Izvor: Politika, 25.Dec.2012, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fondovima protiv siromaštva
U vreme stvaranja novih država, mnogo ljudi, uglavnom Roma, ostalo je bez državljanstva ali i dalje se bore da ostvare svoja osnovna prava
Izazovi koje nameću spoljne migracije zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima prilično se razlikuju od onih pred kojima su bile zemlje članice EU primljene 2004. i 2007. godine. Nekoliko talasa masovnih prisilnih migracija, uključujući i velike izbegličke tokove i interno raseljena lica, bili su praćeni rasprostranjenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prisilnim povratkom, posle potpisivanja sporazuma o readmisiji.
Međutim, povratak u mesto porekla često nije bio moguć i time je stvorena nova ranjiva grupa interno raseljenih lica, posebno u BiH i na Kosovu.
U vreme stvaranja novih država, mnogo ljudi, uglavnom Roma, ostalo je bez državljanstva ali i dalje se bore da ostvare svoja osnovna prava. Romi i druge manjinske zajednice u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima su najzastupljeniji među tražiocima azila.
U stvari, prema izjavama zvaničnika Evropske komisije, podnošenje zahteva za azil danas je motivisano pre svega ekonomskim razlozima, što se tumači kao zloupotreba sistema azila. Za razliku od ratnih devedesetih, više ne postoje razlozi zbog kojih bi države članice EU državljanima Srbije masovno pružale utočište, tako da ovi zahtevi uglavnom bivaju odbijeni kao neosnovani, a tražioci azila vraćeni u Srbiju.
U najvećem broju slučajeva ljudi koji traže azil su Romi i Albanci s juga Srbije.
Evropska komisija je, u nekoliko navrata, upozorila Vladu Srbije da mora da preduzme sve što je u njenoj moći da bi smanjila broj tražilaca azila kako se ne bi desilo da ponovo dođe na crnu listu „šengena”.
Drugim rečima, vlastima Republike Srbije je skrenuta pažnja da zapadne zemlje očekuju određene mere i informativnu kampanju među svojim građanima da sistem azila u EU ne sme da se zloupotrebljava.
Srbija je, kao kandidat za prijem u članstvo EU, suočena s mnogobrojnim izazovima s kojima treba da se nosi kako bi išla bržim putem ka punopravnom članstvu. Jedan od tih izazova su migracioni procesi.
Vlada je usvojila nekoliko strategija i politika kojima se regulišu emigracije, održava tekući nivo migracija, smanjuju negativne posledice unutrašnjih migracija i daje podsticaj za povratak (posebno visokoobrazovanih stručnjaka i poslovnih ljudi). Međutim, nelegalne migracije iz naše zemlje i dalje su ozbiljan problem za koji rešenje nije nađeno.
Šta evropske institucije očekuju od Vlade Srbije da, pored kratkoročnih mera za smanjenje broja tražilaca azila, učini na duži rok? EU očekuje da Srbija suzbije siromaštvo i podrži socijalnu inkluziju u najsiromašnijim regionima. Nepostojanje održivih i smislenih socijalnih sporazuma znači da postoje propusti u bezbednosnim mrežama kad se migracije javljaju kao rezultat rizika od siromaštva i socijalne isključenosti. Potrebno je, dakle, sačiniti programe podrške za socijalno uključivanje najugroženijih grupa iz ruralnih područja iz kojih potiču tražioci azila.
Radi se, u stvari, o suzbijanju siromaštva u tim područjima većim korišćenjem IPA (pretpristupnih) fondova EU. Evropska unija inače finansira ruralni i regionalni razvoj preko IPA programa (komponente III i V).
Postoji potreba da se povećaju investicije u ruralnim oblastima i smanji rizik od njihovog napuštanja. Poboljšanje obrazovne strukture ruralne radne snage je preduslov za diverzifikaciju ruralne ekonomije i za moguće zapošljavanje van poljoprivrednog sektora.
Zbog toga su važne škole u okviru ugroženih područja. Važni su i programi koji promovišu preduzetništvo i menadžerske sposobnosti, stručnu obuku i doživotno učenje.
Pakt o imigraciji i azilu EK iz 2008. i Akcioni plan iz 2009. godine, u kome su navedene mere koje će komisija preduzeti do 2014. godine u pogledu implementacije Stokholmskog programa, ističu pored ostalog i „viziju poštovanja osnovnih prava i ljudskog dostojanstva, kao i jačanje solidarnosti...
” Zbog toga, potreba za intenzivnijom saradnjom između institucija zemalja porekla tražilaca azila i zemalja prijema postavlja se kao imperativ.
*Profesor univerziteta
Vladimir Grečić
objavljeno: 26.12.2012
