Izvor: Politika, 04.Jan.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gojaznost kao invaliditet
U EU, na čuđenje lekara iz Srbije, poslodavci će morati da prilagode okruženje gojaznima – da obezbede šira sedišta i vrata, odgovarajuća parking mesta...
Sud pravde Evropske unije u Luksemburgu doneo je odluku da gojazni ljudi u težim slučajevima mogu da se smatraju za osobe sa invaliditetom, što znači da su zaštićeni Zakonom o zabrani diskriminacije na radnom mestu.
Presuda koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je obavezujuća za sve zemlje EU može da znači da će poslodavci morati da tretiraju gojazne radnike koje težina sprečava da u potpunosti obavljaju svoje poslove kao osobe sa invaliditetom.
Sud smatra da, pod određenim okolnostima, gojaznost radnika može da predstavlja fizičko, mentalno ili psihološko ograničenje koje u kombinaciji sa drugim preprekama mogu sprečiti efikasno učestvovanje u profesionalnom životu, a nesposobnost koja je dugoročna, kao što je slučaj sa gojaznošću, može da se smatra invaliditetom.
Odluka znači da će širom EU poslodavci morati da se izlože dodatnim troškovima, kako bi prilagodili svoje radno okruženje gojaznim radnicima koji mogu da zahtevaju veća sedišta, specifična parking mesta, šira vrata i razne druge uslove za rad.
Naomi Šadri iz advokatske kancelarije „Everšeds” smatra da odluka pojašnjava da je potreban jednak tretman za sve. Raspravu pred sudom pokrenuo je slučaj Karstena Kaltofta, vaspitača iz Danske, koji je tvrdio da je otpušten zbog gojaznosti, dok su advokati poslodavca odgovarali da on nije mogao da izvršava obaveze zbog kilaže od 160 kilograma, čak ni da vezuje pertle mališanima. Kaltoft, koji je oženjen i ima dvoje dece, izjavio je za „Gardijan” da je ovde reč o pobedi.
– Vodio sam računa o deci 15 godina. Svi su mi rekli da sam dobro obavljao posao. Nije fer što su me otpustili. Bio sam već gojazan kada sam dobio posao. Ja sam debeo, ali to nije izbor načina života. Većina ljudi sa prekomernom težinom žele da budu tanji – kaže Kaltoft koji sada radi kao vozač kamiona.
Ipak, presuda nije okončala njegov slučaj, jer je sud ostavio da danski pravni sistem odluči da li naročito velika gojaznost predstavlja invaliditet. Profesor dr Jagoda Jorga, sa beogradskog Medicinskog fakulteta, kaže da je „budalaština” da se gojaznost smatra invaliditetom, dodajući da nisu ljudi koji su gojazni krivi zbog toga.
– Gojaznost je hronična bolest koja u određenim situacijama može da prouzrokuje komplikacije, ali to ne mora da se dogodi. Neki gojazni ljudi imaju smanjenu radnu sposobnost, a nekima višak kilograma uopšte ne smeta u obavljanju poslova – dodala je dr Jorga.
Ako se govori o gojaznosti koja je posledica nekog drugog oboljenja, poput hromozomske aberacije, oboljenja nadbubrežne žlezde, hipotalamusa, smatra profesor dr Georgina Pudar, internista-endokrinolog, onda se gojaznost može smatrati invaliditetom.
Međutim, ona ističe da najčešće prisutna gojaznost nastaje zbog prekomernog uzimanja hrane i nepravilne ishrane i spada u grupu bolesti zavisnosti, pored alkoholizma i narkomanije, i u tom slučaju za njen razvoj je isključivo odgovorna ta osoba – u ovom slučaju gojazna.
– Gojaznost je patološko stanje, bolesno stanje, pa bez obzira kako je nastala posledica su brojne komplikacije koje mogu biti razlog poremećaja zdravlja, pa samim tim i razvoja invaliditeta: dijabetesa sa komplikacijama, deformiteta kičme, kukova i kolena, oboljenja srca i krvnih sudova, malignitet... Gojaznost se do pojave pomenutih komplikacija smatra hirom i ličnim izborom gojazne osobe, a posle toga ozbiljnim zdravstvenim problemom – napominje dr Pudar.
Prema statistici Svetske zdravstvene organizacije, na osnovu procena iz 2008. godine, oko 23 odsto Evropljanki i 20 odsto Evropljana spada u kategoriju gojaznih.
Skoro bez izuzetka, gojaznost je posledica prejedanja
Profesor dr Zoran Radovanović, naš čuveni epidemiolog, naglašava da je u svojoj opsednutosti davanjem jednakih šansi i uvažavanjem prava na različitost, Zapad napravio svetinju od takozvane političke korektnosti. U tom smislu je očekivana i odluka da gojaznost može, a još ne mora da se smatra nesposobnošću protiv koje je zabranjen bilo koji vid diskriminacije.
„Ne bih se čudio da u narednoj fazi između gojaznosti i nesposobnosti bude stavljen znak potpune jednakosti, pa da sud automatski kazni upravu hipodroma što je za džokeja uzela nekog mršavka, a ne stokilaša. Od mene se očekuje da to pozdravim, kao znak da usvajam zapadni sistem vrednosti, ali ipak smatram da treba poštovati kada je gojaznost posledica hormonskog oboljenja, što je vrlo retko. Primera radi, kada sam pre mnogo decenija kretao u osnovnu školu, samo jedno dete je bilo debelo. Skoro bez izuzetka, gojaznost je posledica prejedanja. Zašto onda isti stepen razumevanja ne pokazujemo i prema ostalim žrtvama preterivanja? Može li alkoholičar da se žali što mu je uskraćeno radno mesto vozača autobusa ili opsesivni pušač, što mu ne daju da bude noćni čuvar u rafineriji? A, svi oni imaju isti problem neumerenosti i iste teškoće da se odreknu svojih loših navika. Humanost jednog društva ispoljava se na razne načine, a ovaj mi se ne čini razumnim”, objašnjava dr Radovanović.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 04/01/2015
