Izvor: Politika, 24.Jul.2014, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Federalisti i konfederalisti u EU
U zakonodavnoj sferi u Briselu će biti potrebno mnogo više usaglašavanja i političke kombinatorike
Neuspeli izbor predsednika i visokog komesara za spoljne poslove i bezbednost zbog podeljenosti u EU potvrdili su da idilična predstava o harmoničnom funkcionisanju Unije, koja se već godinama projektuje, ne odgovara faktičkom stanju. Podelesu najavljene različitim pristupima u rešavanju krize u evrozoni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle 2008, rezultatima majskih izbora za institucije EU, razlikama povodom izbora kandidata za predsednika Komisije EU, razlikama u pristupu ukrajinskoj krizi, odnosom prema Rusiji, „Južnom toku”.
Kod pristupa rešavanju krize u evrozoni bila su prisutna dva prilaza: nemački, sa zahtevom za finansijsku disciplinu i stezanje kaiša, i francusko-mediteranski, sa akcentom na socijalu i solidarnost. Majske izbore za Evropski parlament obeležili su lošiji rezultati vodećih narodnjaka i socijalista (izgubili po šezdesetak poslanika) i značajan prodor evroskeptika sa 140 poslanika. Izbor predsednika Komisije EU odvijao se u direktnoj konfrontaciji dve grupe zemalja, pri čemu je novi predsednik Žan Klod Junker prvi put izabran većinskim izjašnjavanjem. Ukrajinska kriza otvorila je pitanje proširenja na Istok, odnosa EU sa Rusijom i SAD, imajući u vidu uže geopolitičke i ekonomsko-strateške interese Unije i pojedinih važnih članica u njoj. Ovo se videlo i na primeru izgradnje „Južnog toka”, koji je podelio EU na bazi zalaganja za principijelan pristup i konkretan interes.
Dakle, kuda ide EU? Osnovu za grubi odgovor dao je sam novoizabrani predsednik Komisije (vlade) EU Junker. Bio je veoma precizan kada je rekao da će njegov petogodišnji mandat biti generalno koncentrisan na sređivanje stanja u EU, što je ilustrovao i stavom da u tom mandatu neće biti prijema novih članica. Prema razlikama u EU koje su se do sada manifestovale, glavno pitanje na političkom planu biće sadržaj i obim daljih institucionalnih reformi. Pojednostavljeno, to će biti borba između federalista, koje oličava sam Junker i grupa članica na čelu s Nemačkom, i konfederalista, koje oličava VelikaBritanija i grupa zemalja koja se zalaže za zaustavljanje procesa integracija jačanjem institucija EU. Treba podsetiti da je britanski premijer Kameron još 2013, kad je vlada dala saglasnost da se održi referendum o statusu VelikeBritanije u EU, izneo stavove svoje vlade o institucionalnim reformama u EU u više tačaka, među kojima je i ona o zahtevu za jačanje nadležnosti nacionalnih parlamenata na račun Evropskog parlamenta.
Novi momenat je jačanje uloge evroskeptika, tako da će u daljoj političkoj i zakonodavnoj sferi u EU biti potrebno znatno više usaglašavanja i političke kombinatorike. Važno političko pitanje biće i buduća strategija u spoljnoj i bezbednosnoj politici, gde je stepen integracija najmanje napredovao. Povod je, naravno, Ukrajina, koja je otvorila neka pitanja u vezi s potrebom preispitivanja strategije proširenja EU na istok, imajući u vidu neuspeh koncepta Istočno partnerstvo i samita EU u Viljnusu oktobra 2013, iz čega je i nastala ukrajinska kriza.
Na ekonomskom planu treba očekivati konsolidaciju EU na osnovama strategije koju je kreirala Nemačka u procesu rešavanja krize u evrozoni i čiji je izvršilac bio tim u kome je važnu ulogu imao i sam Junker. U središtu ove strategije su odgovarajuće institucionalne reforme na fiskalnom planu, tj.ka fiskalnoj uniji kao protivteži postojećoj monetarnoj uniji. I ovde su već izraženi otpori konfederalista protiv daljih odricanja od suvereniteta.
Među ekonomskim temama veoma je važno i okončanje pregovora radi zaključenja sporazuma o slobodnoj trgovini između SAD i EU 2015, koji će odrediti suštinski odnos SAD–EU kao partnerski ili s nastavkom dominacije Sjedinjenih Američkih Država.
Dr Zoran Milivojević
objavljeno: 24.07.2014.
