Izvor: B92, 01.Dec.2010, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hlebom nadoknađujemo drugu hranu
Beograd -- U Srbiji godišnje se potroši tri puta više hleba nego u Evropskoj uniji, dok je potrošnja mleka i mesa četiri puta manja.
Ovi podaci pokazuju da je struktura potrošnje hrane u Srbiji znatno je nepovoljnija u odnosu na razvijene zemlje Evropske unije, kašu stručnjaci .
"Jedemo 105,9 kilograma hleba po stanovniku godišnje, što je ubedljivo najveća potrošnja u EU. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ipak, u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je pad od 3,4 odsto,što govori o standardu naših građana" kaže Branislav Gulan, saradnik Privedne komore Srbije
"Godišnje naš čovek potroši 60,3 kilograma mesa i prerađevina u proseku, što je izuzetno skromno. Tu, takođe, imamo pad od 7,4 odsto. U toj potrošnji dominira svinjetina, na koju „otpada" 16,9 kilograma. Sledi zatim živinsko i ostale vrste mesa", naglašava Gulan.
I u potrošnji mleka i mlečnih proizvoda, takođe, kaskamo za razvijenim zemljama, sa prosečnih 83,6 litara po stanovniku. Na godišnjem nivou dodatno je smanjena potrošnja za četiri odsto.
Recimo, Nemci godišnje potroše čak 308 litara, a evropski prosek je četiri puta veći i iznosi 245,1 litar, dok je u svetu 81,3 litara. U Sloveniji taj prosek je 228 litara, Hrvatskoj 162, Bugarskoj 145, a u BiH 168 litara.
Kada je reč o jestivom ulju, potrošnja u Srbiji takođe je vrlo visoka i iznosi 10,3 litra godišnje i gotovo duplo je veća od zemalja EU, gde je između četiri i pet litara. Ulje se sada za 7,2 odsto manje troši, a šećer - 8,8 odsto.
Od voća najviše konzumiramo jabuke, godišnje po 11,2 kilograma, i tu je pad od čak 21 odsto. U Sloveniji to je 42, Nemačkoj i Mađarskoj to iznosi po 32 kilograma, dok je evropski prosek 23,5 kilograma jabuka.
Iako je potrošnja povrća u Srbiji dosta visoka i godišnje iznosi 136 kilograma, tu opet zaostajemo za EU. Na godišnjem nivou i ovde imamo smanjenu potrošnju od 4,7 odsto.
Za razliku od ostalih namirnica, gde je mahom svuda došlo do pada potrošnje, statistika beleži rast kod konzumiranja banana, i to za 8,2 odsto. Godišnja potrošnja ovog južnog voća sada u Srbiji iznosi osam kilograma po stanovniku.
Više se jedu i breskve za 3,7 odsto, a na godišnjem nivou Srbi konzumiraju po 2,8 kilograma tog sočnog voća.
Trgovina na malo u Srbiji beleži ukupan pad u prošloj godini za 11,7 odsto, a učešće srpske trgovine u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosi 11,3 odsto, što pokazuje da stanje u srpskoj trgovini deli sudbinu ukupne domaće privrede.
"Promet robe u periodu januar-septembar ove godine opao je za 2,5 odsto u odnosu na isti period 2009, a na mesečnom nivou, gledano septembar na avgust, pad je 3,6 odsto", čulo se na Odboru za trgovinu u Privrednoj komori Srbije PKS.
"Sa predstavnicima Ministarstva energetike Srbije i menadžmentom Naftne industrije Srbije (NIS) razgovarali smo o demonopolizaciji tržišta nafte i naftnih derivata, jer je i energetika imala veliki uticaj na rast cena u ovoj godini", kazao je ministar trgovine Slobodan Milosavljević.
