Izvor: RTS, 11.Dec.2015, 09:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GMO, oznaka na putu ka EU
Ako Srbija bude pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedan od uslova u pregovorima sa Evropskom unijom, moraće da promeni propise u oblasti proizvodnje i prometa genetski modifikovane hrane. To je najavila i šefica pregovaračkog tima sa EU, a u javnosti su sve glasnije priče o lobiranju da se taj proces brzo završi. Ipak, debata protivnika i zagovornika genetski modifikovane hrane ne prestaje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Hoćemo li kupovati i jesti genetski modifikovanu hranu? Prema važećem zakonu - nećemo. Ali, ako budemo pristupili Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što se već najavljuje - promet genetski modifikovane hrane moraće da se dozvoli. Spekuliše se da lobisti uveliko rade na ubrzanoj izmeni propisa.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da zakon o GMO i dalje važi i da se ne radi na novom propisu. O tome nije raspravljao ni skupštinski odbor za poljoprivredu. Zato predsednik tog odbora nema zvanični, već samo lični stav.
"Moj stav kao čoveka, kao nekoga ko je rođen u njivama, ko ima 50 godina iskustva u poljoprivredi, da Srbija ne sme da dozvoli proizvodnju GMO na svojim oranicama", kaže Marjan Rističević, predsednik Skupštinskog odbora za poljoprivredu.
Ipak, ulazak u STO - pa i promet GMO, uslov je da bi se zatvorilo poglavlje 30 u pregovorima sa EU. Kolika bi bila šteta za zdravlje - pitanje je o kojem se stručnjaci dugo spore.
Protivnici tvrde da istraživanja na biljkama i životinjama jasno ukazuju na to šta bi moglo da se desi i ljudima. Oni koji se ne protive, odgovaraju da su ta istraživanja diskutabilna i da je genetski modifikovana hrana bezbedna.
"U drugoj generaciji dolazi do promena na unutrašnjim organima, u trećoj generaciji u povećanoj učestalosti jedinki koje oboljevaju od tumora, a u četvrtoj generaciji besplodnost koja onemogućava čak i prostu reprodukciju", kaže doktor Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakultata u Beogradu.
Ima i drugačijih tvrdnji.
"Genetički modifikovane biljke nisu otrovne, nisu opasne, ne izazivaju kancer, već 20 godina se koriste, i ulaskom u Evropu mi se moramo prolagođavati zakonima Evropske unije", ističe profesorka Gordana Šurlan Momirović.
A 19 članica Evropske unije zabranilo je uzgoj GMO, dok je promet dozvoljen. Rusija i Kina zabranile su i jedno i drugo. Kako bi Srbija mogla da zaštiti svoju privredu, ako bude morala da poštuje pravila globalnog tržišta?
"To poglavlje koje tangira problematiku prometa može da se zatvori pre nego što se uđe u EU. A Srbija treba da iskoristi period koji je propustila da kao najveći proizvođač soje koja nije genetski modifikovana, i 10. svetski proizvođač kukuruza koji nije modifikovan, prerađujemo kroz naše stočarstvo u našoj industriji i izvozimo proizvode bez GMO", kaže Miladin Ševarlić.
Mi ne moramo da uzgajamo te biljke, jednostavno možemo povećati marže, jednostavno povećati takse, pa da vidimo da li će našim seljacima biti jeftinije da kupe Monsantove proizvode ili proizvode Instituta za kukuruz, kaže profesorka Šurlan Momirović.
U jednom su i protivnici saglasni - GMO hrana bi morala da bude jasno obeležena kako bi svaki građanin znao šta jede. Nova oznaka- "Dunav soja" od skoro je jedina domaća oznaka koja garantuje namirnice bez genetski modifikovane soje.
