Izvor: BKTV News, 23.Feb.2013, 18:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geopolitika: Novim kanalom u EU
Zvanična poseta Berlinu prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra odbrane Aleksandra Vučića predstavlja najnoviji pokušaj vlasti da se odškrinu vrata Evropske unije. Sreo se sa šefom diplomatije, članovima Bundestaga, ali sve to neće biti dovoljno. Čak ni srdačan susret Vučića i De Mezijera posle 11 godina odsustva bilateralnih odnosa Srbije i Nemačke na nivou ministara odbrane ne uverava nas da su sve kontroverze u međudržavnim odnosima razrešene, jer poznato je da termin >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << „resetovanje odnosa” ne važi za političku igru u kojoj „mali” pokušavaju da ublaže uticaj „velikih”.
Iskazujući vanrednu srdačnost svom visokom gostu iz Srbije ministar De Mezijer je prekršio pravila protokola i Vučića lično otpratio do automobila. Ali sve to suštinski ništa neće promeniti zvanične stavove Nemačke u vezi približavanja Srbije Evropskoj uniji. I danas Nemačka zastupa Bizmarkovu ideju “Drang nach Osten”. Iako se na prvi pogled čini da je Nemačka svoje poslovne aranžmane usmerila ka Centralnoj Evropi i Ukrajini, ona svakako nije odustala od svog političkog prodora ka „toplim morima“ preko Balkana, s tim što brižljivo prati da ne povredi rusku interesnu sferu istočno od Timoka. Šta će biti zapadno od ove reke najmanje zavisi od volje srpskih vlasti.
Svoje političke interese na Balkanu zvanični Berlin trasira kroz unosne investicije. Do sada je Nemačka u Srbiji uložila oko 1,5 milijardi evra, a donacije te države dostigle su milijardu evra. Urušena srpska privreda preplavljena je sa više od 360 nemačkih firmi u kojima radi 20.000 zaposlenih, a mnoge nemačke kompanije posluju preko svojih ćerki firmi iz Austrije. Dakle, Nemačka je najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije iz EU. Nema nikakve sumnje da je zvaničnom Berlinu cilj da članice EU postanu sve zemlje na Balkanu. Međutim, izborna je godina, tako da Angela Merkel više neće da provocira svoje birače sa ogromnim rizicima koje je do sada Nemačka preuzimala tokom proširenja EU. Nemačka pokazuje otvoreni otpor prema prijemu Turske, a i prijem Rumunije i Bugarske još uvek nije do kraja „svaren”.
U promišljanju ostvarenja geostrateških ciljeva Nemačke projektovanih za Balkan možemo doći do zaključka da će Vučićeva „forsirana diplomatska aktivnost“ uroditi plodom. Igrajući po principu „vi tražite – mi ispunjavamo, ali ne baš sve“ Vučić je već stekao simpatije kod većine čelnika EU. To mu je uostalom tokom razgovora u Berlinu priznao nemački ministar odbrane de Mezijer. Dugo se već priprema Nemački adut na Balkanu, a to je izgradnja kanala Dunav-Morava-Vardar koji će joj omogućiti izlaz na topla mora, i to bez i jednog ispaljenog metka. Spajanjem ovog kanala sa kanalom Rajna-Majna-Dunav moći će da se polovi od Roterdama do Soluna, i sa druge strane od Krima, pa sve uzvodno do pomenutog Roterdama. Izgradnja ovakvog jednog kanala koštala bi po nekim procenama šest milijardi evra, ali bi bar polovinu te sume obezbedila Nemačka. U takvoj raspodeli karata zvaničnom Berlinu itekako odgovara da Srbija kao stožer mira na Balkanu postane članica EU. S tim što će prijem Srbije biti uslovljen ostvarivanjem njenih geopolitičkih ciljeva, naravno kada u Nemačkoj prođu očekivani izbori.
Predrag Prokopljević
Tweet
.jpg)
