Izvor: Politika, 06.Feb.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francusko koškanje sa Britancima
Govorom u Evropskom parlamentu, Fransoa Oland najavio žestoku borbu oko budžeta EU na predstojećem samitu EU
Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – Iako nijednom nije pomenuo britanskog premijera Dejvida Kamerona, francuski predsednik Fransoa Oland je u jučerašnjem govoru pred poslanicima Evropskog parlamenta nekoliko puta na posredan način kritikovao najavu iz Londona o referendumu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o britanskom ostanku u Evropskoj uniji.
Govoreći o tome zašto je Francuska krenula u intervenciju u Maliju, kao i o budućnosti EU i evrozone, Oland je rekao da „opasnost s kojom se danas suočavamo nije nepoverenje tržišta, već nepoverenje ljudi”. Prema njegovoj oceni, razlog za manjak poverenja u EU leži u tome što su „nacionalni interesi prevladali nad zajedničkim evropskim interesima”, dodajući da „suviše dugo Evropa ima sumnje o sebi samoj”.
„Neophodna nam je višestruka Evropa koja neće biti ni Evropa dve brzine ni Evropa a la kart”, rekao je Oland, ne imenujući koga kritikuje, ali upozorivši da veliki rezovi u budžetu EU mogu da smanje rast u evrozoni koja se oporavlja.
Opisujući francuske prioritete, Oland je zahtevao da se održi sadašnji nivo trošenja za zajedničke politike EU, kao i da se novac iz kohezionih fondova ne koristi samo za zemlje korisnice već za celu Evropu.
„Da – pravljenju rezova, ali (kažem) ne –slabljenju ekonomije”, rekao je on ističući da novi budžet EU mora da podrži najranjivije i one koji su bili najviše izloženi krizi.
Analitičari Olandov govor vide pre svega kao početak još jedne runde žestoke borbe između lidera EU o tome da li će iznos budžeta EU za period 2014–2020. biti u odnosu na prethodni smanjen, zamrznut ili povećan bar za dva odsto, kolika je godišnja inflacija. Evropska komisija je prošle godine predložila da sedmogodišnji budžetski okvir iznosi 1.033 milijarde evra.
Iako budžetska kasa čini samo oko dva odsto ukupnih nacionalnih budžeta država članica, pojedine države kao što je Velika Britanija insistiraju na budžetskom rezu od čak 200 milijardi, dok pojedine članice kao što je Nemačka žele da budžet EU iznosi jedan odsto BDP država članica, što bi podrazumevalo budžetsko smanjenje od 130 milijardi evra u odnosu na predlog Evropske komisije. Ipak, najveći zagovornici smanjenja budžeta EU su Britanija, Danska, Švedska i Holandija, a najveći protivnik tome je Francuska budući da bi deo rezova mogao da bude u delu budžeta koji se odvaja za poljoprivrednu politiku EU, odakle ogromnu korist imaju francuski poljoprivrednici.
Zbog toga su Olandove strele usmerene ka zagovornicima smanjenja budžeta. Međutim, ni on nije bio imun na kritike, budući da mu je bivši belgijski premijer i sadašnji lider liberala u Evropskom parlamentu Gaj Verhofštat prigovorio da Francuska mora da razmotri štednju tako što će prihvatiti da Evropski parlament ne zaseda na dva mesta – i u Strazburu i u Briselu. Iako se veruje da bi se godišnje uštedelo 180 miliona evra kada bi Evropski parlament zasedao samo u Briselu, Oland je rekao da brani „Strazburg kao sedište Evrope jer nas istorija podseća na ulogu Strazbura”.
S druge strane, Oland smatra i da vrednost evra ne može zavisiti od volje tržišta, izrazivši zabrinutost zbog nedavnog oštrog skoka jedinstvene zajedničke valute.
„Ne sme se dozvoliti da kretanje evra zavisi od raspoloženja tržišta”, rekao je francuski predsednik dodavši da evrozona „mora imati svoju deviznu politiku, jer će se u suprotnom suočiti sa deviznim kursom koji joj nametnu tržišta, a koji nije u skladu sa njenom realnom konkurentskom pozicijom.”
Evro je u poslednjih nekoliko meseci zabeležio oštar rast, usled pojave nade u oporavak evrozone od dužničke krize, tako da je prošlog petka postigao rekordnu vrednost od 1,3711 dolara, što je najviši nivo od novembra 2011. godine.
Visoka vrednost evra može da naškodi izvozu, koji je ključni motor rasta u evrozoni koja se i dalje nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji.
Oland nije propustio priliku i da ukaže državama članicama EU koje imaju jak izvoz, poput Nemačke, da bi morale da stimulišu unutrašnju potražnju kako bi postigle balans u okviru evropskog bloka.
Nemačka se, s druge strane, protivi bilo kakvom intervenisanju na deviznom tržištu, insistirajući da je neophodno pre svega da ekonomije evrozone budu konkurentnije na tržištu.
N. Radičević
objavljeno: 06.02.2013.
