Izvor: Politika, 10.Maj.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska ne želi da se seća Vaterloa
Belgijanci su nedavno iskovali novčić u znak sećanja na bitku koja je okončala Napoleonovu vladavinu, a onda su Francuzi doživeli fras
U belgijskoj kraljevskoj kovnici novca mašine zvane „žirafe” sposobne su da „ispljunu” ni manje ni više nego 850 evra u minutu. Da su postojali, tokom leta 2008. godine ovi mali sjajni novčići vredeli bi 1.360 dolara. Danas tek nešto manje od 950 dolara.
Ali evro za EU ima vrednost, čak više psihološku nego ekonomsku. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << A jednoj vrsti evra mogla je da raste vrednost – sada već izuzetno retkom Vaterlo novčiću.
Donedavno je „žirafa” u kraljevskoj kovačnici svojim narandžastim vratom usisavala grumenčiće metala sa postolja i ubacivala ih u kalupe mašine u kojoj su dobijali oblik.
Ovo je delovalo kao evropski san zajedništva u možda najopipljivijem, ali neizvesnom, obliku. Zašto? Zato što pad vrednosti evra i problemi sa likvidnošću Grčke nisu jedini problemi koji muče EU. Slučaj da je Belgija morala da obustavi kovanje novčića od dva evra u znak sećanja na 200. godišnjicu bitke kod Vaterloa zbog protivljenja Francuske – pokazao je da EU nije spremna da oživljava stare rane i da se ponovo nosi sa njihovim posledicama.
Naime, Belgijanci su nedavno iskovali taj novčić u znak sećanja na bitku koja je okončala Napoleonovu vladavinu. A onda su Francuzi „doživeli fras”.
Protestovali su kod evropskih zvaničnika, tvrdeći da dizajn novčića na kome je ugravirano poznato Lavlje brdo u Belgiji (koje se uzdiže iznad mesta gde se odigrala bitka kod Vaterloa) „štetno deluje u kontekstu u kome vlade evrozone pokušavaju da ojačaju jedinstvo i saradnju kroz monetarnu uniju”.
Belgijski ministar finansija Johan van Overtvelt obelodanio je da se Francuska protivi predlogu puštanja u opticaj te jubilarne kovanice i pri tome rekao da je on lično iznenađen što je ovaj potez belgijskih vlasti izazvao toliko pometnje.
„Uz podršku jednog broja velikih evropskih zemalja, Francuska je obezbedila potrebnu većinu koja bi odbila belgijski predlog ukoliko bi se on našao na dnevnom redu glasanja ministra finansija Evropske unije”, objasnio je belgijski ministar za švajcarski list „24 sata”.
Dok zvaničnici u Briselu smatraju da uopšte nije dobra ideja da se u EU stvaraju nepotrebne tenzije, belgijski ministar kaže da bi Evropa trebalo da se suočava sa važnim izazovima, „a ne da gubi vreme i energiju oko ove afere”.
A u pozadini afere je činjenica da je u bici kod Vaterloa 18. juna 1815. godine poražen francuski vojskovođa Napoleon i stavljena tačka na njegova osvajanja. Bitka kod Vaterola je bila njegova poslednja, u kojoj je izgubio od Sedme koalicije: snaga Velike Britanije i Pruske.
Belgijanci i Britanci se spremaju da ove godine spektakularno proslave dva veka od bitke koja je označila slom Napoleonovog carstva, dok će poraženi Francuzi ostati po strani.
Kada su nedavno novinari „Njujork tajmsa” posetili ovu kovnicu novca u Belgiji, shvatili su da su zbog ovakvog istorijskog sleda njihovi domaćini u velikom problemu. Oko tog novčića vodila se bitka kao kod Vaterloa. U okršaju oko jubilarnog evra Napoleonova strana je ovog puta pobedila, a Belgijanci su ostali sa svojih 180.000 novih kovanica koje moraju da unište.
Američki novinar je očigledno imao razumevanja za situaciju u kojoj su se našli zaposleni u kovnici novca, a i sama Belgija, pa je konstatovao da evropski političari „imaju talenta za opsednutost detaljima: oni uspostavljaju pravila koliko sme da bude kriv krastavac i krčag iz kog se služi maslinovo ulje u restoranima – a sada je na redu pitanje Vaterloa”.
Ilustrujući bizarnost situacije novog nacionalnog spora u Evropskoj uniji, i to dva veka posle ove bitke, novinar je podsetio da Prusko kraljevstvo više ne postoji, a mesto gde se odigrala glavna bitka nalazi se u zemlji koja tada nije postojala – u današnjoj Belgiji.
Ipak, kada su novinari počeli da se smejulje tome kako se evropski narodi bore iznova u Vaterlou, pomoćnik direktora u belgijskoj kraljevskoj kovačnici Andre Toujour blago ih je opomenuo: „Možda je vama to smešno, ali nama nije.”
Otišao je sa ključem u ruci i doneo iz sefa jedan Vaterlo novčić i držeći ga u ruci rekao: „To je osnova evropskih zemalja.” Potom ga je ubacio u zaštitni omot i stavio na sto u svojoj kancelariji. „To je lep dizajn”, setno je zaključio.
A onda je na kraju rezignirano rekao: „Ovakvom odlukom bili smo prilično iznenađeni, jer smo imali spreman veliki deo proizvodnje, a sada se ispostavilo da je zbog francuske vlade sve bilo samo gubljenje vremena i bacanje novca.”
Bilo je planirano da jubilarne kovanice od dva evra budu upakovane u kutijice i da se svaka prodaje po ceni od osam evra širom evrozone. Belgija je računala da će od toga da zaradi 2,5 miliona evra, a sada će, zapravo, imati gubitak od 1,5 miliona evra.
