Izvor: BKTV News, 06.Jun.2014, 17:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geostrateške igre oko “Južnog toka”
Odluka Evropske komisije da je potrebno suspendovati radove na izgradnji gasovoda „Južni tok“ na teritoriji EU dok se ne revidiraju bilateralni ugovori koje je Rusija sklopila sa zemljama članicama Unije, samo je još jedan potez u složenoj geostrateškoj energetskoj igri, izmedju Evropske Unije i Rusije, u kojoj je na talonu i Ukrajina. A igru naravno pomno nadgledaju SAD, kao i uvek.
Evropska Unija se drži stava da „Južni tok“nije u skladu sa Trećim energetskim paketom EU i sa evropskim pravilima o konkurenciji, unutrašnjem tržistu i javnim nabavkama, odnosno da je za Uniju nedopustivo da vlasnik gasa bude i vlasnik gasovoda, u ovom slučaju GASPROM. Od samog početka gasovod „Južni tok“ je bio ,,bušen,, sa više strana, i pored jasnog i nedvosmislenog značaja tog projekta za energetsku bezbednost Evrope. Posle neuspeha projekta gasovoda ,,Nabuko,, činilo se da ,,Južni tok,, više nema alternativu. Medjutim, izbijanje krize u Ukrajini ponovo je taj gasovod bacilo na sto kao monetu za potkusurivanje izmedju velikih sila.
Evropska Unija očigledno želi da priču o „Južnom toku“ koristi kao element pritiska na Rusiju i Gasprom da pristanu na nižu cenu gasa za Ukrajinu, i da istovremeno obezbede i nesmetan protok gasa ka zemljama EU. Očigledno je da Ukrajina ne može da plati cenu od skoro 500 dolara za tonu gasa, koju sada traži Rusija, niti pak Rusija može da pristane da i dalje snabdeva Ukrajinu po ,,bratskoj,, ceni od nešto manje od 300 dolara po toni, posebno u uslovima rastućeg neprijateljstva zvaničnog Kijeva prema zvaničnom Kremlju, zbog aneksije Krima i krize na istoku Ukrajine. Ni Rusiji nije u interesu da prekida isporuke gasa Evropskoj Uniji, ali očigledno da za Ukrajinu u segmentu gasa nema više ,,skoro besplatnog ručka“. Gasprom traži i nekoliko milijardi dolara duga od Ukrajine. Evropska Unija sa druge strane ne želi da na njihova ledja padne snabdevanje Ukrajine sa gasom, niti da veći deo finansijske pomoći Ukrajini ode na plaćanje skupih faktura za gas od Gasproma.
I zato je ,,Južni tok,, još važniji Rusiji, da izbegne sada već veoma problematičnu Ukrajinu, ali to sa druge strane Evropska Unija ne želi tek tako da dopusti, bez obzira na evidentnu korist koju bi taj gasovod imao za pojedine članice Unije, posebno za Bugarsku, Madjarsku, pa i Italiju i Austriju.
Koliki je značaj tog gasovoda za pojedine zemlje članice Unije, govori i primer Bugarske, kojoj je Evropska komisija zapretila sankcijama zbog nastavka priprema za izgradnju „Južnog toka“ na njenoj teritoriji, jer navodno, prilikom izbora izvodjača radova na izgradnji favorizuje ruske i bugarske kompanije, a nezvanično, jer je jedan od ruskih izvodjača radova na spisku sankcija EU. Bugarskoj je ,,Južni tok,, toliko značajan da se otvoreno suprotstavila stavovima Evropske komisije, da čak rizikuje da bude tužena i Evropskom sudu.
A Srbija može samo da posmatra ovu igru velikih oko „Južnog toka,, koji bi za nas definitivno u segmentu gasne industrije bio ,,žila kucavica“ i značajan razvojni projekat. Medjutim, mi se u tom sporu ništa ne pitamo, i naravno da ćemo, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, prilagoditi naš ugovor sa Gaspromom, u skladu sa dogovorom koji naprave Rusija i EU, ako ga naprave. Ako dogovora ne bude bilo, „Južni tok,, bi mogao da postane još jedan projekat sa neizvesnom realizacijom.
U medjuvremenu, veliki igrači nastavljaju ovu geostratešku gasnu igru ,,povuci – potegni,, sa velikim ulozima, i bez obzira na interese malih zemalja, kao što su Srbija ili Bugarska. A možda će zima koja dolazi ipak ubediti Evropljane da nije tako jednostavno naći alternativu ruskom gasu, i da bi ,,Južni tok,, ipak mogao da bude prihvatljivo rešenje za sve. Da svima bude toplo.
Autor: Zoran Pavić
.jpg)
