Izvor: Politika, 11.Dec.2014, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Han: Sve sam rekao u Beogradu
Nemačka nije postavila nikakve nove uslove Srbiji za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima o pridruživanju, reč je zapravo o pismu iz Berlina koje je u Beograd stiglo još pre mesec dana gde nas podsećaju šta sve Srbija treba da sprovede u okviru Briselskog sporazuma
Odgovor na konkretno pitanje da li će zaista priznanje nezavisnosti Kosova biti uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, kao što tvrdi predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tomislav Nikolić, juče nismo mogli da dobijemo u Briselu. Na pitanje „Politike” da li to što je Johanes Han rekao srpskom predsedniku u četiri oka krajem novembra u Beogradu može da se tumači na način kako je to javnosti pre nekoliko dana preneo Nikolić, iz kabineta evropskog komesara su nas uputili na ono što je izrečeno novinarima posle njihovog beogradskog susreta.
Iz Hanovog kabineta podsećaju da bi pregovori o poglavlju 35 (koje se odnosi na Kosovo) trebalo da dovedu do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova u obliku pravno obavezujućeg sporazuma koji će uslediti na kraju pregovora o pristupanju Srbije EU.
„Evropska unija, odnosno komesar Han, uvek ističu da je naše očekivanje da će Srbija nastaviti svoj angažman u dijalogu između Beograda i Prištine kako bi se osigurala normalizacija odnosa sa Kosovom. Srbija je do sada ostvarila značajan napredak i trebalo je da nastavi sa implementacijom svih sporazuma bez odlaganja dijaloga, na konstruktivan način”, kaže u odgovoru koji nam je stigao iz kabineta komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju.
Nikolić je, da podsetimo, na konferenciji za novinare posle susreta sa Hanom, rekao da će EU očekivati od Beograda da završi pregovore s Prištinom i da „potpuno reguliše svoj stav u vezi s Kosovom i Metohijom”.
„EU ne želi da postupi kao u nekim ranijim slučajevima kada je u članstvo primana država koja nije regulisala svoje unutrašnje odnose”, preneo je tada Nikolić sadržaj svog razgovora sa Hanom, dok je ovih dana ovaj razgovor „preveo” kao zahtev da Srbija prizna Kosovo prilikom ulaska u EU zatraživši da se o ovakvom uslovu postigne nacionalni konsenzus.
Han nije iznosio previše detalja iz susreta sa Nikolićem, već je poručio da Srbija mora da nastavi sa reformama, jer će tempo približavanja Evropskoj uniji zavisiti od toga, ali i od odnosa sa Kosovom. Beograd će, kako je rekao, svoju spoljnu politiku postepeno usaglašavati sa EU.
U međuvremenu, prema pisanju „Novosti”, iz Berlina je navodno Beogradu upućeno 11 novih uslova koje bi Srbija morala da ispuni za početak pregovora sa Evropom – od statuta Zajednice srpskih opština, koji bi trebalo da bude u skladu sa prištinskim zakonima, preko dogovora o pozivnom broju za KiM i izgradnje zidanih objekata na administrativnim prelazima do prihvatanja kosovskih pasoša na granicama Srbije. Prema saznanjima „Politike”, pismo iz Berlina je u Beograd stiglo još pre mesec dana, ali nije reč ni o kakvim novim uslovima, već samo o podsećanju na ono na šta se Srbija već obavezala Briselskim sporazumom.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić odbio je juče da komentariše navode o ovim nemačkim uslovima rekavši samo da Srbija neće priznati Kosovo, ali i da danas niko od Srbije ne traži da prizna Kosovo.
„Ne mogu to da komentarišem i ne mogu da komentarišem šta je za nas prihvatljivo. Ne mislim da neki hoće da nas nateraju da sebe zgazimo da bi pokazali da su jači, nego da žele Srbiju kao članicu EU”, rekao je Vučić novinarima u Palati „Srbija”, dodavši da Srbija traži najracionalnija moguća rešenja za sva pitanja, a da nijednog sekunda ne ugrozi teritorijalni integritet i istovremeno očuva stabilnost u regionu.
Vučić je, kako prenosi Beta, naveo da postoji želja velikog broja članica EU da poglavlje 32 bude otvoreno samo zajedno sa poglavljem 35 o Kosovu, „a to znači preduzimanje još nekih unilateralnih ili zajedničkih akcija sa prištinskom vladom” u čemu, kako je rekao, ne vidi neko veliko otkriće.
U vezi sa zahtevom koji se odnosi na prihvatanje kosovskih pasoša, Vučić je naveo da građani Kosova na prelazima moraju da imaju i dodatni papir, a ne samo pasoš. A na pitanje kako će građani Kosova prelaziti granicu na beogradskom aerodromu, Vučić je odgovorio da bi on mnogo voleo da „Er Srbija” leti za Prištinu i da je on „odobrio tu ideju”.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i dalje ponavlja stav da Srbija ne odustaje ni od evrointegracija, ali ni od stanovišta da je Kosovo deo Srbije.
„U ovom trenutku niko pred nas ne postavlja takvo pitanje da bi mi na njega morali da odgovorimo”, istakao je Dačić gostujući u emisiji „Oko” na RTS-u dodajući i da kao ministar spoljnih poslova gleda samo ono što je formalno, a formalno niko pred Srbiju nije postavio takav zahtev.
Naše saznanje da je iz Berlina stiglo samo podsećanje na neki način potvrđuje i analitičar Dušan Janjić. Nemci, kako kaže, imaju takav običaj.
„Moguće je da im se iz nekih razloga učinilo da se u Srbiji sprema promena politike prema Kosovu. Da ima nečega mogli su da zaključe iz izjava Dačića i Nikolića. Ja to, pak, više tumačim kao političke izjave namenjene domaćoj javnosti koje, doduše, mogu da izazovu sumnju u to da li se zaista nastavlja sa Briselskim sporazumom ili ne”, ocenjuje Janjić.
I profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić, kako prenosi Tanjug, smatra da Berlin ne traži ništa što već nije tražio od Srbije, ali da je neočekivan tajming koji koincidira sa otkazivanjem „Južnog toka” i otežanim položajem Srbije, koji je iz toga proizašao. To se, smatra on, može shvatiti kao pokušaj da se Srbija, kada je ostavljena na „cedilu” od Rusije, privoli da prihvati principe na kojima će nastaviti pregovore sa Prištinom, a koji se sada pojavljuju kao principi za otvaranje prvih poglavlja.
Za Dušana Prorokovića, izvršnog direktora Centra za strateške alternative i nekadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, nema dileme da je Nikolić pravilno protumačio Hanove poruke. Prema njegovim rečima, još 2007. godine se u „diplomatskim kuloarima” govorilo o tome da je pre ulaska Srbije u Evropsku uniju nužno priznanje Kosova. „To što je Nikolić sada rekao ja sam prvi put čuo tokom pregovora koje je vodila trojka o budućem statusu Kosova i Metohije u novembru 2007. godine. Naravno, to se govorilo u diplomatskim kuloarima u nezvaničnoj formi, ali se govorilo bezmalo pre sedam godina”, kazao je Proroković, a prenosi Beta.
On ocenjuje da se Nikolićeva izjava može dovesti u vezu sa geopolitičkim pomeranjima koja se dešavaju. To, kaže, nema veze samo sa „Južnim tokom” nego i sa drugim stvarima.
O tome da će se Srbija naći pred ovim „zidom” govorio je svojevremeno i šef diplomatije Vuk Jeremić. Kako je pre tri godine obelodanio, „četiri ministra spoljnih poslova EU rekla su da Srbija ne može ući u uniju bez formalnog priznanja nezavisnosti Kosova”. U razgovoru za naš list on je tada rekao da će Beograd ukoliko bude morao da bira između Kosova i ulaska u EU, izabrati Kosovo.
Početkom ove godine isti stav izrekao je i predsednik Nikolić rekavši u jednom intervjuu da će „Srbija odbiti ulazak u EU ukoliko uslov za to bude priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije”. Pokušaj da se i drugi odrede na ovako otvoren način za sada je ostao bezuspešan.
-----------------------------------------
EU: „Nemački uslovi” su lista Fernanda Đentilinija
Brisel – Nemačka nije postavila nikakve nove uslove Srbiji za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima o pridruživanju, ali insistira da se najpre sprovede sve ono što je dogovoreno u okviru Briselskog sporazuma, kažu Tanjugovi diplomatski izvori u Briselu. „Nema novih zahteva Srbiji”, rekao je za Tanjug visoki zapadnoevropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman, osvrćući se na pisanje jednog beogradskog lista o 11 „nemogućih” zahteva Nemačke da bi Srbija dobila zeleno svetlo za otvaranje poglavlja.
On je naglasio da je pomenutih 11 tačaka vezano za obaveze koje je Srbija već preuzela u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a dosad ih nije sprovela ili ih je sprovela samo delimično. „Tih jedanaest tačaka su odavno poznate vlastima u Beogradu i to nije ništa novo”, ukazao je on.
Pored toga, rekao je Tanjugov izvor, nije reč o „nemačkim zahtevima”, nego o listi koju je članovima Evropskog saveta predočio Fernando Đentilini, blizak saradnik Ketrin Ešton, koji je aktivno učestvovao u dijalogu, a sada radi za njenu naslednicu, visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiku Mogerini. „Đentilini je predložio da se otvaranje poglavlja 35 u pregovaračkom procesu uslovi sprovođenjem ovih obaveza, a Nemačka i Velika Britanija su to podržale”, objasnio je on. (Tanjug)
Jelena Cerovina - Biljana Čpajak
objavljeno: 11.12.2014
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić
.jpg)
