Izvor: Politika, 04.Jul.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gvidovdan na Vidovdan
Mada pregovori nisu ni počeli, glavna tema je podela zasluga za njihov početak
Bez obzira na to da li podržavali ili se protivili ulasku Srbije u EU, teško je poreći da je dobijanje datuma za otpočinjanjepregovora važan događaj koji će ostati zabeležen u njenoj istoriji. Pitanje je, naravno, da li će istoričari o tom danu pisati kao o istorijskoj prekretnici ili o još jednoj propuštenoj šansi nakon koje je Srbija nastavila da posrće na svom neizvesnom putu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za nigde.
Ako se po jutru dan poznaje,evroskeptici nemaju razloga za brigu. Takav zaključak, ma koliko paradoksalan – jer proevropske stranke nikada nisu imale mnogobrojniju većinu u Skupštini –nameće se sam po sebi. Dovoljno je prelistati novine i videti teme koje preovladavaju ovih dana pa shvatiti da su se stranke,i pre nego što je kolač ispečen,zavadile oko njegove deobe. Drugim rečima, mada pregovori nisu ni počeli,glavna tema je podela zasluga za njihov početak. Kao da je za evropski put Srbije najvažnije da li je ova ili ona vlada učinila više ili manje, mada su odgovori na ta pitanja potpuno jasni. Kao što ova vlada ne bi mogla za ovako kratko vreme učiniti ništa bez nasleđa prethodnih, jasno je da od datuma ne bi bilo ništa bez ozbiljnog i hrabrog zaokreta koji je ova vlada načinila krajem prethodne godine u rešavanju kosovskog čvora.
No, sve i da su pregovori juče počeli, bilo bi mnogo važnijih stvari od raspraveo zaslugama. Elem, da u Srbiji stvarno prevladava duh evroentuzijazma, danas bi se kao udarne teme raspravljala pitanja: šta sve treba da se pregovara; na koja pitanja tokom pregovora ne možemo da utičemo, a na koja možemo i kako; kakva su iskustva drugih zemalja iz okruženja koje su tokom poslednjih nekoliko godina primljena u EU; ko bi trebalo da čini naše timove stručnjaka i kakve su im kvalifikacije potrebne; govorilo bi se o fondovima koji će stajati na raspolaganju Srbiji, a građani, lokalna samouprava i različite organizacije bi se informisale o načinima kako im pristupiti itd.
Mediji se obično žale da ovakve teme ne privlače pažnju javnosti, pa se to najčešće navodi kao razlog što nisu više zastupljene ili ih nema uopšte. To je samo donekle tačno. Niko uostalom ne misli da bi ta pitanja trebalo da se po gledanosti ili čitanosti takmiče s Farmom ili VB, odnosno saopisima tamošnjih zbivanja. Ali teško je poverovati da prosečnog građanina više zanima sholastičko naglabanje da li je Srbija stvarno dobila datum ili nije – a to je jedna od udarnih političkih tema –od toga kakve promene se očekuju, na primer, u oblasti socijalne zaštite ili od toga kako se najbolje pripremiti za pristup evropskim fondovima. Uostalom,svaka tema i svaka stvar može biti prezentovana tako da bude više ili manje interesantna, odnosno dosadna.
Umesto da se ovaj period do početka prve runde pregovora iskoristi da se, na primer, mladi, stručni i nezaposleni ljudi informišu o tome koji profili stručnjakasu potrebni za rad u pregovaračkim timovima i kako se u njih uključiti,o tome ne samo da nema ni pomena u medijima već nema ni informacija gde se te informacije mogu naći. No, ne treba zato sumnjati da će za koju godinu naslovne strane „novinčina” biti pune naslova tipa: Skandalozno: Srbija propustila priliku da zaštiti voćare; Bahato: bivši ministar zaposlio šurnjaju i snaju u Briselu; Famozno: Pera uzeo dva miliona para iz pristupnog fonda i tome slično. No, da bi se na vreme delovalo, a informisanje je najvažniji aspekt preventive, trebalo bi promeniti odnos prema tom pitanju. Nažalost, naši ljudi uvek više vole da se zgražavaju nad posledicama nego da učine makar i minimalan napor da nešto učinekako ne bi došlo do štete.
Iskustvo većine balkanskih zemalja govori da su znatna sredstva koja su za njih opredeljena u predpristupnimfondovimaostala neiskorišćena. Razloga ima više. Možda je najvažniji taj što konkurisati za sredstva EU zaista nije jednostavan posao. Ko je ikada imao iskustva sa evropskim projektima bilo koje vrste verovatno je brzo zažalio što je u to kolo ušao. Naprosto, svaki evro EUje obezbeđen sa „stotinu brava” i nema šanse da se jedan evrocent provuče a da nije pokriven računima i debelim opravdanjem. Naravno, nešto lakše je obezbediti da se za projekat koji realno može biti realizovan sa trista hiljada dobije milion evra, ali to je deo neke druge priče. Ovde je važnije istaći da se za bilo koji konkurs zainteresovani moraju dobro pripremiti. I dok su se, kako čujem, neki preduzetni Rumuni pripremali za srpski datum početka pregovora osnivajući ovde agencije i organizacije koje će sutra konkurisati za sredstva iz EU fondova, ovde su se mediji i analitičari bavili pitanjem da li je ovaj 28. jun Vidovdan ili Gvidovdan. Opet su se, kukala nam majka, raspredale epske teme, koje su uprkos svojoj providnoj dnevnopolitičkoj funkciji uzdizane na nivo kosmičkih istina – da li nam je i ovaj Vidovdan crn kao što su i ostali bili ili se evo svet okrenuo pa sad počinje nova epoha!
Imajući sve ovo u vidu,pitam se da li je ovdašnji evroskepticizam, a svi smo mi pomalo evroskeptici, zapravo izraz otpora promeni do koje mora doći u nama. Kosovo se, ponekad pomislim, samo koristi kao simbol zaštite onog mentalitetskog dela identiteta koga se moramo odreći da bismo postali deo modernog sveta. No, izgleda da je lakše, poput Andrićevih begova s početka ,,Travničke hronike“, čekati da prođu konzulska vremena i, kad i njegov vakat prođe, videti leđa ovom velikom veziru kao i prethodnom, pa nastaviti po starom, nego se modernizovati i prilagoditi svetu koji postoji i van ove naše sve tegobnije parohije.
Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Vladimir Vuletić
objavljeno: 04.07.2013.
