Izvor: Politika, 17.Sep.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Nemačka da kazni zemlje koje ne prihvate izbeglice
De Mezijer i Gabrijel za finansijski pritisak na zemlje EU koje ne žele da prihvate izbegle, dok se Merkelova protiv takvim pretnjama
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Posle debakla u Briselu ministri unutrašnjih poslova Evropske unije nisu uspeli da se usaglase i jednoglasno prihvate plan o obavezujućim kvotama za prijem izbeglica, zvanični Berlin je izašao sa idejom da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlje EU koje blokiraju ovaj plan budu kažnjene. U razgovoru za drugi kanal nemačkog javnog servisa ZDF, nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer založio se da se na zemlje članice EU koje nisu spremne da prime izbeglice izvrši pritisak preko sredstava iz fondova EU.
„Potrebno nam je da razgovaramo o načinima vršenja pritiska. Reč je često o zemljama koje dobijaju mnogo iz strukturalnih fondova EU”, rekao je De Mezijer, ukazujući da se zemlje koje odbijaju dogovor „trenutno ne suočavaju sa posledicama”.
On nije imenovao koje su zemlje u pitanju, ali je već poznato da su prekjučerašnji pregovori u Briselu propali zbog upornog protivljenja Mađarske, Češke, Slovačke i Rumunije da prihvate plan predsednika Evropske komisije (EK) Žan-Kloda Junkera da se među članicama EU raspodeli dodatnih 120.000 izbeglica, što je inače samo mali deo od ukupnog broja koji je došao na evropsko tlo sa Bliskog istoka i iz severne Afrike.
Prema rečima De Mezijera, Junker je „predložio kako bi trebalo razmotriti da li bi takve zemlje (koje odbijaju plan) trebalo da primaju manje strukturalne fondove, s čime se ja slažem”.
Međutim, nekoliko sati posle ove izjave, iz Brisela je stigao demanti da je Junker to rekao, kao i tvrdnja da nema pravnog osnova da davanja iz fondova EU budu smanjena zemljama koje se protive obavezujućim kvotama za izbeglice.
„Predsednik (EK Junker) nikada nije ovo rekao”, rekla je portparolka EK Nataša Berto, dodajući da važeći dogovori sa zemljama članicama EU „ne daju pravnu osnovu za smanjenje raspodele evropskih strukturnih i investicionih fondova ukoliko neka država članica odbije obavezujući mehanizam za raspodelu (izbeglica)”.
Prema njenim rečima, uvođenje takvog rešenja zahtevalo bi izmene u budžetu EU, o čemu se zasad ne govori. Međutim, u Nemačkoj ideja o kažnjavanju zemalja ima sve veću podršku, pa je to kao sredstvo pritiska pomenuo i vicekancelar i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel.
„Nemačka nije spremna da bude neto davalac novca u Evropi kojoj svi žele da se pridruže kada dobijaju novac, ali nisu spremni da podele odgovornost”, rekao je Gabrijel i dodao da se „Evropa još jednom obrukala” što nije postigla sporazum o raspodeli 120.000 izbeglica.
Prema njegovim rečima, zemlje članice EU trebalo bi da shvate kako je Evropa dovedena u pitanje jer „ono što sada doživljavamo preti Evropi znatno više od grčke krize”.
„Naša zemlja ne može sama da reši izbegličke probleme za polovinu sveta”, rekao je Gabrijel, dodavši da je „160.000 samo kap u okeanu”.
Zemlje članice su inicijalno razmatrale raspodelu 160.000 izbeglica, ali su dale formalni pristanak samo na raniji predlog da u naredne dve godine bude preraspoređeno 40.000 tražilaca azila, koji su sada u Grčkoj i Italiji.
Predloženoj raspodeli izbeglica iz preopterećenih zemlja na spoljnim granicama EU, pre svega iz Italije, Grčke i Mađarske, usprotivile su se istočnoevropske zemlje, među kojima i sama Mađarska iako je ona već višestruko ispunila za nju predloženu kvotu. Osim Mađarske, u praksi predložene kvote je ispunilo ukupno 11 članica EU, i to Nemačka, Holandija, Belgija, Švedska, Austrija, Bugarska, Kipar, Malta, Italija i Grčka. S druge strane, kako bi ispunile predložene kvote dodatne tražioce azila moralo bi da primi 14 zemalja, i to Francuska, Španija, Poljska, Rumunija, Portugalija, Češka, Finska, Slovačka, Hrvatska, Litvanija, Slovenija, Estonija, Letonija i Luksemburg. Kvote su, inače, određene u skladu sa brojem stanovnika i bruto društvenim proizvodom svake zemlje, a da su usvojene verovatno bi bile osnov i za dalje raspoređivanje više od pola miliona izbeglica koje su od početka godine ušle u EU.
U Nemačku će ove godine doći do milion izbeglica (uključujući i one sa zapadnog Balkana), procenio je vicekancelar Gabrijel, dok se ministar unutrašnjih poslova De Mezijer i dalje drži procene da će broj novopridošlih biti 800.000. Nemački zvaničnici tvrde da Nemačka može to da podnese, ali ujedno žele da u rešavanju krize učestvuju sve članice EU. Zbog toga su posle jučerašnjeg sastanka u Berlinu nemačka kancelarka Angela Merkel i austrijski kancelar Verner Fajman u telefonskom razgovoru pozvali predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska da organizuje specijalni samit lidera EU.
„Ovo je problem za celu Evropsku uniju i zbog toga tražimo da specijalni samit EU bude održan sledeće nedelje”, rekla je Merkelova, dodajući da će Tusk taj predlog razmotriti.
Ona je, međutim, juče izbegla da podrži predlog o finansijskom kažnjavanju zemalja koje odbijaju da prihvate kvote, pozvavši „na više evropskog duha” i ističući da „pretnje nisu pravi način za postizanje sporazuma”.
Nesloga o izbegličkoj krizi, kako ocenjuju nemački mediji, ugrožava opstanak EU. Politički magazin „Špigl” se zbog toga pita da li je EU zapravo „Egoistična unija”, ukazujući da se EU suočava sa suštinskim pitanjima: „da li želi da bude zajednica zemalja koja rešava probleme kao jedan čak i kad se problemi tiče više nekih zemalja u odnosu na druge, ili želi da bude neka vrsta ležerne zone slobodne trgovine čije članice same odlučuju o svim pitanjima i u samo u skladu sa sopstvenim interesima?”
.jpg)
