Izvor: BKTV News, 24.Feb.2017, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geopolitika: Dramatična kriza evroidentiteta (KOLUMNA)
Danas u Evropskoj uniji nema političkih lidera kao što ih je bilo do 1990. godine.
Istini za volju, mogli bismo izdvojiti samo nemačku kancelarku Angelu Merkel, koja će se ove godine boriti za ostanak na vlasti. Uopšteno posmatrano, EU ima amorfnu političku oligargiju bez autoriteta i uticaja, tako da je nastupila dramatična ''kriza evroidentiteta''.
Istraživanja agencije Ipsos Global >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Advisor pokazuju da je u većini zemalja EU prisutna ozbiljna kriza državnog i političkog vođstva, a istovremeno raste i nepoverenje u institucije EU. Većina Evropljana, izuzev Nemaca, veruje da je njihovoj zemlji potreban snažan lider koji je spreman da menja ''pravila igre". Globalna ekonomska i politička kriza, koja je započela 2008. godine, vidno je urušila EU i poverenje građana u nju, ali i u nacionalne vlade.
Zanimljiv je podatak da čak 89 odsto španskih ispitanika ima malo ili nimalo poverenja u svoju vladu. U Italiji je to reklo 80 odsto, u Francuskoj 77 odsto, u Nemačkoj 70 odsto, a u Britaniji 66 odsto učesnika ovog istraživanja. Sa druge strane, veliko nepoverenje u međunarodne institucije imaju Španci, ali je ova pojava zabrinjavajuća i u ostalim zemljama.
EU članice traže jake političke vođe i ozbiljne društveno-političke reforme, odnosno jači uticaj država-nacija u odnosu na „Evropu bez granica“. Nacionalne politike i ekonomije, koje su vekovima bile deo evropske kulture i civilizacije, postaju glavni predmet interesovanja birača. Većina ispitanika u zemljama obuhvaćenim istraživanjem veruje da je njihovoj državi potreban snažan lider da je vrati na pravi put. To smatra 72 odsto ljudi u Španiji, 70 odsto u Francuskoj, po 67 odsto u Italiji i Britaniji i samo 34 odsto u Nemačkoj.
Očigledno je da građani velikih evropskih država intuitivno osećaju da njihove elite ne mogu da predvide tok događaja, poput nekadašnje partijske vrhuške SSSR-a koja nije bila u stanju da predvidi posledice pada Berlinskog zida 1989. godine, raspad Sovjetskog saveza 1991. godine i kao vrhunac ''domino efekta'' – gašenje moćnog Varšavskog pakta.
Evropljani su se sada našli u kovitlacu evolucije sveta na koji ne mogu da se prilagode na adekvatan način. Činjenica je da su SAD sve manje vodeća ekonomska i vojna sila koja je u stanju da ''gospodari Evropom'', pa tako danas Britanci bez zazora raspravljaju da li je uopšte primereno da Donald Tramp poseti zvanični London.
Sve ovo govori da će u skorije vreme EU biti redefinisana i reorganizovana sa jačim uticajem država-nacija i potrebom delovanja moćnih političkih lidera. Evrooptimizam se veoma ''istanjio'' posle Bregzita. Srbija je na svom putu ka EU trenutno sa manje od 50 odsto evrofila i evrooptimista i nešto više evroskeptika koje raduje to što se ne nazire kraj evrointegracijama.
