Izvor: Kurir, 18.Mar.2011, 15:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLAVNI CILJ SUGURNO SNABDEVANJE ENERGIJOM
BEOGRAD - Prioriteti Ministarstva za infrastrukturu i energetiku biće sigurno snabdevanje energijom, povećanje efikasnosti u energetici i zaštita životne sredine, izjavio je danas pomoćnik ministra Miloš Banjac.
Među glavnim ciljevima ministarstva su i razvoj obnovljivih izvora energije, harmonizacija zakonodavstva sa pravnom regulativom Evropske unije i regionalne integracije, kazao je Banjac u Privrednoj komori >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Srbije na skupu o sistemu trgovine gasovima sa efektom staklene bašte.
On je naveo da su, i pored problema u energetici zbog nedovoljnih ulaganja, započete krupne investicije i istakao da će naredni period biti "najkreativniji u srpskoj energetici".
"Da bi realizovali vrlo ambiciozne ciljeve Vlade Srbije harmonizujemo zakonodavstvo sa evropskim propisima, sprovodimo institucionalne reforme, investiramo u energetske i druge infrastrukturne projekte od strateškog značaja za zemlju", dodao je pomoćnik ministra.
Banjac je rekao da je Srbija usvojila kao strateški cilj pristupanje EU, koja smanjenje emisije tretira u okviru "Energetsko - klimatskog paketa" odnosno kompleksnog zakonodavnog okvira sa kojim će Srbija morati da uskladi svoje propise.
To će, prema njegovim rečima, podrazumevati kadrovsko jačanje i velika finansijska ulaganja u sektorima koji su najveći emiteri koji stvaraju efekat staklene bašte, kao što su termoelektrane, industrijska energetika, cementare, rafinerije, železare i čeličane, industrija papira, staklare, azotare i drugo.
Banjac je rekao da se Evropski savet 2007. obavezao da realizuje cilj poznat kao "20-20-20", koji podrazumeva smanjenje emisija sa efektom staklene bašte za 20 odsto do 2020. u odnosnu na 1990, da se poveća udeo energije iz obnovljivih izvora energije sa 8,5 odsto na 20 odsto i poveća energetska efikasnost za 20 odsto.
Sistem trgovine emisijama EU (ETS) ključni je element strategije EU u borbi protiv klimatskih promena i ujedno, prvi međunarodni sistem za trgovinu emisijama ugljen-dioksida u svetu, a u primeni je od 2005.
Predstavnik organizacije "Evropska i međunarodna ugljenična tržišta" pri Evropskoj komisiji Meri Veronika Tovšak Pleterski je podsetila da je tržište razmene kvota ugljen-dioksida u industriji jedan od mehanizama Protokola iz Kjota za smanjivanje zagađenja ugljen-dioksidom, tj. gasom sa efektom staklene bašte.
Ona je kazala da je veoma važno da Srbija na putu evropskih integracija ispuni i ekološke uslove.
EU od 2005. velikim industrijskim postrojenjima odobrava ispuštanje određene količine ugljen-dioksida, koja se beleži u registrima. Preduzeća koja ne iskoriste dodeljene količine mogu ih prodavati onima kojima nedostaju.
Preduzeća za sada ne plaćaju kvote koje im EU dodeljuje već samo dodatne koje kupuju na tržištu, a od 2013. plaćaće i kvote od EU.
Sistem kvota za zagađenje za sada se primenjuje na oko 10.000 velikih preduzeća i svetsko tržište ugljen-dioksida se procenjuje na oko 92 milijarde evra.
