Izvor: Vostok.rs, 08.Dec.2011, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francusko-nemački plan: finale sieste
08.12.2011. -
Od predstojećeg samita EU očekuju se sudbonosna rešenja. Dnevni red je poznat – razmatranje francusko-nemačkog plana spasa Evrope i svih aspekata sa tim u vezi. O mogućim kratkoročnim i dugoročnim perspektivama spasilačkog projekta u materijalu Nikite Sorokina.
Pre svega, plan Merkel-Sakrozi za izlazak zone evra i čitave EU iz krize pretpostavlja uvođenje strogih granica >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << državnog duga za sve članove valutnog saveza. Treba da budu doneta nova pravila finansijske discipline, uključujući kaznene mere, čije ispunjavanje će kontrolisati specijalna sutrktura u okviru Evropske komisije. Takođe postoje izvesne nade da će odluke samita ubrzati formiranje stalnog Evropskog stabilizacionog mehanizma za zamenu maloefikasnog Evropskog fonda finansijske stabilnosti. Na to između ostalog računa ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble.
Nije teško pogoditi da će u slučaju odobrenja osvnovnih stavova projekta najslabije zemlje konačno biti lišene svojih budžetskih suvereniteta. Istovremeno, na primer, austrijski kancelar Verner Fajnman ne očekuje od samita radikalna rešenja koja bi ograničila budžetski suverenitet država zone evra. U intervjuu za TV kanal OE24 on je izjavio da je neophodnost odustajanja od finansijskog suvereniteta u korist formiranja „ujedinjenih država Evrope" – dugoročna diskusija i na datom samitu neće se pokretati.
Ipak, po mišljenju mnogih analitičara, u snastalim uslovima zemljama zone evra više nije do poštovanja demokratskih kanona u međudržavnim odnosima. Do nedavno članovi EU koje sada nazivaju krivcima dužničke krize, bez nadoknade su dobijali oko polovine budžeta EU, istakla je u intervjuu za radio Glas Rusije rukovodilac Centra za ekonomske integracije Evropskog instituta RAN Natalija Kondratjeva. Zato sada ove zemlje treba da budu spremne na to da će račun za dugogodišnju siestu biti toliko visok koliko je visok doprinos bogatih država njihovom blagostanju u okviru evropske politike socijalno-ekonomskog udruživanja. Usvajvanje strogog antirkiznog plana poslednja je šansa EU da vrati svoje dobro ime, smatra ekspert.
Radi spasa Evrope autori plana – Merkel i Sarkozi, ne isključuju verovatnoću revidiranja Lisabonskog sporazuma ili sklapanja dodatnog sporazuma među 17 članova zone evra. U vezi sa tim Natalija Kondratjeva je podvukla:
Čisto tehnički to je sada nemoguće realizovati u kratkom roku. Za to postoji procedura koja je propisana u dogovoru, za to treba sazvati međuvladinu konferenciju, i ova procedura može da traje i pola godine, i godinu, i godinu i po, i dve. U zavisnosti od toga koliko će aktualno i teško biti pitanje koje se razmatra ili spektar pitanja za razmatranje. Ali postoji drugi mehanizam – Evropski Savet, gde mogu biti donete vanredne mere, i gde mogu da budu rešene konfliktne situacije, to može biti rešeno za dan ili dva.
Kako bi se započeo proces izvlačenja evropske ekonomije iz kriznog blata, ne treba stvarati nove kontrolne organe, smatra Kondratjeva, sve neophodne strukture već postoje. Šta više, za sopstveni spas EU raspolaže unutrašnjim rezervama i nije moj potrebna finansijska pomoć spolja. Sada je reč o tome da li postoji politička volja za rešavanje problema ili ne.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
