mari Le Pen) se očekivalo da ozbiljno uzdrma poziciju proevropskog premijera Marka Rutea. Međutim, prema ocenama analitičara, Rute je uspeo da mobiliše svoje glasače (izlaznost na izborima je bila oko 80 odsto), a na ruku mu je išla i diplomatska kriza između Holandije i Turske, izazvana odlukom vlade u Hagu da zabrani turskim ministrima da održavaju političke skupove na njenoj teritoriji sa namerom da prikupe glasove za referendum o promeni ustava. Turski predsednik Erdogan i njegovi saradnici su oštro kritikovali holandsku vladu i nazivali je čak „nacističkom“. Čvrst stav holandskog premijera Rutea u odnosu na Tursku izgleda da je privukao na njegovu stranu i deo neodlučnih desničarskih glasača, odnosno Vildersu odneo deo njegovih „umerenijih“ birača.
I pored pobede i činjenice da je njegova stranka najveća u novom sazivu Parlamenta, Mark Rute mora da se suoči i sa realnošću da je na izborima ostvario znatno lošiji rezultat nego ne prethodnim izborima i da je u suštini izgubio četvrtinu svojih mesta u Parlamentu, u koji će ući veliki broj stranaka. I zato će biti potrebno formirati prilično široku koaliciju da bi se napravila nova vlada, a Rute će sigurno prvo razgovarati sa politički najbližim demohrišćanima i liberalnim demokratama. Najveći gubitnik je sigurno Laburistička partija koja je izgubila skoro 30 mesta u Parlamentu i tako doživela istorijski poraz na izborima, osvojivši samo 9 mandata.
Globalno gledano, izbori u Holandiji su bili prvi veliki politički ispit za EU u ovoj godini i neka vrsta referenduma o ostanku Holandije u Uniji. Činjenica je da su proevropske stranke ostvarile pobedu, i da će Holandija i dalje biti stabilan član EU i jak saveznik briselske administracije, posebno u teškim vremenima pregovora sa Velikom Britanijom, ali i preko potrebnim reformama EU. Međutim, i ovi izbori su pokazali da su populizam i „oštra“ desnica u naletu, koja crpi snagu iz Brexita, slabosti EU i pobede Donalda Trampa u SAD-u.
Za evropske zvaničnike rezultati izbora u Holandiji su jedna dobra vest u političkom sivilu koje vlada EU i pozitivan nagoveštaj pred predstojeće izbore u Francuskoj i Nemačkoj.
Ipak ostaje otvoreno pitanje da li će ovakav rezultat izbora u Holandiji biti na pravi način protumačen kod birača, posebno u Francuskoj gde je kandidat desničarskog „Nacionalnog fronta“ Mari Le Pen jedan od favorita na predsedničkim izborima. Čak bi, prema anketama, u prvom krugu mogla da osvoji i najviše glasova, iako bi, prema procenama, u drugom krugu ipak izgubila od kandidata kojeg bi podržale „mejnstrim“ levica i desnica, najverovatnije Makrona. I pored toga, činjenica je da Mari Le Pen na aprilskim izborima može očekivati najbolji rezultat Nacionalnog fronta do sada na izborima. Hoće li to biti dovoljno za predsednički mandat – teško, ali ne i nemoguće.
U Nemačkoj je situacija pred septembarske parlamentarne izbore nešto veselija za EU. I pored vidljivog jačanja desničarskih stranaka, Angela Merkel i njen CDU još uvek ima dobru poziciju, iako je primetno jačanje pozicije socijaldemokrata otkako su za svog kandidata za kancelara izabrali donedavnog predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca.
Posle izbora u Holandiji, EU je dobila malo vremena i malo optimizma, iako bauk „populizma i ekstremne desnice“ i dalje kruži Evropom.
