Izvor: Politika, 28.Apr.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubitak poverenja u EU
Dve trećine građana ne veruje u opstanak Evropske unije, a većina žitelja evrozone sumnja u opstanak zajedničke valute
Dve trećine građana Evropske unije ne veruje u opstanak EU u sadašnjem obliku, a većina žitelja evro zone priželjkuje povratak marki, lira, pezeta... Podaci koji navode na ovaj zaključak potiču iz reprezentativnog istraživanja Evrobarometra, statističkog organa Evropske komisije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Studija Evrobarometra dobija na težini, ako se uzme u obzir da su statistički podaci prikupljani u šest ključnih članica Unije – u Poljskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i u Španiji. Stanovništvo ovih šest država čini dve trećine populacije EU.
Nadležni u Briselu smatraju da je erupcija neraspoloženja posledica ekonomske krize koja već pet godina potresa Evropu, što po njima, ipak, nije razlog za omalovažavanje situacije u duhu lakonske krilatice – kad bude hleba, biće i ljubavi.
„Antievropsko raspoloženje buja širom kontinenta, bez obzira da li je reč o jednoj od država koja je zapala u finansijski krizu, ili pak o dobro stojećim članicama”, izjavio je šef istraživačkog tima Hoze Ignasio Toreblanka povodom predstavljanja studije.
Statistički podaci idu u prilog rečenom: 59 odsto upitanika u relativno dobro stojećoj Nemačkoj sumnja u trajni oporavak i konsolidaciju EU – naspram „samo” 53 odsto skeptika u krizi potresenoj Italiji...
Ignasio Toreblanka je u potonjem intervjuu britanskom dnevniku „Gardijan” rekao ono, što lideri EU i ključnih članica prećutkuju: „Građani, i to širom Evrope, bez obzira da li je reč o članicama ili tek o kandidatima za pristup, svedoci su sebičnosti pojedinih (uticajnih) članica... Istovremeno su suočeni sa činjenicom da se interesi njihovih nacionalnih država žrtvuju za dobrobit projekta čiji je opstanak, ili uspeh, krajnje neizvestan.”
Dramatika statistike dobija na dinamici poređenjem podataka o raspoloženju Evropljana prema zajedništvu – iz dva perioda - 2007. godine, pred izbijanje ekonomske krize, odnosno u njenom jeku, potkraj 2012. i u martu 2013. godine. Broj skeptika zabeležio je najveći rast u Španiji, sa 23. odsto 2007. godine, na 72 odsto 2013.
Zanimljivo je da su Nemci 2007. godine dvotrećinskom većinom podržavali napredak EU ka uniji država, dok se u ovom trenutku bezmalo dve trećine – 59 odsto – priprema za transformaciju EU u neku vrstu ekonomske zajednice sa zajedničkim tržištem.
Među šest zemalja u kojima je sprovedeno ispitivanje, jedino Poljaci većinski veruju u opstanak i napredak EU. Broj skeptika iznosi prema zvaničnim podacima manje od polovine, 42 odsto. Istini na volju, te podatke je prikupila Varšava, a ne empiričari Brisela.
Na primeru Poljske, međutim, jasno se razaznaje krhkost oduševljenja za zajedničke evropske vrednosti. Analitičari sumnjaju u postojanost proevropskog raspoloženja u Poljskoj – za slučaj da druge članice EU zatvore svoja vrata radnoj snazi iz komšijskih zemalja.
To se, pre svega odnosi na Nemačku. Prema podacima iz Berlina, u Nemačkoj trenuto zarađuje hleb čak četiri miliona Poljaka. „Prošetajte supermarketima, poput Lidla i Aldija, pa pokušajte da platite račun kasirki koja je Nemica, ili, barem, nije Poljakinja – nećete je naći”, sugerisao je nemački dnevnik „Velt” u jučerašnjem komentaru.
Za četiri miliona poljskih pečalbara u Nemačkoj, kao i za većinu među 6,2 miliona besposlenih Španaca, „ekonomska lokomotiva” na prostoru između Rajne, Elbe i Odre predstavlja poslednju uzdanicu u novi život, sa stalnim zaposlenjem.
Nemačka, međutim, povlači „ručne kočnice”, jednu za drugom. Tek sredinom nedelje, Evropski parlament je, na nemačku inicijativu, dao preporuku Evropskom savetu da odobri zahtev četiri članice – Nemačke, Austrije, Holandije i Velike Britanije – da se zavedu oštre mere za suzbijanje takozvane ekonomske migracije.
U ovom trenutku, zavođenje restrikcija bi pogodilo, pre svega, migrante iz Rumunije i Bugarske, iz Grčke, ali i došljake iz zemalja zapadnog Balkana koje (još) nisu članice EU. Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans Peter Fridrih dodao je, pri tom, da je reč o prvom koraku, a da bi proširenje mera na žitelje drugih država moglo da usledi, ako dođe do daljeg pogoršanja (ekonomske) situacije i do novog talasa migracije.
Zanimljivo je da je nemački ministar suočen sa oštrom kritikom Evropske komisije, ali tek pošto je Evropski parlament dao preporuku Evropskom savetu za usvajanje nemačkog zahteva.
Mađarski komesar EU za socijalna pitanja Laslo Andor najavio je kao prvu i hitnu (protiv)meru – pokretanje inicijative za olakšavanje uslova migracije.
Sa druge strane, komesarka EU za pitanja pravosuđa Vivijane Reding je prebacila ministru Fridrihu da se „svesno oglušio” o proceduru razmatranja zahteva pojedinih članica u EU i da je „preko reda” prosledio zahtev Evropskom parlamentu.
Luksemburžanka na čelu pravosuđa EU Reding, međutim, nije se pozabavila pitanjem ograničavanja slobode kretanja i izbora prebivališta i radnog mesta u načelu, već je problematiku spustila na niži nivo – pokrećući raspravu da li se ta mera odnosi prevashodno na evropske Rome, da li je reč o prikrivenom rasizmu.
Po mišljenju analitičara, takav zaokret upućuje na zaključak da je zatvaranje granica (nepoželjnim) pečalbarima već dogovoreno. Istovremeno, on je signal da nastupa nova epoha na evropskom tržištu rada – ogorčena bitka za koru hleba.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 28/04/2013
