Izvor: Press, 28.Okt.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće promenu Lisabonskog sporazuma
Nemačka i Francuska traže rigorozne mere za zemlje koje prekorače budžetska ograničenja, a to bi podrazumevalo i izmene Lisabonskog sporazuma. Ostale članice Evropske unije su protiv toga
Lideri zemalja članica EU juče su se na samitu u Briselu sporili u vezi s tim da li treba menjati Lisabonski sporazum, godinu dana nakon njegovog usvajanja. Naime, šefovi 27 evropskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << država su se sastali da bi usvojili stroža ograničenja za budžetski deficit zemalja članica. Međutim, predlog nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija o još rigoroznijim merama, koje bi podrazumevale izmenu Lisabonskog sporazuma, izazvale su pometnju i podelu među liderima.Da se ne bi ponovio grčki scenario sa zaduživanjem, Unija želi da se zaštiti i usvoji novu regulativu o dozvoljenom dugu i budžetskom deficitu. Francuska i Nemačka su pozvale na promenu Lisabonskog sporazuma da bi bio uspostavljen trajni sistem pomoći članicama evrozone, ali i da bi se ukinula glasačka prava zemljama koje prekrše pravila. Dve zemlje insistiraju na promeni Sporazuma jer smatraju da je to mnogo sigurniji način da se evro zaštiti od krize poput one koja se desila u Grčkoj.
Merkelova preti
Kako bi progurala svoj zahtev, Merkelova je čak zapretila da će blokirati mnoge ekonomske reforme u evropskom bloku.
Ideja o menjanju Lisabonskog ugovora izazvala je bes kod Holanđana, Finaca i Iraca, koji su dva puta izlazili na referendum zbog toga. Idejom nisu oduševljeni ni u Britaniji. Ali, kako Britanija nije članica evrozone, određeni član Lisabonskog sporazuma joj, baš kao i Danskoj, dozvoljava da bude izuzeta od sankcija koje se odnose na 16 članica čija je zajednička valuta evro.
I Evropska komisija ima otvoreni otpor prema menjanju Lisabonskog sporazuma, za koji je bilo potrebno deset godina i mnogo muke da bude usvojen. Strahuje se da bi to za sobom povuklo dugotrajni proces ratifikacije.
Predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo izjavio je da je otvoren za ograničenu promenu Lisabonskog sporazuma, ukoliko bi to značilo oštrija budžetska pravila. Međutim, Barozo je protiv predloga Nemačke da se ukine pravo glasa zemljama koje neprestano budu kršile pravila.
Ograničena promena
- Ukoliko bi promena Ustava značila uskraćivanje prava glasa, onda je to neprihvatljivo. Iskreno govoreći, to je nerealno i nije u skladu sa idejom delimične promene Lisabonskog ugovora i to nikada neće jednoglasno usvojiti zemlje članice - rekao je Barozo.
Danski premijer Lars Loke Rasmusen uveren je da za francusko-nemački predlog o novim pravilima budžetske discipline neće biti potrebna promena ustava. On je po dolasku na dvodnevni samit EU rekao da Kopenhagen nije za bilo kakvu promenu Ugovora koji je nedavno ratifikovan, te da bi početak novog procesa bio veoma težak. Inače, Lisabonski sporazum stupio je na snagu 1. decembra 2009.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
